OČEKIVANJA

veštačka, kod dece u sobi
benjamin (ups, sokne na krevetu, amater fotkao)
detaljčić
voćni sto sa ukrasima i na prozoru i zavesama
prava jelka sa poklonima za klince

Evo je, samo što nije stigla, a ja nešto nemam taj osećaj i pored toga što sam ukrasila ceo stan. I imam dve jelke. Toliko sam „mijaukala“ deci da čeznem za pravom jalkom da mi miriši ceo stan, da su jednostavno otišle, napravile reorganizaciju u sobi i postavile „pravu“. Isto veče, bacila sam se na ukrašavanje. Pošto je ova bila veća od one koju imamo, veštačku i malu, bilo mi je malo ukrasa pa sam morala da dokupim. I stalno ih nešto premeštam, zavisno od mesta na kom sedim.

Onu „malu“ su dobila „deca“. Pošto su želele da imaju veštačku, eto im je! I nju sam ukrasila, tako da imamo dva divna primerka, sa svećicama i prepune ukrasa.

I zavese, vazne, cveće, benjamin, dobio je svoje kugle i deda mraza, kaktusi su dobili pečurkice i zlatne i crvene kugle. Novogodišnji aranžmani su na prozoru, one štipaljkice su razmeštene po zavesi, pahulje vise sa lustera i još bezbroj raznih sitnica, razmešteno je po celom stanu. Jedino nemamo ništa u kupatilu 🙂

Elem, kako se „nova“ približava, moja očekivanja, vezana za nju su sledeća:

– naravno, očekujem da me zdravlje posluži, da mi deca i familija budu zdravi i da dobijem unuče,
– da nam povećaju penzije, barem duplo (skromna sam), da ne moram da radim, mada volim to što radim,
– da bude što manje siromašnih,
– da se zaposli dobar deo onih, koji očajnički traže posao,
– da se reši problem napuštenih životinja koje tumaraju po našim ulicama u potrazi za hranom i ljubavlju, nas, ljudi,
– da plasiraju, za široke narodne mase, lek protiv raka (jer verujem da postoji, kao što postoji i bolest ebola i njoj slične a i lekovi za sve njih),
– da, ipak, budemo zadovoljni tim što smo živi i pored toga što nam puno toga fali.

Čovek zaista ne zna do koje granice može izdržati nemanje, dok je ne dotakne. A onda, onda se mora nešto dogoditi da krene na bolje. M O R A I TAČKA!

Verujem u svaku novu godinu. MORAM i tačka.

Verovala sam i u ovu, mada mi je bila jedna od najtežih u životu, ne računajući onu kada sam izgubila oba roditelja.

Nikada nećete saznati koliko vam može biti teško, dok to ne doživite. Ja jesam i zato mogu da kažem, da je krenulo na bolje. Mic po mic!

Zahvalna sam nebesima što mogu da pomognem drugom. Ne, nisam rešila sve svoje „repove“, ali, ovo je nešto sasvim drugo. I divno se osećam, zaista.

Možda neću biti u situaciji da ispod jelke stavim poklone, ali ću se potruditi da moje ukućane bar dobro nahranim.

Godine nisu važne, čuli ste tu izjavu već milion puta. I zaista je tako. Dokle god mi ne ustupaju sediše u autobusu, dokle god mogu da sednem na „kliska“ i spuštam se sa Nanom niz breg, dokle god mogu da trčim ka autobusu koji stoji na stanici, dokle god mogu da se svadjam u banci zbog „ladovine“ i „sporosti“, dokle god mogu da krkam čvarke i slaninu, dokle god mogu da popijem rakijicu pre ručka, dokle god mi je stalo da izgledam pristojno i zglavno, dokle god mi klinci govore „teto“, dokle god svi vi, koji ste mnogo mladji od mene, posećujete moj blog i tu vam je prijatno, dokle god ja uživam sa svima vama, kao i sa mojim „vršnjacima“, dokle god mogu da spremam stan, kuvam ručak (i po dva dnevno), DOTLE SAM JOŠ UVEK U NAJBOLJIM GODINAMA!

Očekujem da i u ovoj, 2011. godini, budem čila, mnogo više vesela i što manje nadrndana. A bilo je toga u ovoj godini, mnogo. Čak i u ovaj petak. E, da me je ko od vas sreo, onako besnu, tužnu i ružnu, ne bi poželeo da ponovi susret sa mnom. Verovatno je promena vremena na gore, učinila da se u mojoj glavi dese neke ružne stvari i naprave od mene krelca. U jednom momentu sam čak pomislila, da potpuno razumem samoubice, jer se verovatno baš tako osećaju. Kada im život ništa ne znači i dignu ruku na sebe.

Sva sreća, imala sam još trunku prisebnosti, legla u krevet, pokrila se po glavi i čekala da prodje. I prošlo je. E, onda sam kitila jelke i život mi je bio mnogo lepši. Znači, treba se okrenuti vedrijim stvarima.

Ako neko misli da nisam u pravu, samo neka pomisli na sve one, koji su bili teški bolesnici i koji su se borili za ŽIVOT i izgubili bitku. E, da, dragi moji, cenite to što hodate ovom zemljom, jer, ko zna, šta nas „tamo gore“, čeka.

Lepo je kada se probudite i pomislite na „malu crnu“, koju ćete sa uživanjem popiti, poslušati vesti ili neku dobru muziku, pogledati napolje i poželeti sebi „srećan dan“ .

Da, i znajte, koliko god da vam je teško, pomislite na one koji su izgubili BAŠ SVE.

Verovatno sam po nešto i zaboravila, mada, u suštini, većina vas misli kao i ja. Pa, i nije baš puno. Dugačka je godina, verujem da će se ispuniti svaka od mojih želja, bar malo. Držite šipke i jako želite i vi. Zajedno smo jači!

Ljubim vas, a čestitke tek slede! 🙂

PS: fotke su naknadno stavljane, ali ne ovim redom. Word ih je smestio, kao je želeo. Uf!

Advertisements

Аутор: dudaelixir

Čitaj blog, pa ćeš saznati sve o meni!

28 мишљења на “OČEKIVANJA”

  1. Dudice draga, lepa očekivanja, i što je najbolje – još nisu počeli naplaćivati očekivanja 😉 Ako se sledeće godine ništa značajno ne dogodi, mislim da je red da sa šćerama menjate jelke: kod tebe ona veštačka, kod njih živa jelka 😀 Svako dobro, Eliksirče!

  2. E Dudo sad mi se pije kafa a htedoh pisati neke kao pametne reci.Ma sve je dobro, dok umemo uhvatiti te carobne trenutke, jer i oni prodju kao i ti ruzni samo sto ove gadne trenutke burnije odreagujemo a ti lepi lako izmaknu.Zato uzivaj Dudo i sve najbolje,nek ti se sve dobre zelje ispune.

  3. Draga Dudo,citam redovno tvoje postove,neostavljam komentare, lijena sam malo, al ovaj put osjecam da moram, posto ti zelim pozelti sve NAj, Naj,Naj u Novoj godini,Ti si jedna divna, postena, plemenita zena koju je rijetko , nazalost, sresti u ovim „ludim “ godinama.Ziva mi i zdrava bila i neka ti se sve zelje ostvare , jel to zasluzujes, od srca ti zelim. Pozdrav iz snijeznog Québeca.

  4. Hvala ti što nas uvek podsećaš na sve ono što jedan život čini, a na šta mi u svom sebičluku zaboravljamo: na kaficu, na dobru novinu, na muzičicu, na jelčicu, poklončiće i ukrase, na trčanje za autobusom, na svađe, na želju za doterivanjem, na prijatelje, bolesne i zdrave, na kučiće i ljude, na ljubav dece! Ma, navela si SVE što JESTE, da ne zaboravimo koliko smo zapravo srećni.
    Ti si, Dudo, Žena-Hrabrost, Žena-Čudo! Najiskrenije tako mislim, iako te nikad videla nisam.
    Hvala ti, još jednom, i želim i tebi i tvojoj deci Srećnu Novu 2011. 😀 😀 😀

  5. Eh, sad zaista znam zasto rado svratim kod Tebe Dudo.
    Znam i tacka!
    Znam i kako je gubiti, padati, nemati i pocinjati… ali isto tako znam da poslije kise obicno dolazi sunce, samo treba znati cekati.
    Sretna Nova godina! Neka Ti u svemu bude ljepsa i potpunija od predhodnih, zajedno sa Tvojom djecom, a bogme i Tvojim vjernim posjetiocima.
    Hvala za ljudovanje i vrijeme posveceno istom!
    SRETNO!

  6. *Draga Ljubbice, hvala ti puno na lepim rečima. Zaista sam se malo uspalila, koliko si me nahvalila. Žao mi je što se nisi i ranije oglasila, jer, ti si neko, ko zavredjuje pažnju. Bar mi se tako čini!
    Želim i ja tebi i tvojoj porodici, zdravlje, sreću i ljubav, tamo u tudjini.
    Puno poljubaca iz belog Novog Sada! 😉

  7. *Zelena, tvoj post me je i inspirisao da napišem ovo što jesam. Nemoj da se stidiš, jer, i sama zapadam u takva, loša raspoloženja. Sva sreća, ne traje dugo, znaš i sama!
    Za fotku, šta reći, sva pažnja je usredsredjena na predmet koji se fotka, a ostatak se vidi tek kada posao bude odradjen! Sad znaš i kakvo mi je ćebe, donji čaršav i zokne! 😀 😀 😀

  8. *Mimozice, nežni cvete (gledam ih ovih dana svaki dan na pijaci, ali me miris guši i ne mogu ih u stanu), hvala ti na posetama i svrati, kad god ti se hoće. Moja vrata su otvorena (skoro svima 😉 ). Moramo se boriti za svaki dan ovozemaljskog života, jer, nemamo drugu priliku. Ipak, ŽIVOT JE LEP, sa svim usponima i padovima! Živela ti meni, budi mi zdrava, vesela i voljena i ljubim te! Naravno i tvojoj porodici, sve najlepše! 🙂

  9. *Ćakulanje, izvini, opet sam omašila, ali, razumi me: POSLE SVIH OVIH POHVALA, USPALILA SAM SE PA MI SE MALO VID ZAMUTIO!;)
    Hvala ti draga moja, baš si me „takla“ svojim rečima. Ja se iskreno nadam, da ću sve vas, jednog dana, upoznati i fizički, jer ovako se već dobro poznajemo. Jedva čekam. Za sada, imam samo tvoje ruke (ako su tvoje) a za ostatak ću sačekati!.
    Želim i ja tebi sve naj, naj, naj, lepše, bolje, ljubavnije, zdravije u novoj godini. A čestitke tek slede!
    Ljubim te! 🙂

  10. Dudo ti si carica!
    Poruka za gospodju Mraz:
    Pošto mi vaš muž ne ispunjava želje odavno ove godine sam rešio da Vas g-djo Mraz zamolim za jednu sitnicu. Želim da Duda postane Predsednik tj. Predsednica Države. U slučaju da ima još ovakvih kvalitetnih kandidata ili je nedaj bože već mesto popunjeno pristajem na to da barem bude Gradonačelnica svoga grada!

  11. zelim da ti se ispune ocekivanja i da jos dugo i neprimetno juris za busom i sa Nanon niz brdo. Zelim vam svima puno zdravlja i veslja, mad nije uvek veselo, ali ne moze se drugacije…. ti neki dani dodju i prodju, teski su ali mso mi uvek jaci 😀
    slike kao uvek pune inspiracije i iskrenosti…
    previse malo cenimo zivot-zdrav zivot… ja bih to trebala ponajbolje zanti, radila sam godinama u bolnici…
    pojacaj malo radijo, kafica i osmeh…
    sami sebe moramo usreciti- ne cekati da to neko drugi nama ucini…
    veliki smrznuti-beli pozdrav 😀

  12. Dudo, iako se ne poznajemo i tek nešto jako „sitno“ meseci sam mladja od tebe (a i sebe svrstavam u one fino vaspitane) oslovljavaću te sa ti. Sigurna sam da ćeš to razumeti.

    Nisam bloger i iskreno rečeno već i ne pamtim kako sam nabasala na tvoj blog. Verovatno sam tražila nešto drugo, otvorila ovaj tvoj kutak i evo već godinama, kad kod imam vremena svratim u tvoj život. Ima sigurno još puno njih kojima tvoje pisanje pomogne da se odmore od posla, briga, svakodnevnice. I da se uverim da sam normalna. A ti to i ne znaš.

    Pošto živim u N.Sadu i često prolazim Dunavskom želela sam nekoliko puta da te pozdravim i zahvalim ti se na lepim rečima, fotografijama, osećanjima podeljenim sa znanima i nama neznanima, ali… bilo me je nekako stid. Čak mi se i čerka poznaje sa tvojom mladjom. No, godine su prolazile.

    Ne bih ni sada ovo pisala da se tvoje željice i ocekivanja za 2011. nisu baš – baš preklopile i poklopile sa mojima. A i ja imam dovoljno godina (uskoro 53-treća) da znam koliko je podrška važna.

    Eto, desi se meni petak u sredu, odlutam u tvoj kutak – i odvažim se da ti kažem: HEJ VIDELA SAM DA SU NEKI UKRASILI I ULAZE U ZGRADE, HODNIKE, – MA STAVI UKRAS I U KUPATILO AKO ĆE TE ČINITI ZADOVOLJNIJOM ! Lepo bi virio deda mraz iz čaše za četkice za zube, zar ne ?? Ostani takva kakva jesi Dudo. A ja ću se već kada te sretnem u nekoj šetnji javiti.

    Neka ti se ostvare želje !!!

    Jadranka, Novi Sad

  13. Dudo te sve neke crne misli su došle od retrogradnog Merkura, rekla mi Zelena. :mrgreen:

    Dobro je da uspevamo da se izborimo sa svim crnim mislima, jer drugačije život nema nikakav smisao. Samo veselo, blesavo, ko budale, treba da se smejemo i kad nam nije ni do smeha, ni do ničega. Tako pobeđujemo.

    Kao što kažeš čestitke tek slede, ali u svakom slučaju želim ti da se sva tvoja očekivanja ostvare i da nam zauvek ostaneš vedra i nasmejana. Ljubim te. 🙂

  14. *Sanjaru, ti se zezaš? Znaš da predsednika države i gradonačelnika niko ne voli. Ja bih volela da me vi volite i dalje i da se zezamo ovde na blogovima, a kada bih postala „ono“, to sve otpada. A i jako sam neozbiljna za te uloge. No, kada u meni proradi onaj drugi blizanac a pripomogne mu i škorpija, čuvajte se ljudi jer, raspoloženje mi padne do faze „daj vanglu da koljem“. Razumeo si me.
    Ja bih od Deda mraza ili Babe mraz, jednu koverticu sa 1000 evra, samo! To bi me malo okrepilo!
    No, u svakom slučaju, hvala ti na lepim željama! 🙂

  15. *Saro draga, hvala ti puno. Danas imam upalu mišića od sankanja sa Nanom. Nije veselo, ali se moramo truditi da sebi pomognemo. Meni je uvek ovde najlepše. Opustim se, nasmejem, zamislim i zaista mi bude bolje.
    Sarice, smrznuh se danas. Bilo je „papreno“ jutros, mada je i dalje dobro ispod nule!
    Poljubac od mene, čestitka sledi! 🙂

  16. *Char, hvala ti, ubiću Zelenu što mi to nije rekla da znam da ga usmerim na pravi put, a ne da se patim s njim zajedno. 🙂
    Poslednjih godina imam neko loše iskustvo sa velikim smehom, mada sam poznata po „upišavanju“ od smeha. Zato se oprezno i smejem, mada se, po nekad, retko doduše, otkinem!
    Ljubim ja vas sve Charolijicine! 😉

  17. *Jadranka, baš mi je žao što nisi svratila kada si želela da se vidimo. Jako bi me obradovala! No, ja više tamo ne radim, znaš sigurno, tako da, ako želiš da se vidimo negde, poslaću ti svoj e mail pa ćemo se dogovoriti.
    Drago mi je što nam se poznaju deca, pa je red da se i njihove mame upoznaju.
    Vidiš draga moja, vreme je da otvoriš i ti svoj blog. I ja sam prvo samo komentarisala, pa onda tražila pomoć od Drvene advokatice i evo, imam sada svoj. Bilo je teško u početku, ali, naučila sam i učim svaki dan, po nešto novo.
    Upravo su mi montirali štampač iznad glave, pa i to treba da savladam! 🙂
    Hvala ti na pohvalama. Ja sam takva, kakvu me znaš iz blogova. Bez tajni, foliranja. Otvorena knjiga, za sve vas.
    Vidiš, to sve pomaže. Ljudi sve to vole i lakše se otvaraju nepoznatim ljudima.
    Hvala ti što si svratila, dobro mi došla, uvek. Sve najlepše u novoj godini, mada, čestitke tek slede! Pozdrav! 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s