Ja mislim da ne postoji ni jedan narod kao mi, Srbi. Jaučemo i kad nas boli i kad nas ne boli, kad smo tužni i kad smo veseli, kad nam je bez veze i kad nam je lepo i kad nam je diiiiivno!!!!!
Poznata sam po tome, što, kada krenem na godišnji odmor, zaboravim na muke i neprijatnosti i spremim se za to da će mi biti lepo. I trudim se da primetim samo lepe stvari. I jesam, zaista. I zato mi je bilo diiiiiivno, a evo i zašto:
Putovale smo predivnim autobusom sa još divnijim vozačima. Spremni na šalu i razgovor i u svakom momentu su brinuli o svakom putniku. Doduše, nije nas bilo puno. No, pošto ja često „rigoletišem“, moram da sedim JAKO napred a vozač mi nije dao da popijem tabletu protiv muke. Bila sam skeptična, medjutim, ubrzo sam ukapirala da smo i Venac prešli a da nisam ni osetila. Fantastično barata kočnicom, tj. koči motorom i prebacivanjem u nižiu brzinu. Put je bio divan, sunčan. Zlatibor nas je dočekao okupan sunčevim zracima. Malo je bilo napeto tegliti koferčine do hotela Palisad, ali, to nam je bio dobar trening.
Smestile smo se u sobu sa tv, malom terasicom koja je imala zavesu od dugačkih klica. Divan prizor.
O klopi ne treba ni govoriti. Švedski sto, pa, ko šta voli, nek’ izvoli!
Svako jutro, posle doručka, kretale bismo, nas dve, uz brdo, do spomenika. Uz put smo gledale predivne kuće. Jedna ogromna se prodaje, pa, ako ima zainteresovanih, poslaćemo fotku, jer smo svaki put stajale ispred nje i „balavila“, uz jaukanje i coktanje. Ko god da je kupi, sigurno će uživati u njoj. A ulica u kojoj se nalazi se zove Jedriličarska! Koje ludilo u planini!
Prvi dan, kada smo kretale ka spomeniku, padao je fantastičan sneg. Napolju mirno, ni grančica da se pomeri! Šetnja je bila veličanstvena!
A, kada bismo stigle do spomenika, put nas je vodio niz brdo do krčme Gaj, koja je poznata po domaćem kiselom mleku i lepinjama sa kajmakom. E, to spuštanje je izgledalo ovako: Mima me je celim putem pripremala da je jako strmo i da ne veruje kako ću ja uspeti da se spustim. I krenule smo izmedju jelkica!
Ona je pala prvi put, pa drugi, pa treći, pa četvrti pa peti, a ja se, zamalo, nisam upiškila od smeha. Naravno, nisam ni kliznula a kamoli pala.
Od puta, do krčme, 10 minuta, a onda, blaženo toplo. Tu se pije klekovača i to ovako!
A
A pogled na tri strane sveta!
Samo jelke, kućice i sneg na brdima. Fantazija!
Tu smo se kartale, smejale, jele, sve u svemu dva puna sata uživancije. Naravno, domaće kiselo mleko i lepinja sa kajmakom! Njami, njami! 🙂
Onda, put pod noge, pa nazad do hotela. Sve u svemu, tri sata hoda a koliko je tačno km, ne znam da vam kažem. Ja sam mislila jedno petnaestak, ali su mi rekli da sam preterala. Dobro, koliko god da je, prijalo je neizmerno.
I onda opuštencija uz novu kafu u sobi u krevetu, do večere. Sledećeg dana su nam stigli sestričina i njen sin. Uživali smo, najviše uveče u predivno uredjenom holu hotela. Završen je pre mesec dana i vredi svaki potrošeni dinar. Ceo veliki hol je uredjen za porodice i klince, naravno, ne pušački deo! Pozdravljam!
A u uglu, naspram mene, sedi jedan momak i svira klavir. Predivno, ne preglasno, ali ipak dovoljno da ne smeta nikom a čini prostor prijatnijim!
Slušale smo muziku, ćaskale i gledale klince kako se vitlaju i duvaju u vatru koja gori sredinom ovog hola!
Eto, nadam se da sam vam dočala bar malo izgled Zlatibora i hotela Palisad.
A sada, još malo fotki iz prirode! Uživajte, bar malo!
A sada me izvinite, dolazi mi Lecina kafu i gledanje fotki!
Hvala vam na lepim željama i rečime podrške! Ljubim vas sve! 🙂
Dudice, vidi se da si uživala, baš mi je drago!! Vidim da je bilo i zagrevanja, važno je da je kondicija dobra. Pozdrav za tebe i Leci.
*Breskvice, morale smo malo da se zagrevamo, zima je to!!! 😉
A jes’ divno, ali kratko. Ja mislio da ćeš ostati do kraja februara 😉 Lepi pozdravi!
Sve je predivno ali fotka gde pijes stomajkliju je najjaca 😀
Drago mi je da ste se odmorile, druzile i vratile sa pozitvnom energijom.
Aj ziveli 😉
e pa snježna kraljice neka si se nauživala 🙂
Znala sam da ćeš ti to ovako lepo i detaljno da dočaraš. Sve izgleda fenomenalno, moram malo da ti zavidim! Skija mi se!!!!!!! 😛
Baš se radujem što ste se nauživale i odmorile. Ljubimo te!
Jaoo, Dudo, lepo je i nama što gledamo, a još bi lepše bilo ( što pomisli, a ne reče Sanja ) da smo i mi bili s tobom 😀 Aaaaa 🙂 Hoću i jaaaa 😀
Šalim se, malo. Vidi se da je bilo odlično i najvažnije, opuštajuće, što već rekoh, i za dušu i za telo 😆
p.s.
‘Ajd, vrći se s te kafe 🙂
Vidi se da ste uživale, zasluženo. Baš mi je drago. Nešto mi je brzo prošlo, a tek vama… 🙂
*Stevo, bih ja ostala do kraja februara, rado, taman sam bacila lenger, kad ono, mora se raditi! Bilo je kratko ali slatko! 🙂
*Zelena, vidiš, nemam ti ja nikakvih predrasuda,kao ni moja ćerka. Briga me, važno da je stomak bio ugrejan! 😉 Aj, živeli, al sada sa dunjom! 🙂
*Sanja, hvala ti, ako požuriš, možda i staneš malo na skije. Ima puno snega, zaista. Na Torniku nisam bila, pa ne znam kako izgleda, ali, hvale se Zlatiborčani njim! Pozdrav Deki i tebi! 🙂
*Cakulanje, i meni je žao sto nismo bili SVI, mi domaći blogeri! Moraćemo jedan BLOG OPEN da organizujemo na par dana na Zlatiboru. Imam vezu tamo, da ne brineš! 🙂
Evo me, vrnula sam se sa kafom. Leci oduševljena fotkama! 🙂
*Dolly, izvini, ja malo preko reda. Još sam u „snežnim oblacima“ pa mi teško da se spustim! 🙂 Jako mi je bilo lepo. Napunila sam baterije za dalje! Poljubac! 🙂
*Milanice, i meni je brzo prošlo, na žalost. 🙂
Baš mi je drago da ste se lepo povele. Vidi se i po slikama a i po vašim osmesima. Glupo bi zvučalo da kažem kako ti zavidim, ali mislim da je adekvatna reč drago mi je zbog tebe!
*Neno, jasno mi je šta si htela da kažeš. I ja bih isto to rekla tebi.
Predivno je bilo, jaooooo, da je malo duže samo! 🙂
Zlatibor je uvek mmmm…dobar je onaj Gaj bio sam nekad tamo ali kad sam malo bolje otkrio selo Mackat eee:) Vidim da je vama dvema bilo super 🙂
*Lep je Zlatibor, zaista a u Gaju je super, opušteno, kao kod kuće. Vidiš i sam, opuštencija! A u Mačkatu nisam bila. Ima vremena, MLADA SAM! 😉
Nikad nisam nigde bila na zimovanju. Ne volim zimu, ali nakon ovih slika, mogla bih malo i porazmisliti 🙂
Dobro nam došla nazad u ravnicu! 🙂
Naredne zime, Duki ponovi isto!
Odlicno, ovo treba cesce praktikovati!
Obećano, ispunjeno! Lepe fotografije, lepe majka i ćerka, sve je lepo samo, bilo bi još lepše da je trajalo duže. Ali, važno je da ste se vratile sa lepim utiscima i orne za nove zadatke. Vidim, Dudo, zagrevala si se stomaklijom, ako, ako i neka si… ŽIVELI!
Auf, alaj vam je rdjavo bilo 😉 Prelepa priroda, vas dve face, ti zagrejana na snegu još bolja…iskreno, zavidim vam (ali onako lepoooooo). Zasluženi odmor!!! I neka ste uživale!
Baš se radujem što ste se tako lepo provele. Fotke su super, a vi ste još bolje i lepše. 🙂
E taj Zlatibor je stvarno zlatan! Izgleda sve super!
K’o devojčica si, svaka čast! I duhom i telom:)!
*Neno, nadam se da ću ponoviti istu turu! 🙂
*Verkićko, ja sam išla na zimovanje kada su deca bila mala a i to je bilo više mučenje, nego zimovanje! Ni ja baš ne ljubim zimu, godinama, ali mi je ova nešto baš legla. Ukapirala sam u čemu je caka: ako imaš odgovarajuću jaknu i čizme da ti ne bude hladno, zima je prva liga, veruj mi! Te šetnje su me povratile, kukovi me manje bole, ma sva sam se pročistila! Fantazija! 🙂
*Mangupe, bih ja, rado, samo da imam sponzore!!! 😉
*Zorice i stomaklija i kleka su prva liga i za pravo čudo, uopšte ne „vataju“ kad si onako ispunjen šetnjom i lepim vazduhom! Živela i ti meni i hvala ti na komplimentima! 🙂
*Sanjočka, ja bih volela da ste i vi svi mogli da dodjete, pa da se smejemo i zezamo do crkavanja! Ovako, bar sam vam fotkama prenela naše, predivne, utiske! Da mogu, odmah bih sutra sela u bus i vratila se. Sve ti je jasno, kako nam je bilo! 🙂 Zasluženi odmor, nego šta! 🙂
*Char, da znaš da smo pocrnele i osvežene u facama! Bilo nam je stvarno divno. Bez frke, sve polagacko. Smejale se, zezale, kulirale, ma, sve je bilo savršeno. 🙂 Hvala na komplimentima!
*Branko, da znaš da jeste, naročito za nas koji nismo za skijanje nego za šetnje, mada, hvale Tornik, koji ja nisam videla ni izdaleka. I usluga je odlična, popravljaju se, zaista. Nemam nikakvih zamerki! 🙂
*Bensedinko, ja ću se stvarno uspaliti zbog ovakvih komplimenata. Mogu samo da ti kažem VELIKO hvala! 😉
Prelepe slike i hotel je zaista odlican, a tek ta hrana i kajmak…. ma doslo mi je da krenem odmah… 😀
Vas dve ste fantasticne 😉
*Sarice, bilo bi lepo da si došla. Bilo bi nam zanimljivije! Jao, a kajmak, lepinje i kiselo mleko! Pošto je to sve vrlo kalorično, moramo voditi računa o količini!
Hvala na komplimentu, draga moja! 🙂
A rumeni obrascici u nase Dude…lepo si nam sve priblizila a fotke su bas ono sto mi treba da zamisljam Zlatibor…nekako mi je sumnjivo da nisi izvela neku zvrcku… 🙂
*Milina, tako je kako vidiš, u stvari, u prirodi je mnooooogo lepše! Nema zvrčki, kukica i kvakica! 🙂 Tamo je prava zima! 🙂
Vidim da ste se nauzivale i odmorile, Nikad nisam probala klekovacu a ni stomakliju,izgleda, imaju jaku moc u zimskim danima i nocima:).Lijepa priroda, lijepe curke, milina za oci i dusu, Ljubim vas!
Dudo,vratila si se! Vidim da vam je bilo predivno. 🙂 Neka,bas jedan takav odmor vam je trebao! Drago mi je da ste se nauzivale. 🙂
Hvala za slike i predivno docaran odmor. 🙂 🙂
*Ljubbice, vidiš i sama kako nam je bilo divno. A kleka i stomaklija su ti pravi LEK u planini. Divno greju a ne ‘vataju! 😉 Hvala ti draga, ljubim i ja tebe! 😉
*Afrodita, hvala i tebi na komplimentima. Ljubim te! 🙂
Dudo kad sam bio mlađi voleo sam zimu, ali u poslednje vreme je izbegavam… ove tvoje slike su me potsetile na mladost i bezbrižna vremena. Drago mi je da si se lepo provela i da si to podelila sa nama.
Neko reče da ne ide na zimovanje, pa da iskreno kažem nikada ni ja nisam išao na zimovanje… ali sam zato svake zime na Fruškoj Gori… pa ti je to isto 😉
*O, Alex, dragi prijatelju, vratio si se, što mi je posebno drago . Rekoh ja, tu negde u komentarima, da sam išla redovnije na zimovanja kada su mi deca bila mala, no, to su bila više mučenja, nego zimovanja.
Ovo je nešto sasvim drugo. Odraslo dete, majka polu baka, šetnje, kafice, rakijice, čajići i eto, dovoljno za potpunu opuštenciju. Naravno, Fruška gora je naš raj! 🙂
Joj kako ti je bilo divno! I treba da si ugodiš i uživaš sa svojom miljenicom 🙂
Ljubim te, nadam se da si se odmorila i uživala!
*Joj, Advokatice, odmah bi se sutra vratila, da ikako mogu. Moja mala devojčica je bila na visini „velike“ devojčice. Častila je mamu produženim vikendom! Ljubi je majka! 🙂
Naravno i moje starije miljenče je dalo svoj doprinos! Ljubi i nju majka! 🙂
Drago mi je da si se fino odmorila i jos lepse provela.
Slike su prelepe… tj. kako i ne bi kad majka i cerka zajedno na odmor i uzivanje.
LM, zapalo mi da se i nakrece malo na snegu. Hehehhe, vala i ja u zimskom periodu praktikujem domacu radzu ujutru – nekako i da ubije sve viruse koji haraju vazduhom…
Sad mi je termin – skuvana kafa, kocka secera, voda i casica rakije… Licim sa tim ritualom na penzosa, ali sta cu kad deluje. Jos samo da mogu da se najedem belog luka (imam nizak pritisak pa ne smem da ga jedem) i bio bih original deda od 80 ljeta. :)))
*Ličiš mi na mene Ivane, 😀 😀 :D, sa tim ritualom. Ma, briga te. Kada čovek reši da uživa, uopšte nije bitno šta tada radi i kako radi, važno je da je zadovoljan. E, a ko će ti ugoditi nego sam sebi! I to ti je najsigurnija varijanta!
Rakijicu obožavam, naročito dunju. I praktikujem da popijem pre ručka i posle ručka po malo, jer pomaže varenju kod težih jela.
Kod nas se luk ne koristi, jer od mojih ćerki i „smrada“ luka u jelu, hoću da otkačim. A možeš misliti jelo bez luka! Teško je i celokupnu ishranu smo svele na nešto „zdravo“, sem kad ja umesim sebi tri štrudle i nadoknadim ono što nisam „zdravo“pojela! Uživaj Ivane i volim kada se javiš! 🙂