PRVI PAD

Ne, ne, nisam ovo ja, jer da jesam, ne bih okinula danas kao prava klinka,mada, nije isključeno da ću sutra ići baš ovako, kao ova baka.

Elem, u onoj porodici u kojoj čuvam Nanu, opšta je bolnica. Mama je bolesna već dve nedelje, Nana je bolesna isto, samo malo lakše, tata kašlje slično mami, jedino im je starija ćerka, ovoga puta, prošla sa najlakšim posledicama bolesti.

Krenuh po nju u školicu. Napolju fijuče vetrina, nosi sneg koji pada kao pomahnitao. Jedva se vidi metar ispred sebe. Svi ušuškani u svoje debele jakne i kapuljače, naleću jedni na druge, jer je zaista bilo teško gledati.

Stigoh do obdaništa, sto učionica, jedva potrefih njenu. Pohvalila mi se njenim radovima i krenusmo kući. Duva, nosi sneg, zavejani svi. Stigosmo do njenog kvarta. Ja, zadovoljna svojim čizmama. Em tople, em ne klize, kad, hoćeš vraga!

Odjednom, odlete mi noga u vis i tresnuh na kolena, na onaj odvratni, grbavi led, koji se krio ispod tanke naslage snega. Odnosno, stradalo mi je levo koleno, više od desnog. Jaoooooo, kako je bolelo, ljudi moji! Nisam mogla da se pomerim, par minuta. Tako sam klečala i ječala. Mala stoji pored mene i smeje se . Jedva ispružih nogu i nekako uspeh da ustanem. Tako sam šantala do ulaza u zgradu.  Osetih oteklinu. Sada, dok vam ovo pišem, divne je boje. Poprima sve dugine a otok je još OTOKASTIJI! Dobro je, kako je moglo biti.

No, videćemo šta će mi doneti jutro. Možda ću iz komšiluka pozajmljivati skijaške štapove da bih otišla na posao!

Uf!

Advertisements

Аутор: dudaelixir

Čitaj blog, pa ćeš saznati sve o meni!

32 мишљења на “PRVI PAD”

  1. Ćuti bre, važno da se nisi skroz slomila! Dobro, znam… lako je meni, jer ne moram izlaziti 😉 Eliksirče, znaš šta je katastrofa? Preživeti zimu, i slomiti noge poslednjeg dana, ili na samom početku proleća; medjutim, šta je tu je, dogadja se: sneg pada da otkrije tragove, ili da skrije zaledjenu baricu na kojoj se noge lome! Beli pozdravi!

  2. E, moja Dudo, dobro si prošla, hvala bogu da nemaš osteoporozu, pa da nisi polomila nogu, ne daj bože! Ja po ledu idem mic po mic, jer mi čizme klizaju do zla boga. A košava duva li duva, ne možeš brže i da hoćeš. Pozdrav iz Požarevca♥

  3. *Zoko, pretpostavljam da nemam osteoporozu, čim sam prošla bez loma. Treba nabaviti dobre čizme za zimu. Ne moraju biti skupe (niti nam novčanik to dopušta), samo da imaju gumene djonove. Moje čizme su se pokazale super, ali, eto vidiš, imaju i one svoju slabu tačku! Pozdrv iz NS. Trenutno ne veje. Malo se primirilo! 🙂

  4. Draga Dudo
    što ne reče da ti štitnike za koljena pošaljemo?:))

    sjećam se, nikada nisam mogla da izdržim da se ne nasmijem kad vidim da neko padne. Kako koja godina prolazi sve manje mi je smiješno 😀

    šta se plavi u Novemu Sadu?
    Dudino koljeno

  5. Pa ti Dudo pregura celu zimu i sad pade kad je proleće na vidiku… ali dobro, ima u tebi žara kad si se dočekala na noge 🙂
    A i meni nije jasno zašto se 99,99% ljudi smeje kad vide da neko padne, iako je taj neko možda nešto i slomio. Jesmo mi ljudi baš budalasti ponekada 😉

  6. *E, Dolly moja, da sam ja znala da ću pasti, ja bih sela, bona! Evo, pregurah i Zlatibor i sve snegove bez ijednog posrnuća, a vidi sad, pade baba na kolenca! Dobro je, tako je bolelo da sam mislila da sam nešto skrckala! 🙂
    Ovaj je bio baš neki glupav pad, ništa smešno, mada ima i smešnih, ono, batrganje i još ako uspeš da ne padneš, to bude, zaista, smešno! Plavi se, plavi, sutra će biti teget! 😉

  7. *Da li si ti to video Alex? I Zlatibor i sankanje sa klinkama i ništa, i sad me zezne ovo malo snega što napada na led! Boli me koleno, šantuckam po malo. Rekog Dolly, ima zaista smešnih pred pad varijanti sa mlataranjem ruku, nogu i na kraju ostaneš na nogama. 🙂

  8. Ako nema nikakvog preloma, treba otvoriti neki alkoholi zaliti jer ovo kako je napolju je katastrofa bukvalno da bis e kretao treba covek da ima krampone dugacke 15 cm…uzas

  9. Nemoj da se šališ sa tim. Maži nogu nečim, previjaj i obavezno idi na snimanje. Znaš kako sam ja prošla na klizalištu. Do skoro sam jaukala od bolova… strašno. Pre neki dan ponovo sam pala, ali ovoga puta smejala sam se sama sebi jer sam pala u sneg i nije mi bilo ništa, na svu sreću!

  10. *Neno, ne šalim se, ali, ja inače imam osetljivu kožu pa mi je dovoljno samo da se očešem o ragasto da mi izadje modrica! Ovo me uopšte ne boli, sem kad čučnem i naravno, ne mogu da kleknem. Ima mali otok, ništa strašno. Prolazi na svu sreću! Hala ti na savetima! 🙂

  11. Ovde u Sloveniji je to normalno da kada ideš na neki hajking imaš i štapove za hodanje. Tako se lakše prelaze kilometri, razgibava se valjda celo telo a i manja je opasnost od pada… što si već i sama zaključila. Nadam se da nije teža povreda.

  12. *Branko, verujem da je tako kada se ide u neke duže šetnje. Bilo bi malo blesavo da sa štapovima ulazim u autobus, mada bih volela da vidim reakciju ljudi. Volim da iznenadjujem i uživam u reakcijama! Nije teža povreda, ali je jaaaaako bolelo! Ostade mi modrica, poprilična, u duginim bojama! 😉

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s