LOPOVI NA „FINJAKA“

Čitajući Stevin post, setih se jedne pljačke koja se desila u našoj zgradi (nadam se da se ne ponavljam) pre, odokativno, jedanaest godina, kada su se u zgradu useljavali stanari. Kažem useljavali, zato što se na sve strane lupalo, bušilo, kuckalo, ne birajući pri tome vreme za sve te radove.

Jedne, zimske, večeri, izvela sam mog ljubimca na ulicu da malo prošetamo. U isto vreme, iz stana je izlazio i moj komšija sa devojkom, koje ja propustih, ispred mene.

Oni, po izlasku iz zgrade, skrenuše desno, ja pravo preko ulice, a u isto vreme, dva momka, udjoše u našu zgradu. Nikad ih pre nisam videla. I odoše gore. Pogledah ja za njima, ali, kako nikoga u zgradi još nisam poznavala, pretpostavila sam da idu kod nekog.

Šećkala se ja za ljubimcem jedno 15 – 20 minuta i vratismo se u stan. To je bilo negde oko 23 h. Sela ja da gledam tv, kuče leži ispred ulaznih vrata i reži. Ja ga utišavam, a istovremeno se čuje neko kuckanje. Pas sve vreme reži, ne prestaje. Ustajala sam nebrojeno puta da ga utišavam, virim kroz špijunku i ne vidim ništa. Kuckanje je prestajalo, s vremena na vreme. Pomislih, bože, kako su ljudi nepristojni, do krajnjih granica!

Reših da legnem oko jedan. Oko pola tri, čujem neku frku u hodniku. Provirim kroz ključaonicu i vidim komšiju koji silazi od gore (stan na mansardi) i zvoni komšiji, preko puta mene, ali se ovaj ne odaziva. Otvorim ja vrata i pitam da li im treba neka pomoć. Kažu oni, izgleda da je neko pokušao da udje u njihov stan. Kako znate, upitam?

Rekoše mi da su lopovi napravili rupetinu u zidu pored ragastoa a isti su isčupali i naslonili ga na vrata od tavana. I, pitam ja, pa, da li su ušli u stan, na šta su mi odgovorili da ne znaju, da čekaju miliciju. Tu se ja uznemirih i ispričam im da sam čula kuckanje koje je trajalo nekoliko sati i da sam videla dva momka koja su ušla u zgradu te večeri. Pitaju me, da li bih znala da opišem momke, na šta ja odgovorih da bi. Odnosno, jednog sam zapamtila a drugi je imao kačket i spuštenu glavu. Ništa sa sobom nisu nosili. Nikakav alat, ni torbu, ni kesu. Samo zimske jakne! Javim ćerkama, ukoliko se budu vraćale kući u to vreme iz provoda, da se uplaše ako vide miliciju.

Nastavih ja sa spavanjem, vidno uznemirena  i radoznala.

Sutradan, pre podne, pozvonio mi je inspektor iz SUP-a. Opišem momke koje sam videla i pitam, da li su uspeli da udju u stan kroz rupu koju su napravili u zidu, a on kaže da nisu, jer je trebalo još kucati a to im je oduzimalo vreme. Obradujem se ja pomislivši, da ih ipak nisu orobili. O, da, jesu. Ušli su kroz krovni prozor, znate onaj koji je „ravan“ sa krovom, a na krov su izašli kroz prozor u hodniku. Vrlo lako i za običnog smrtnika. A i onaj krovni prozor je bio otvoren, tako da im je bilo sve na „izvolte“.

I, na kraju, šta su im odneli. Odneli su im veliku količinu maraka, koje su tog dana ušle u njihov stan (subota), a u ponedeljak su trebale da budu prosledjene u poslovne svrhe. Ajooooj, teško njima, jadni ljudi! A bili su na proslavi rodjendana. Jako lep poklon je dobila komšinica i sigurno joj je preseo rodjendan!

Naravno, ni do dana današnjeg, nisu pronašli lopove a ni lovu! Osećala sam grižu savesti što nisam ukapirala da lupanje dolazi od gore i što nisam poslušala mog psa, koji je osećao prisustvo ljudi u hodniku. Ali, šta bih i da sam ih videla. Mogla sam dobiti čekićem po glavi i tačka!

Kako je sve povezano, a naravoučenije se zna!

Posle ovoh incidenta, ja sam insistirala da se taj prozor zaštiti rešetkama i preporučila komšijama da budu na oprezu i da nikada ne ostavljaju otvorene prozore i vrata od terase jer, mi, koji živimo na mansardi, u celom krugu, imamo simseve po kojima se može hodati, širine jednog metra. Pisala sam o njima.

Kada lopovi nekog namerače, njega će i „odraditi“.

I sama sam bila žrtva lopovluka. Odneli su svo moje zlato, a, ako vam kažem da mi je otac bio zlatar, da smo imali i mi svoju zlataru, ona će vam biti jasno, koja je to količina zlata bila. Filmska pljačka, skok na terasu iz hodnika, prebacivanje preko ograde, udarac nogom u terasna vrata i, ostalo je istorija!

***

Takodje, znam jednu gospodju koja je posle trosatnog čuvanja unučeta, vrativši se svojoj kući, ustanovila da joj nema nameštaja, bundi i svih dragocenosti. Iselili su je. Radnici na gradilištu su videli kamion, momke koji su lepo, staloženo, slagali nameštaj u kamion i po obavljenom poslu, otišli.

Ni njene stvari nisu pronadjene, naravno!

Pazite se ljudi, jer, i da vam samo tv odnesu, nije mala svota za kupiti novi! Love više nema po kućama, to je opšte poznata stvar!

Advertisements

Аутор: dudaelixir

Čitaj blog, pa ćeš saznati sve o meni!

30 thoughts on “LOPOVI NA „FINJAKA“”

  1. Moj gazda zivi na selu ,prvi komsija mu je kilometar od njega i, nikad nezakljucava kucu a, stalno je na putu cas u evropi, cas u africi,iskreno nema se sta ukrasti,Ja sam u gradu u mirnom naselju, zakljucavam se i po danu, da me nebi neki seik jamio ovako krsnu:P

  2. *Ljubice, nekada se ni naše kuće ni stanovi nisu zaključavali. A sada su došla vremena da se bojim i osvrćem da vidim ko ide iza mene na ulici, jer, saleću odpozadi, kidaju lance, prstenje, naušnice, sve što mogu da zgrabe. Pridavljenih žena, koliko hoćeš. Sve više njih ne sme da nosi ništa na sebi.
    Joj, kakva su vremena došla.
    Jedna starija žena, u autobusu, oseti na ramenu ruku i zgrabi idiota i zavari mu takvu šamarčinu, da je ovaj jedva uspeo da pobegne. Hteo naušnicu da joj skine. Pa zamisli to!!!
    A ti se pazi šeika, njima nikad dosta žena! 😉

  3. Dudice draga, lopova na svakom koraku i… po krovovima i podrumima. Ali kod nas policija ne uspeva ni sitne ni krupne lopove pohvatati; ili možda nekima i odgovara da tako bude. Lepi pozdravi, Dudo!

  4. *Breskvice, neverovatni su i specijalizovani za sve vrste upada! I ja bih, verovatno, mnogo gore prošla, da su mogli da izadju kroz vrata, ali ih je jedna brava sprečila, pa su morali da se vrate istim putem, kao James Bond! 🙂

  5. Kod nas na selu je popularna kradja specijaliteta iz pusnica.Ove zime je bilo ojadjenih ljudi a neko se bas omrsio.Moj cale jadnik ugradio neki alarm na vrata od pusnice,bilo mi je cak i smesno, ali da mu neko odnese kulen, nema sanse 🙂

  6. *Milina, baš je to sve žalosno. U kakvim smo mi govnima, vidi se po lopovima, naročito! Pa, zamisli, cele godine toviš svinju, dve, tri, što dobro košta, da bi je na kraju iskoristio da se prehranih a onda ti neki tamo mazne ceo tvoj godišnji trud! Strašno i žalosno!

  7. Kad vidiš ljude kako kopaju po kontejnerima, što je ponovo učestalo, za očekivati je da „majstori“ opet pojačaju svoju akciju, a policije u ovoj zemlji nikad nema kad je potrebna??? Zaključavam se i danju i noću, iako znam, što neko pre mene reče, da kad se oni namerače, bude i učinjeno.
    p.s.
    Jesi primetila kako ima i pristojno obučenih ljudi, a čeprkaju po kontejneru? Pre se to moglo videti uglavnom noću, a sada i po danu. Strašno!!! Strašno mi, jer sam svesna da se to svakome može dogoditi, daleko bilo, i da više ni sebi i svojima ne možeš pomoći, a kamoli onima kojima pomoć zaista treba.
    Ja malo skrenula s teme, al’ mi to sve nešto i u vezi jedno s drugim.

  8. Duduska, nisam jos odlucila,cure me tjeraju da idem , a i roditelje nisam vidjela 12 godina:(sta da ti kazem….Ako budem dolazila sleticu u Beograd, pa onda idem za Pancevo,i da znas da bi ja isto voljela stobom malo procaskati uzivo, nekako mi odgovaras po mnogo cemu:) i znam da si dobar covijek. cmokkk!

  9. Uzas, ali stvarno. Padalo mi je na pamet u par navrata, iznebuha, sta bi bilo da dok sam ja u radnji uleti neko sa pistoljom i poredja nas po patosu. Desavalo se to u mom okruzenju, apoteka, maxi, zdrav hrana vise puta…bole njih ima li nekoga unutra i koje je doba dana..utrtrala bih se posteno, majke mi, sve su to, rekla bih narkomani…uzas, uzas!

  10. *Cakulanje, strašno je to što sve više ima ljudi koji čeprkaju po kontejnerima. Mogu ti reći, da jako vodim računa kako bacam hranu (na žalost), sve upakujem u kese, pa, ako nekom to može da posluži, neka. To nije pokvarena hrana, nego, jednostavno, višak! Žao mi je što je tako, ali, može nekome da pomogne.
    Zbog naše jadne finansijske situacije i lopova ima sve viže. Ne odobravam, ali, pokušavam nekako da ih razumem! I ja se zaključavam, mada, ne znam šta bi i mogli da mi ukradu. Ništa bitno, sem kompjutera, a onda, ne znam šta bih! 🙂

  11. *Ljubice, dobro ti kažu ćerke, vreme ti je da vidiš roditelje, koji sigurno i nisu više tako mladi, a 12 godina je jako puno. Pitanje je, koliko im je vremena još ostalo! 😕
    Eto, da znaš, ako bude bilo neke prilike, možda se negde i sretnemo! Bilo bi to jako lepo! Nekako smo se „nanjušile“! 😉

  12. *Zelena, lopovi koji tako rade su najverovatnije narkosi, jer, oni ne prežu ni od kakve prisile, samo da bi došli do droge u „kriziranju“. Ne znam kako bih se i ja ponela u takvoj situaciji. Bolje da je ne doživimo, a ako je i bude, samo poslušno, jer, nije sa njima zajebavati! 🙂

  13. He, Dudo sta sve tebi nece da se desi… 🙂
    Kad bolje razmislim, i meni se svasta izdesavalo u vezi lopova, ali ja cu da pomenem samo najnovije.
    Ja sam clan Crkvenog Odbora i juce smo raspravljali o tome da nam neko ulazi u crkvu, nista ne ukrade, mozda 100 ili 200 dinara koje ljudi ostave za svece, ali ostavi otvoren prozor ili vrata. Prava misterija. Cak smo nasli i grejalicu ukljucenu i mislimo da nije neki klosar 🙄

  14. *Saro, ja sam imala odvratan osećaj, zato što nam je spavaća soba bila prevrnuta od poda do plafona, sve izvadjeno iz ormana, fijoka, bljak, gadilo mi se, da sam sve prala! Nečije prljave ruke su babrale po našim najintimnijim stvarima. Užas! Deca su se bojala mesecima i mogu ti reći, dobro smo se stresirali. Srećom, nismo bili u Jugi tada, već u Nemačkoj, mislim, sreća u nesreći!
    Ljude su pljačkali tako što bi im ulazili u stan, uspavali ih nekim sprejem i poharali. Mojim poznanicima se to dešava već ko zna koji put! 🙂

  15. kome se namerače ne može ih izbjeći
    zato
    makar im treba stavljati prepreke: zaključavati stanove, zatvarati prozore i slično.
    Ima ih puno koji „operišu“ tako što ladno otključaju stan, jer ključeve nađu ispod otirača.

  16. Ima i toga Dolly, ali su oni, specijalizovani za različite provale. To su nam ispričali policajci. Neki obožavaju „adrenalinske“ provale, kao što je bila u mom stanu, neki vole kroz prozore, neki preko krova, ima ih raznih. No, zaista, ako reše nekoga da opelješe, to će i uraditi.
    Znaš za tipove koji su čoveku ukrali mercedesa, pa ga onda zvali telefonom sa mora i rekli mu da mu se izvinjavaju za kradju i da će mu platiti put i častiti ga smeštajem u hotelu par dana, jer su im kola užasno trebala. I, zaista, čovek poveruje u priču, dodje u kafić na moru, ovi mu predaju ključeve od mercedesa, smeste ga u hotel, sve po dogovoru. Kada se čovek posle par dana vratio kući, imao je šta da vidi. Prazan stan! Eh, treba se, svega toga i setiti! 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s