JAO, ŠTO JE BILO DIIIIIVNO!

Ja mislim da ne postoji ni jedan narod kao mi, Srbi. Jaučemo i kad nas boli i kad nas ne boli, kad smo tužni i kad smo veseli, kad nam je bez veze i kad nam je lepo i kad nam je diiiiivno!!!!!

Poznata sam po tome, što, kada krenem na godišnji odmor, zaboravim na muke i neprijatnosti i spremim se za to da će mi biti lepo. I trudim se da primetim samo lepe stvari. I jesam, zaista. I zato mi je bilo diiiiiivno, a evo i zašto:

Pogled sa vrha brda, iza spomenika!

Putovale smo predivnim autobusom sa još divnijim vozačima. Spremni na šalu i razgovor i u svakom momentu su brinuli o svakom putniku. Doduše, nije nas bilo puno. No, pošto ja često „rigoletišem“, moram da sedim JAKO napred a vozač mi nije dao da popijem tabletu protiv muke. Bila sam skeptična, medjutim, ubrzo sam ukapirala da smo i Venac prešli a da nisam ni osetila. Fantastično barata kočnicom, tj. koči motorom i prebacivanjem u nižiu brzinu. Put je bio divan, sunčan. Zlatibor nas je dočekao okupan sunčevim zracima. Malo je bilo napeto tegliti koferčine do hotela Palisad, ali, to nam je bio dobar trening.

Smestile smo se u sobu sa tv, malom terasicom koja je imala zavesu od dugačkih klica. Divan prizor.

O klopi ne treba ni govoriti. Švedski sto, pa, ko šta voli, nek’ izvoli!

Svako jutro, posle doručka, kretale bismo, nas dve, uz brdo, do spomenika. Uz put smo gledale predivne kuće. Jedna ogromna se prodaje, pa, ako ima zainteresovanih, poslaćemo fotku, jer smo svaki put stajale ispred nje i „balavila“, uz jaukanje i coktanje. Ko god da je kupi, sigurno će uživati u njoj. A ulica u kojoj se nalazi se zove Jedriličarska! Koje ludilo u planini!

osvajanje brda do spomenika!

Prvi dan, kada smo kretale ka spomeniku, padao je fantastičan sneg. Napolju mirno, ni grančica da se pomeri! Šetnja je bila veličanstvena!

mama i ćerka u šetnji!

A, kada bismo stigle do spomenika, put nas je vodio niz brdo do krčme Gaj, koja je poznata po domaćem kiselom mleku i lepinjama sa kajmakom. E, to spuštanje je izgledalo ovako: Mima me je celim putem pripremala da je jako strmo i da ne veruje kako ću ja uspeti da se spustim. I krenule smo izmedju jelkica!

Ona je pala prvi put, pa drugi, pa treći, pa četvrti pa peti, a ja se, zamalo, nisam upiškila od smeha. Naravno, nisam ni kliznula a kamoli pala.

spuštanje niz brdo!

Od puta, do krčme, 10 minuta, a onda, blaženo toplo. Tu se pije klekovača i to ovako!

crna kafa i klekovača!

A

A pogled na tri strane sveta!

Samo jelke, kućice i sneg na brdima. Fantazija!

Tu smo se kartale, smejale, jele, sve u svemu dva puna sata uživancije. Naravno, domaće kiselo mleko i lepinja sa kajmakom! Njami, njami! 🙂

Onda, put pod noge, pa nazad do hotela. Sve u svemu, tri sata hoda a koliko je tačno km, ne znam da vam kažem. Ja sam mislila jedno petnaestak, ali su mi rekli da sam preterala. Dobro, koliko god da je, prijalo je neizmerno.

I onda opuštencija uz novu kafu u sobi u krevetu, do večere. Sledećeg dana su nam stigli sestričina i njen sin. Uživali smo, najviše uveče u predivno uredjenom holu hotela. Završen je pre mesec dana i vredi svaki potrošeni dinar. Ceo veliki hol je uredjen za porodice i klince, naravno, ne pušački deo! Pozdravljam!

A u uglu, naspram mene, sedi jedan momak i svira klavir. Predivno, ne preglasno, ali ipak dovoljno da ne smeta nikom a čini prostor prijatnijim!

nas dve na najlepšoj garnituri!

Slušale smo muziku, ćaskale i gledale klince kako se vitlaju i duvaju u vatru koja gori sredinom ovog hola!

vatrica, uživancija za klince!

Eto, nadam se da sam vam dočala bar malo izgled Zlatibora i hotela Palisad.

A sada, još malo fotki iz prirode! Uživajte, bar malo!

ovako se "podgreva" na snegu sa stomaklijom! Uh, ala prija!

 

ponuda na pijaci!

 

ispred recepcije konj "abažur"!

 

A sada me izvinite, dolazi mi Lecina kafu i gledanje fotki!

Hvala vam na lepim željama i rečime podrške! Ljubim vas sve! 🙂

Advertisements

Аутор: dudaelixir

Čitaj blog, pa ćeš saznati sve o meni!

48 thoughts on “JAO, ŠTO JE BILO DIIIIIVNO!”

  1. Znala sam da ćeš ti to ovako lepo i detaljno da dočaraš. Sve izgleda fenomenalno, moram malo da ti zavidim! Skija mi se!!!!!!! 😛
    Baš se radujem što ste se nauživale i odmorile. Ljubimo te!

  2. Jaoo, Dudo, lepo je i nama što gledamo, a još bi lepše bilo ( što pomisli, a ne reče Sanja ) da smo i mi bili s tobom 😀 Aaaaa 🙂 Hoću i jaaaa 😀
    Šalim se, malo. Vidi se da je bilo odlično i najvažnije, opuštajuće, što već rekoh, i za dušu i za telo 😆

    p.s.
    ‘Ajd, vrći se s te kafe 🙂

  3. *Cakulanje, i meni je žao sto nismo bili SVI, mi domaći blogeri! Moraćemo jedan BLOG OPEN da organizujemo na par dana na Zlatiboru. Imam vezu tamo, da ne brineš! 🙂
    Evo me, vrnula sam se sa kafom. Leci oduševljena fotkama! 🙂

  4. Obećano, ispunjeno! Lepe fotografije, lepe majka i ćerka, sve je lepo samo, bilo bi još lepše da je trajalo duže. Ali, važno je da ste se vratile sa lepim utiscima i orne za nove zadatke. Vidim, Dudo, zagrevala si se stomaklijom, ako, ako i neka si… ŽIVELI!

  5. Auf, alaj vam je rdjavo bilo 😉 Prelepa priroda, vas dve face, ti zagrejana na snegu još bolja…iskreno, zavidim vam (ali onako lepoooooo). Zasluženi odmor!!! I neka ste uživale!

  6. *Verkićko, ja sam išla na zimovanje kada su deca bila mala a i to je bilo više mučenje, nego zimovanje! Ni ja baš ne ljubim zimu, godinama, ali mi je ova nešto baš legla. Ukapirala sam u čemu je caka: ako imaš odgovarajuću jaknu i čizme da ti ne bude hladno, zima je prva liga, veruj mi! Te šetnje su me povratile, kukovi me manje bole, ma sva sam se pročistila! Fantazija! 🙂

  7. *Sanjočka, ja bih volela da ste i vi svi mogli da dodjete, pa da se smejemo i zezamo do crkavanja! Ovako, bar sam vam fotkama prenela naše, predivne, utiske! Da mogu, odmah bih sutra sela u bus i vratila se. Sve ti je jasno, kako nam je bilo! 🙂 Zasluženi odmor, nego šta! 🙂

  8. A rumeni obrascici u nase Dude…lepo si nam sve priblizila a fotke su bas ono sto mi treba da zamisljam Zlatibor…nekako mi je sumnjivo da nisi izvela neku zvrcku… 🙂

  9. Vidim da ste se nauzivale i odmorile, Nikad nisam probala klekovacu a ni stomakliju,izgleda, imaju jaku moc u zimskim danima i nocima:).Lijepa priroda, lijepe curke, milina za oci i dusu, Ljubim vas!

  10. Dudo kad sam bio mlađi voleo sam zimu, ali u poslednje vreme je izbegavam… ove tvoje slike su me potsetile na mladost i bezbrižna vremena. Drago mi je da si se lepo provela i da si to podelila sa nama.
    Neko reče da ne ide na zimovanje, pa da iskreno kažem nikada ni ja nisam išao na zimovanje… ali sam zato svake zime na Fruškoj Gori… pa ti je to isto 😉

  11. *O, Alex, dragi prijatelju, vratio si se, što mi je posebno drago . Rekoh ja, tu negde u komentarima, da sam išla redovnije na zimovanja kada su mi deca bila mala, no, to su bila više mučenja, nego zimovanja.
    Ovo je nešto sasvim drugo. Odraslo dete, majka polu baka, šetnje, kafice, rakijice, čajići i eto, dovoljno za potpunu opuštenciju. Naravno, Fruška gora je naš raj! 🙂

  12. *Joj, Advokatice, odmah bi se sutra vratila, da ikako mogu. Moja mala devojčica je bila na visini „velike“ devojčice. Častila je mamu produženim vikendom! Ljubi je majka! 🙂
    Naravno i moje starije miljenče je dalo svoj doprinos! Ljubi i nju majka! 🙂

  13. Drago mi je da si se fino odmorila i jos lepse provela.
    Slike su prelepe… tj. kako i ne bi kad majka i cerka zajedno na odmor i uzivanje.

    LM, zapalo mi da se i nakrece malo na snegu. Hehehhe, vala i ja u zimskom periodu praktikujem domacu radzu ujutru – nekako i da ubije sve viruse koji haraju vazduhom…

    Sad mi je termin – skuvana kafa, kocka secera, voda i casica rakije… Licim sa tim ritualom na penzosa, ali sta cu kad deluje. Jos samo da mogu da se najedem belog luka (imam nizak pritisak pa ne smem da ga jedem) i bio bih original deda od 80 ljeta. :)))

  14. *Ličiš mi na mene Ivane, 😀 😀 :D, sa tim ritualom. Ma, briga te. Kada čovek reši da uživa, uopšte nije bitno šta tada radi i kako radi, važno je da je zadovoljan. E, a ko će ti ugoditi nego sam sebi! I to ti je najsigurnija varijanta!
    Rakijicu obožavam, naročito dunju. I praktikujem da popijem pre ručka i posle ručka po malo, jer pomaže varenju kod težih jela.
    Kod nas se luk ne koristi, jer od mojih ćerki i „smrada“ luka u jelu, hoću da otkačim. A možeš misliti jelo bez luka! Teško je i celokupnu ishranu smo svele na nešto „zdravo“, sem kad ja umesim sebi tri štrudle i nadoknadim ono što nisam „zdravo“pojela! Uživaj Ivane i volim kada se javiš! 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s