PRONAĆI DOBROG RADNIKA

Pročitah kod Alexa tekst o zapošljavanju radnika i setih se mog drugara koji ima štampariju. Odlično opremljena, bila u njegovom stanu, medjutim, premestio je u lokal koji je oko 55 m2. Fantastičan prostor. Svaka mašina je dobila zasluženo mesto.

Problem štampanja je bio u radnoj snazi. Raspisivao oglase, razglasio po prijateljima i dolazili razni. Priznao mi nedavno, da, definitivno neće nikada primiti u radni odnos nekoga, ko je preporučem od „prijatelja“ ili poznanika.

Opekao se nekoliko puta. E, u čemu je fora. Dodje mlad čovek, svojih 33 godine, oženjen, supruga ne radi, on dobio šut kartu iz firme, odlično barata kompjuterom, radiće i danju i noću i ima strpljenja i SVE ŠTO GAZDA HOĆE, samo da ga primi u radni odnos.

I primi ga GAZDA. Obučavao ga, pričao, pokazivao mu, jer zaista ima i strpljenja i volje i voli svoj posao. Naučio ga svemu i svačemu. Dogovor je bio da, kada ima posla u štampariji, nema radnog vremena, jer, vremena su teška i mora da se zaradi plata. Eeeeeee, brale moj, pa zapelo je! Kako zapelo? Paaaaa, znaš, ovaj, nema ko dete da mi čuva popodne, žena krenula na neki kurs, ili „pa, kao da baššššššš mora to danas da se završi, može to i sutra, nije im stala krava na reppppp“ ili „a što su čekali zadnji momenat“… i slični komentari, koji su, naravno, mog drugara, počeli da nerviraju. On je jako miran i staložen, voli da se zeza i kod njega je uvek puno društva, ali, kada se radi, moraju da se ispoštuju rokovi.

Desi im se da nedeljama nemaju ništa od posla. Sede i čitaju novine, mada, ima posla, jer još uvek nisu sredili sve ono što su preselili iz stana, kao i same podatke koji se nalaze na nekoliko compjutera ili kako se to sve već zove.  I to ga izludjuje, sedi baja i čita novine, a obećavao i kule i grdove, kada se trebalo zaposliti.

Priznao mi je da mu je žao što svaki razgovor koji se vodi prilikom potencijalnog zaposlenja, ne snima, da pusti svojim radnicima, kada su u fazi nerada. Samo da ih podseti šta su sve bili spremni da urade, samo da bi dobili posao.

Naravno, nisu svi ljudi isti. Ima i vrednih. No, koleginica, sa kojom je radio u Banci i koja mu je bila od jako velike pomoći, mu je rekla, da se trudi da uvek zaposli žene, jer imaju više strpljenja da sede za kompjuterom, od muškaraca. Mislim da se tu nije prevarila, a i sam je to uvideo. Ima on i jednu devojku tamo i na nju se nikada ne žali.

Što bi rekao Aleks, nije ni poslodavcima lako. Namučiš se da naučiš obećavajućeg radnika poslu, on te ne *ebava, već tera svoju politiku, pa onda uzmeš novog, pa Jovo, nanovo!

Eto, samo sam se nadovezala za njegovu priču!

Advertisements

Аутор: dudaelixir

Čitaj blog, pa ćeš saznati sve o meni!

24 мишљења на “PRONAĆI DOBROG RADNIKA”

  1. Dudice draga, ako poslodavac zna biznis, onda će znati koga i da zaposli, premda je lako reći, ali… ako neko želi svojim biznisom da se bavi, treba da bude spreman na to da je on gazda a radnik je radnik! Kako krene prvog dana, ne kod radnika već kod gazde, tako će do kraja vremena i da ostane! Nema pardona! Ja sam jedno vreme bio privatnik i terao sam radnike da rade više no što objektivno mogu; nema ovde mesta ljudskosti: ti njemu posao i lebac na sto, on ima da šljaka i tačka! Ako neki privatnik misli drugačije, nek’ se ‘besi, jer nema pojma o poslovanju! Lepi pozdravi, Dudice!

  2. svako ima svoju priču, a istina uvijek biva negdje na pola
    nisam nikad bila privatnik, niti sam kada radila za privatnika
    pa ne znam
    al, ajde
    vjerujem i jednim i drugima
    nije im lako

  3. *Stevo, nije teško biti VELIKI GAZDA pa da te radnici ne cene zbog „bičevanja na radnom mestu“. Najbolje je iznaći sredinu, koja je i najteža. Dogovor kuću gradi. Ne znam koliko je ljudi zadovoljno na svom radnom mestu, da li šefom, da li kolegama na poslu, da li zadimljenim prostorijama, toplotom, hladnoćom? No, lep je osećaj kada na posao odlazić sa smeškom! 🙂
    Pozdrav dragi Stevo!

  4. Uvek je bilo neradnika i biće ih. Neki današnji mladi ljudi nasledili su shvatanja svojih roditelja iz doba socijalizma- zasnivanjem radnog odnosa, radnik stiče prava a za obaveze, videćemo.
    Tvoj prijatelj, Dudo, greši što moli, treba da utvrdi neke norme, odnosno koliki je fiksni, garantovani deo zarade , zatim, koliko posla treba radnik da uradi za nedelju ili mesec dana da bi dobio 80 %-90 % zarade, na primer, a ostatatak prema povećanom učinku. Sve to treba regulisati ugovorom o radu.

  5. *Saveta, danas je teško odrediti normu, zato što posla ima s vremena na vreme, a kada ga ima, onda se radi i noću, da se što pre naplati. Tako da, nije lako. Sve bi to bilo drugačije da živimo u srećnim vremenima, pa radnika motivisati i procentom od uradjenog posla.
    A kod ovom momka je tipična lenjost. Ja znam, da, kada sam se ja zaposlila, otac i mati su mi govorili da ne smem sedeti i ništa ne raditi. Idi redom i pitaj svakog da li treba nešto da se pomogne. I jesam tako, zaista. Nikada mi ništa nije bilo teško. I svašta sam naučila da radim. Rano i počela, sa 19,5 godina a u penziju otišla sa punih 35 godina radnog staža.

  6. 😆 sreća nisam gazdarica pa nemam tih probljem 😉 Verujem da istina uvek ima dve strane, činjenica jeste da su i radnici počeli da zaboravljaju svoje obaveze prema poslu, no valjda i to ima veze sa time da su poslodavci odavno izbrisali sve svoje obaveze prema radnicima. Onda dodjemo do uzajamnog nepoštovanja i situacijama u kojima jedna strana prestaje da razume drugu i obrnuto. Uf…ma razumeš me, baš sam se zapetljala…

  7. Dudo, hvala sto si se „nadovezala“… 😉
    I sama znas… ko nije probao i bio, taj i ne zna. A i gazda ne moze biti svako, da te se ljudi koji rade s tobom secaju i govore u superlativu. Toga u Srbiji nema… odgovorno tvrdim NEMA… pa neka prica ko sta hoce.

  8. *Alex, gazda je uvek gazda, može kako hoće, ali, u principu, trebalo bi da se trudi da bude, bar, fer, prema svojim radnicima, da ih prijavi, da im daje pristojne plate, da ne odskače od njih isuviše… i td. Retko je to sve U JEDNOM! 😉

  9. *Advokatice, znaš i sama, teško je danas pronaći posao, mladima. Koliko devojaka, sa završenim fakultetima, radi neprijavljeno po buticima sa mizerne plate, smrzavajući se cele zime u istima, bez da smeju da uključe grejalice. Videla svojim očima i čula od njih bezbroj.
    Poslodavci su zaboravili da nisu CELOG ŽIVOTA poslodavci, nego da su i oni JEDNOM, bili boranija i imali nekoga, ko im je stajao nad glavom. To sve zaborave kada dobiju vlast! U pravu si, naravno! 🙂

  10. Pozdrav! Želim da kažem da je ova priča donekle stresna kako za poslodavce ali i za radnike koji je čitaju. Zašto? Ako primiš na posao prijatelja budi spreman da ipak odneguješ neki normalan poslodavac-radnik-čovek odnos. Ja sam često radio preko omladinskih zadruga http://ozeuropaptz.rs/ i to najrazličitije poslove (nije sramota raditi!) i hoću da kažem da nikada nisam imao negativno iskustvo niti prisustvovao nekoj sličnoj sceni netrepeljivosti a sigurno znam da je bilo poslodavaca koji su okruženi svojim prijateljima jer to je kod nas u Srbiji donekle i prirodna stvar. Uostalom, zašto i ne bi bila? Ako si čovek koji ima svoj biznis naravno da ćeš pomoći najbližima, jer to jeste i poenta, samo gledaj da se što bolje organizuješ da posao ne trpi. Ne možeš naprosto nekome davati posao čisto onako, i prijatelj je tu da radi i zaradi pa zajedno da rastete i razvijate firmu.

    1. Bila sam i gazda i radnik. Kao gazda, tj.gazdarica, bil ok. Pomoglo prijatelju i zaposlili ga kod nas. Naucio zlatarsi zanat. Poceli smo da sumnjamo u njega i od drugih ljudi, culi da nas klepa. Cak i iz garaze nove branike za kola, prodao na najlon pijaci coveku koga smo mi znali.
      Kad _smo ga pitali odakle mu ti brsnici, rekao da ih je kupio od naseg druga. I onda je on resio da otvori svoju radnju. Hm, sa nasim materijalom, bez pozdrava.
      Naravo, ovo su izuzeci. Kao radnik, radila kao da je moje, cuvala kso svoje… Ma, ima nas raznih.

  11. Poslodavac ipak zadržava tog lošeg, neće da proba sa nekim novim. Mnogo je više loših poslodavaca nego loših radnika, a odnos snaga nije isti. Poslodavcu je lako da zameni radnika, a radnici, kao magarci, što su bolji više im se tovari, a prekovremeni se ne plaća. Tuga i jad, siroti poslodavci ne mogu da ostanu duže od deset dana na Kopaoniku, jer se u radnike ne mogu pouzdati iako im redovno plaćaju taj minimalac.
    Oprosti zbog ove gorčine. Pisah davno o ovim stvarima. Pitaj drugara hoće li zaista dobrog i savesnog radnika, imam jednog što zbog poštenja odbi duplu zaradu i dobi otkaz. Bar je siguran da će uvek biti kod kuće, a ne u zatvoru.

    1. Tesko se otarasiti loseg radnika. Posle sumnje u jednog, postavili kamere, ulovili ga. Dosta para je ukrao, nesto vratio. Bio na probnom pa ga se resili. Narkoman.
      Sa ostalim radnicima je ok. Dobijaju redovno plate, dobra ekipa, za sad.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s