Ovaj, novi, sneg, dobro me je nasmejao! Zaista! Nisam mu se više nadala, uopšte. I, čudim se samoj sebi, što mi uopšte ne smeta.
Posle Zlatibora, ništa više nije isto. Da, još uvek zamišljam onu lepotu. No, vraćena u svakodnevicu, po malo sam postala apatična. Svaki dan isto, takoreći. Odlazim kod Nane i sve teče, uobičajeno. Maženje, kuvanje, igranje, izlazak napolje, sada, opet po snegu, užina, uspavljivanje i odlazak kući. Kod kuće, ćerka i ja ručamo, onda muvanje po stanu, smišljanje ručka za sutra, pripremanje istog i odmor. Eh, taj odmor, para vredi! Vidim po tome, da sam omatorila. Sve se nešto više i više umaram i zaista mi je potreban odmor i to, više od dva dana. A kada dodje i radna subota, onda mi je sledeća nedelja baš teška.
No, ima i ova zima, svojih čari. Ja volim da sam kod kuće, mada, volim i da prošetam po snegu. Ali, moja prijateljica Leca se bavi istim poslom kao i ja, radi na dva mesta, tako da se ne poklapamo sa terminima za šetnju, odnosno, sve redje. Retko kafenišemo a kada to i uradimo, uglavnom prepričavamo dečije fazone i fore. Za šetnju nemamo vremena.
Volim da gledam sneg kako veje i da ujutro, požurim sa dizanjem roletni i divim se koliko je napadao u toku noći.
Golubovi dobijaju svoju porciju hleba, skuvanog pirinča, proje i eto, nekih ostataka hrane a, bogami i vode. Uvek dolazi ista ekipa na sims. Skoro da bih mogla i imena da im dam. Ima jedan debeli i veliki, koji im je izgleda „poglavica“, koji pravi red na simsku, tera ih, da bi se on naklopao. Bezobrazan je, zaista i ne znam kako da rešim taj problem, već se jednostavno okrenem i ne gledam ih.
I onda, ta, prva jutarnja kafa je nešto, što nikako ne propuštam. Radujem joj se svako jutro, kao da je prva! I onda, opet, pos’o, pa kuća, pa opet, pos’o, kuća, verujem, kao i svima vama, isti, svaki dan.
Ako ste pomislili da se žalim, a neeee, samo kažem, malo je monotono, no, znam, čim krene proleće, sve će biti mnogo lepše i vedrije. Do tada, idemo istim stazama, pa ko izdrži, pisaće!
Pozdrav svima! 🙂
Dudin blog 
Ma kakva dosada i monotonija! Život ti je lep, a za „par“ dana kada stigne proleće nećeš stići ni mrvicu golubovima da baciš. A ako u martu bude bilo još snega, biće to tek da te priseti da zima još mlatara. Lepi pozdravi!
Evo dođite kod nas u toplu Sloveniju. Mi smo dobri trgovci pa smo vam prodali malo snega. Nama više ne treba pošto smo se u ovoj krizi nasankali do mile volje.
*Stevo, eto vidiš kako smo različiti. Meni je i to malo monotono, mada sa decom to nikada nije! Šta ću, mada ništa ne bih ni menjala! A i Baba Marta zna da zabiberi, baš kada zaista pomislimo da je zima otišla u neke druge krajeve! No, ništa ne zavisi od nas! Pozdrav i tebi Stevo i srećan ti novi dan! 🙂
kad sam video sneg jos juce, znao sam da ce me boleti glava ceo dan
i zaista je tako. zimska monotonija… nista gore.
*Branko, hvala na pozivu a snega i „sankanja“ imamo dovoljno i u ovoj lepoj našoj, Srbiji! Sankamo se i bez snega, mada je na njemu, ipak, prirodnije i lepše! 😉
*Ivane, ti si mi bio na „prihvatanju“, izvini.
Znaš, meni je bilo gore pre snega, ona dva dana, užasne vlage, sivila, tmurnoće, no, kada je počeo da pada sneg, malo je sve svetlije, ali, monotonija je tu, verovatno zato što nas mrzi da nešto preduzimamo da nam bude malo lepše. Zima čini čuda! 🙂
Dudo draga, kome kažeš, ma monotonija je i mene obuzela, ista priča, svaki dan mi je isti, ujutru idem da čuvam unuka (ima 27 meseci, sa njim nema monotonije, ljubi ga baka), pa dođem kući u 4 po podne, i uobičajeni poslovi, kao i kod većine nas žena, i dok se obrnem-okrenem već je ponoć i sve tako. A što se današnjeg snega tiče, bolje da ga i nema ovakvog, samo baruštine, ne možeš ni trotoarom da prođeš a da te neko ne „zapljiska“ kolima. Jedva čekam proleće…
*Zoko, ja sam letnja baba (ne mogu da kažem dete 🙂 ), pa znaš onda koliko volim lepo i sunčano vreme. Verovatno je to normalan osećaj kada se zima otegne, ta monotonija! Ma, proći će, čim se sunce pojavi i budemo mogli malo više da se muvamo napolju! 🙂
Bice da sam jedna od retkih koja uziva u snegu i zimi, leti sam mrtvosana.
Drago mi je da i tebi bar malo prijaju ovakvi dani u kojima ja zaista uzivam.
Zimska devojka, sta cu 😉
kuća- pos’o-putovanje
pa u krug
a snijega imamo na izvoz
ako usfali javljaj, ću šaljem 😉
*Zelenka, ne smeta mi sneg, nego mi smeta malo monotonija, ali, čim ne činim ništa da to razbijem, znači, prija mi i ne prija mi, ma, ne znam ni sama. Biće da je zbog nečeg drugog! 😉
*Dolly, vidim, kod tebe nema monotonije, mada, dosadi i to. Ova zima čini da imamo iskrivljenu sliku života. Čim se malo „ovremeni“, biće sve po starom. A što se tiče snega, hvala lepo, pada li pada, od sinoć, bez prestanka. Najavljuju mrazeve, tako da će se i zadržavati! 🙂
Kod mene u Québec danas samo -16 c, s obzirom da zna biti i do -40 , danas je zadovoljavajuce.Duduska, i kod mene je svaki dan skoro identican, malo se razlikuje od tvoga. Ustajem svako jutro u 6h30. Jutarnju kavu pijem putujuci do posla u autu. Radno vrijeme mi pocinje od 8h-16h, tako pet dana u sedmici.Vikendom se odmaram, tefericim sa mojom prijateljicom Esmeraldom,setamo kroz sumicu,svartimo malo i do kafica,,,,,,,i tako dani prolaze ko minute.
*Ljubice, joj, majko mila to je prava zima. I ja ustajem kad i ti, radno vreme mi je isto od 8 – 16 h, s tim što ja ustajem ranije da popijem kafu kod kuće.
Meni su dve subote radne u mesecu, kada čuvam dve devojčice. Pijem i ja kaficu, kada smo moja Leci i ja slobodne. No, sve u svemu, čini mi se da je svima isto. Puno pozdrava od mene, bolesnice. Napao me sinoć stomačni virus, koji vlada kod nas, ali samo jedan dan. Sinoć počelo, uf da ti ni opisujem, no, nisam spavala celu noć, pa sam kao isprebijana i sve me boli.
Proći će, pa sam sutra, kao nova! 🙂
Monotonija je zavladala celim svetom Dudo, pa nije zaobišla ni nas. Strašno je šta smo učinili sa životom… a mi matori opet nađemo vremena da se malo promeškoljimo, (recimo tvoj Zlatibor), ali mladi kao zombiji, ili gluvare, ili fejsuju, a ako rade tada kao Ekrem „poso -kuća“. 😕
Joj, kod nas neprestano pada već tri ili četiri dana, ima ga već 2m sigurno! Lepo je kad gledaš kroz prozor, ali i meni već mnooooogo fali sunce. Sva sam nešto smuljana, mrzi me da se pokrenem, tako da te potpuno razumem.
Dudo, redovno pratim ovaj blog ali od kako postaviste ovaj ‘wallpaper’ ne mogu nista da procitam. Toliko je sareno i tamno na pojedinim mjestima, da se ne moze procitati. Ne znam, mozda je do mene? Izvinjavam se unaprijed za ovaj post, ali jako mi nedostaje citanje ujutro, uz prvu jutarnju kaficu:-)
Dudo, dokle god ti upravljaš tom svojom rutinom, dobro je 🙂 mada mi se poneki put čini, bar kad sam ja u pitanju, da i ona upravlja mnome 🙄 al’ ne dam joj se 😉
Uživaj draga Dudo, znam ja da se ti ne žališ 😀
Ljubim ja moju“ bolesnicu“ i pij sto vise caja,Javi nam se jesi li bolje, iako ja znam da si ti ZENAZMAJ:)
Baš je zanimljivo svakog jutra novi smetovi 😦 U mom kraju ni autobusi ne mogu da izađu tako da svakog jutra imam malu radnu akciju – čišćenje auta! To ume i da potraje! Al dobro… svako godišnje doba nosi sa sobom svoje čari. Mislim da sam čak počela i da volim zimu 🙂
I kod nas je padao jos dva dana bez prestanka i sada je jako hladno. Ujutru je mraz tako da ne bih uopste izlazila iz tople kuce 😀
Juce sam uprkos takvom vremenu slikala i prve visibabe 😀
*Alex, znam, tako je kako je. Evo, ja ležim, drugi dan, savladao me neki stomačni virus, tako da mi je malo „pokvario“ monotoniju „pos’o kuća! 🙂
*Sanja, baš ste dobro zatrpani. I kod nas veje, non stop. Nešto mi ne smeta, pogotovo kad sam kod kuće! 😉 Bolesna sam trenutno, ali ide na bolje. Sunce nam svima fali, a verovatno je i zato tako sve monotono! 🙂
*Mazo, drago mi je što uživaš, evo, ja ću pokušati da postavim drugu pozadinu, samo zbog tebe. Niko mi se do sada nije žalio da ima bilo kakvih problema. Ispunim ti želju, da bi ti bilo prijatnije uz prvu jutarnju! Pozdrav i dobro mi došla. Možes slobodno komentarisati sve, vidiš da su ovde svi dobre volje! 🙂
*Cakulanje, draga moja, svima nam fali sunce, jer, znam, čim grane, odmah nam sve bude lepše i lakše! Jednostavno sam morala malo da vam se požalim. Takva tura! Ozdravljam, polako, ali me baš dobro sastavilo! Pozdrav! 🙂
*Ljubice, evo me drugi dan kod kuće. Malo mi je bolje, pa sam odmah sela za komp. Inače, juče sam se rastajala sa životom. Ako oporavak nastavi ovom brzinom, sutra sam ko nova! Ljubim te, hvala ti na brizi! 🙂
*Neno, mogu da mislim kako vam je snega preko glave, no, što ti kažeš, skoro da ćeš ga i zavoleti. Ni meni ne smeta, ali, da moram da ga čistim svako jutro i razgrćem, verovatno bih mu „sve po spisku“. Ovako mi je lepo kada vidim kako veje! 😉
*Sarice, i kod nas pada neprestano dva dana i jako je lepo za videti, sve belo. Ja ležim, bolujem, ali ide na bolje! Pozdrav! 🙂
Uh, ovaj sneg stvarno evo već danima ne prestaje da pada…jedva čekamo proleće 🙂
Vidim sad da te uhvatio onaj stomačni, baš mi je žao, brz oporavak!
*Sanja, uvatio, stegao i protutnjao dalje. Ne znam kod koga će sada uskočiti, bojim se u moju ćerku, jer mi je bila glavna medicinska sestra. Uf, mogu ti reći, da davno nisam bila tako bolesna. No, sve bolje i bolje sam. Sutra kao ona stara! Hvala ti! 🙂
Prvo da ti kažem da ti je lep blog, najavljuje neko sunce 🙂
Dobro se ti držiš Dudo, veruj mi. Nadam se da će Leci da nađe vremena za malo šetnje, pa da vidimo opet taj lepi grad 🙂
*Hvala ti Breskvice. Rešila sam da ovim žutim cvetovima prizovem proleće i lepo vreme! Pronaći ćemo način da se vidimo. Bolovala sam dva dana, a od sutra, po starom – pos’o – kuća! 🙂
Dudice, nema me par dana i sad čitam da si bila bolesna. 😦 Nadam se da je sve već prošlo i da si ponovo ona naša Dudica. Ma ni bolest nas ne može zaustaviti 🙂 , nego govoriš o monotoniji, rutini, ustaljenoj svakidašnjici ……. izadji napolje, potrči po svegu, nasmej se novom danu. Nosić nek pocrveni, obrazi nek se zarumene. Učini nešto nesvakidašnje, neuobičajeno, dovoljna je sitnica da razbije tu monotoniju.
Nego, rekoh li ja tebi da ćeš mi u martu doći? 🙂 Nisam, e eto, spremi se, vidimo se u martu! 🙂
*Verkić, kao ozdravila sam, bila danas kod Nane, čak smo i na snegu bile. Tovarile sneg u kanticu pa pravile „kule“, lopatale, čistile metlicom i eto, to je kao nesvakidašnje. Trenutno baš i nisam nešto spremna za promene, pravo da ti kažem. Kilav mi je još uvek stomak, a čim grane sunce, biće bolje.
Za dolazak kod tebe u martu, uau? E, nisam znala, bogami, no, na vreme mi moraš javiti da se organizujem, jer, čuvam i dete i kuče, a deca putuju! 🙂
Naravno, ubrzo ti pišem. Već prvih dana sledeće nedelje znaću datum pa se…… do tada ljubim te!
*Ok, Verkić, jedva čekam da čujem plan! 🙂
Super da se oporavljas, moram se brinuti za tebe , nemam ja sto Duduska nego tebe jednu al vrijednu:)
*Joj, hvala ti draga moja Ljubice! Solidno se osećam, ide na bolje. Danas sam čuvala Nanu a sutra obe, sestrice.
Koja je vremenska razlika izmedju nas i vas Ljubice? 🙂
*Uradi sam, izvini, malo sam zatajila, čekalo se na odobrenje. Snega ima do kolena, ali, sutra prestaje, kažu ovi naši pametnjakovići! Neka ga, sada mu je vreme! 🙂
Znaci ova ova subota ti radna,al proce i ona kao i sve druge, kod mene radne subote otisle u zaborav fala bogu:). razlika u vremenu je 6 sati. Kod mene je sad 17;38 , a kod vas je 23;38. Pozdrav!
*Odradila sam ovo pošteno Ljubice. Svi bolesni tamo, dobro je ako opet nešto ne zapatim. Znači, kod vas je manje 6 sati, nego kod nas! Ok, čisto da znam! Sneg je konačno prestao da pada, ali, sada je počeo da se topi. Džaba mu tolikog posla! 🙂
Kako je Dudo… je si li prebrodila grip?
*Hvala na pitanju, Alex, prebrodio je on mene! 😉 Video da nema vajde i prešao kod nekog drugog. Nisam mu bila više interesantna! Kako je kod tebe? Ima li bolesnih od novih virusa? 🙂
Interesantno je da već par godina grip zaobilazi moju porodicu. Koliko me to raduje, toliko me i brine… da ne reši da nadoknadi jednog dana sve te godine što nas je poštedeo 😉
Dudice, kako je? Kako se lečiš?
*Alex, ćuti, pljuc, pljuc, pljuc, samo neka vas obilazi. Verovatno zato što ste zajedno JAKI pa ne sme da vam pridje! 🙂 Alal vera!
*Breskvice, misliš, kako UBIVAM virus u stomaku? Ne znam šta da ti kažem. Istutnjao se i nema ga više, mada su posledice još prisutne, diskretno! 🙂 Hvala na pitanju! 🙂