PODRŠKA PRIJATELJU

Razboleo se negde, prošle godine, odnosno, pre godinu i po dana. Imao je problema sa sinusima i rešio da ode kod jednog dede, koji to leči nekim kapima. Mnogima je pomogao, pa što ne bi i njemu. Medjutim, nije uspela terapija, što je dedi bilo neobično i poslao ga kod doktora. Sva sreća!

Naše prijateljstvo je počelo jako davno. Naime, njegova supruga Ljilja je išla sa mojom sestrom u osnovnu školu, a on, Pera, družio se sa mojim bivšim. I tako, spojismo se mi nekako, mada više njih dvoje u kafani, nego nas dve. Nas su deca vezivala za kuću i razne druge aktivnosti. Naša druženja su bila u nekoliko navrata, da bi se, posle našeg razvoda, skroz razvodnjila. No, pojedinačno smo se družili, sretali, stajali, pričali, zezali se. Muški su se nalazili u kafani. No, Pera je znao da nekako ograniči „nalivanje“, tako da je njegov brak i opstao. Ljilja i on su se odlično razumeli. Posle 13 godina od rodjenja ćerke, rodio im se i sin, skroz neplanski. Bili su jako srećni, kao što su danas. On je sada 23. godišnji momak.

I, da nastavim priču, krene Pera kod lekara, sve moguće pretrage, kad ono, maligni tumor u grlu, ali bliže trećem krajniku. Šok, operacija, zračenje, mučenje, nemogućnost gutanja, zračenje, nemogućnost jela, izgubljen osećaj za ukus. Omršavio Pera, sama kost i koža. Hemo terapija ga spržila, načisto. Onda je došao dobar period. Podmladio se, ugojio, vratio mu se glas, ali… Cancer je podmukla bolest i nikada ne znaš na koju će stranu krenuti. Sada mu je izgleda napao srce, tako da se Pera onesvešćuje. Sav se siromaško izudarao, ali ne odustaje od šetnje po stanu. Verovatno će u bolnicu da ga snime i daju mu neku terapiju.

Sretali smo se Pera i ja često na pijaci, ćaskali. Bio je zaista veliki borac a to je i danas. No, bolest je učinila da mu se pogoršalo stanje, te ne izlazi napolje već sigurno 4, 5 meseci. Srećem Ljilju na pijaci, pitam za njega, pozdravljam ga, a ona me zove da dodjem, da ga vidim, dosadno mu je, svi su ga zaboravili ili samo pitaju i pozdrave ga. Baš je očajan. Niko ni ne zove telefonom. Meni žao, uvek sam u nekoj frci. E, juče se sretnemo na pijaci nas dve i opet isti scenario, i rešim da odem. Kaže Ljilja: nemaš pojma koliko će ti se obradovati!

Meni puno srce pri samoj pomisli na susret. Udjemo u stan, Ljilja mu viče, da pogadja koga mu dovodi. Ja progovaram: nema onesvešćivanja od iznenadjenja. Nije mi prepoznao glas. Kada sam se skinula i ušla u sobu, nije bilo kraja njegovoj sreći. Uhvatio se za glavu i ne može da veruje. Rekao je: pa nisam mogao da verujem da ćeš ikada doći! O bože, pa nemaš pojma kako si me obradovala. I, uze štap da ustane, da me pozdravi. Zagrlim ga, kao dečkić. Suvonjav, poguren, ali nada i volja prisutni. Sedimo i ćaskamo. Psujemo, smejemo se. Kuka na sina, samo traži lovu, ima neku devojku koju ON isto lovari i tako, šizi. Ja ga prekinem i dreknem: ma čoveče, bre, budi srećan dok imaš da mu daješ! Da li bi bio srećniji da traži lovu od tebe a ti nemaš da mu daš? On ćuti, kaže, pa ne bi, sigurno. Onda ćuti i plivaj, dok možeš! Ma čoveče, shvati, budi srećan što živiš, zahvali se nebesima što svaki dan ustaneš i vidiš nebo, sunce, heeeeej! Trošiš se na pogrešne stvari, jebo te! On ćuti, smeška se i počinje da me hvali. Kako si ti super, kako si iskrena, šta je onaj kreten ostavio, ne mogu da verujem. Posvadjali se onaj moj bivši i on. Ne pričaju par godina.

Rekoh mu, da želim da ga vidim na pijaci. Kaže on, videćeš me „kur*c“, vidi me na šta ličim. A ja opet, ima da se vidimo na pijaci, ako ne pre, onda na proleće, jesi li me razumeo? Kaže on: dobro, to već može!

I posle dva sata divnog razgovora, bez nekog naročitog osvrta na njegovu bolest, najavih pokret. On, presrećan. Reče mi: nemaš pojma koliko si mi ulepšala dan. Lepše ću ručati, lepše ću ležati, lepši će mi i tv program biti, čim pomislim da si bila da me vidiš! Jooooj, steglo mi se srce. Nisam znala koliko mu nedostaje društvo, zaista, dok to nisam „osetila“. Jedva se uzdržah da ne zaplačem“ Zagrlih ga ja, poljubismo se i obećah mu da ću sigurno dolaziti češće! I hoću, čvrsto sam rešila.

Znam, reći ćete da vam je strašno da gledate čoveka kako kopni, ali je sigurno samo jedno: NJEMU JE SIGURNO NAJTEŽE! Prema tome, stisnite zube, neće biti veliki napor, verujte mi, a što se tiče bolesti, ne žele takvi bolesnici ni da pričaju o njoj. Treba im podrška, društvo, običan razgovor, zezanje, smeh. Ništa ne košta, samo dobra volja! Kada se zagrlite sa bolesnom osobom, možda i delić vašeg zdravlja i pozitivne energije učine čudo! Ko zna, treba probati!

Advertisements

Аутор: dudaelixir

Čitaj blog, pa ćeš saznati sve o meni!

38 thoughts on “PODRŠKA PRIJATELJU”

  1. Uh, strašne su to situacije. Ja sam za dve godine izgubila dve drugarice zbog kancera(školske, generacija), deca mala, muževi pogubljeni… teško mi da mislim o tome. Ali, za društvo si u pravu. Ćaskanje o svemu i svačemu, iako ta tema uvek lebdi onako negde, malo promeni dan. Jeza.

  2. *Sanja, jeste tačno da je bolest uvek „tu negde“, ali im gode neke nove priče. Ja sam bila uz jetrvu koja se borila 8 godina sa bolešću, zatim još dva prijatelja. Uf, teško je jako, ali je njima najteže. Zato im moramo pružiti svu podršku i radost, dokle god je to u našoj moći! 🙂

  3. *Zelena, žao mi je što mu nisam VEĆ pružila takvu sreću i zadovoljstvo. Strašno je to da, kada se tako razboliš, svi te zaborave, umesto da je obrnuto. Ruka prijatelja i topla reč su nešto što može jako da ih podigne! 🙂

  4. Dudo ti podsećaš na humanost u ljudima i edukuješ mlade genracije koje svrate na tvoj blog a koje ni ne ustaju starijima u autobusu a kamoli posećuju bolesne da im pruže utehu. Ništa neće da rade da im se prevo ne plati. Na žalost mladi se nisu stvorili takvi, već su videli od nas matorih 😕
    Podrška bolesnima i umirućima je postala teret i sveštenicima, kojima je to posao, a kamoli nama običnim ljudima u trci za preživljavanjem, (koje često to i nije već obično pomodarstvo). 😦
    Zato mogu samo reči – hvala ti što si napisala ovu priču, jer svi smo danas na jednoj strani a sutra na onoj drugoj. 😕

  5. *Aleks, tačno tako, podsećam vas SVE, jer, istina je da niko ne voli da gleda bol i patnju. Medjutim, koliko možemo da pružimo teško oboleloj osobi, ja znam, vrlo dobro. Kamo sreće da na svetu ne postoje takve bolesti. Mali trud od nas, njima velika pomoć i podrška! 🙂

  6. Teško mi je i dok sam čitala sve ovo, i mogu ti reći da si ti, Dudo, zaista jedna plemenita i humana osoba. Obično ljudi izbegavaju takve situacije, ’em zbog sebe ’em zbog bolesnika koji u takvim situacijama zbog svog psihičkog stanja i ne žele nikoga da vide. Verujem da si mu prenela pozitivnu energiju i snagu da se bori i, daj bože, izbori sa teškom bolešću.

  7. *Zorice, imala sam nekoliko slučajeva teških bolesnika i svi su voleli posetu. Zaista, dosta im je bolnica, hemo terapija, ćelavosti, žele da vide i nekog normalnog, zdravog, prirodnog, ko će mu prići kao sebi ravnoj osobi i svojim stavom i pričom, pomoći i olakšati mu bolne dane! Ja se iskreno nadam da sam mu pomogla, mada je on strašno jaka osoba i veliki borac! Hvala ti na lepim rečima! 🙂

  8. *Sanjaru, hvala ti, ali, eto, čisto da znaš, ako ti treba rame za kuknjavu, podrška bilo koje vrste, tu sam. „Stručnjak“ za podizanje raspoloženja i pCovanje! Samo meni ne može niko da pomogne, veruj mi. Ja uvek moram sama sa sobom da prodjem sve svoje krize! 🙂

  9. *Hvala ti Saro i javljam da je moja poseta imala učinka. Pričajući o njemu, javlja se želja i drugim prijateljima da ga posete. Mene to sve jako raduje, a mogu misliti tek, kako će se on obradovati. Već ga zamišljam! Jaoooo, strašna je bolest! Hvala ti Sarice draga! 🙂

  10. *O draga moja Tain bo, nismo se davno čule. Hvala ti što si mi javila za Jolu, baš sam se zabrinula! Puno pozdrava tebi, suprugu i detetu. Joli šaljem poljupce i želim da reši jedan po jedan problem, u ovoj godini! 🙂 Puno je pozdravi! 🙂

  11. Naravno da si u pravu. Najlakše je okrenuti glavu od muke ali treba pomoći ako se može, makar tako kako si ti učinila, razgovorom, posetom, podrškom, dobrom voljom i optimizmom. Sigurna sam da si ga usrećila i da sama ideja da može da očekuje ponovo tvoju posetu čini da bude još srećniji. Ti si velik čovek Dudo.

  12. Ubi me u pojam ovaj tvoj tekst. Osećam se katastrofa. Vrlo lepo sa tvoje strane ali znaš šta? I ja tako postupam ali mi posl danima bude loše i često sate provodim plačući iz prostog razloga jer nisam u stanju da pomognem.
    Toliko dragih osoba, i onih biskih mojim najbližima su se ove godine oprostili sa svojim životom, da jednostavno koliko god se trudila, nesvesno sam počela da “ bežim “ od takvih stvari.
    Znam da nije u redu ali osećam da mi ponestaje snage. Nekad mi se čini da ja patim više od onih najbližih.
    Ne znam, možda sam mlada da bih te savetovala, ali nemoj toliko sebe da ulažeš, bojim se da na kraju ti ne budeš “ najviše “ povređena.
    Mnogo si dobra, a takvih ljudi je jako malo u današnje vreme. Nemoj se nikada promeniti!

  13. *Neno, znam, vama mladima je to sve jako strašno. Imam dve ćerke, 31 i 27 godina. Ni one ne bi uradile to što sam ja. Beže i od bolesti i od sahrana. To valda ide sa godinama. Ja sam imala jetrvu, jako bolesnu, i znam koliko sam joj pomagala, da jednostavno nisam imala vremena da mislim na tugu i jad. Na žalost, ona je „otputovala“, a je žalim i dan danas. Nema ni jednog dana da je se ne setim, ali mi je duša čista a i savest, jer sam joj od srca dala sve što sam mogla.
    I meni je teško, ali, ZNAM, njima, bolesnima, NAJTEŽE JE.
    Hvalati na lepim rečima. Koliko možeš, toliko pruži, ali da ne trpiš ni ti, ni tvoja familija! 🙂

  14. Prijatelji su ogledalo stanja čoveka. Ako vidiš osmeh naprijatelju, znaj da emituješ energiju koja tako utiče na njega. Zato se uvek treba smejati sa ljudima koji su bolesni i nije im dobro, verujem da im tako pomažemo i da im bude bolje i lakše.

    Drago mi je da si posetila druga. Sigurna sam da mu je bilo mnogo lakše.

  15. Dobar dan i lijep veliki pozdrav.. 🙂 Dragoj osobi koja se razboljela,želim sve najbolje od srca i svu sreću svijeta..Nemoj se nikada predavati ni odustajati..Glavu gore uvijek stavi i kada je najgore i kažeš sam sebi,da će biti bolje..Vjeruj u dragog Boga i njemu se moli,pomoći će ti pri ozdravljenju..Možeš ti to,vjerujem u tebe,ionako te ne poznajem..Drži se i budi čvrst..Uz tebe sam..Svako dobro ti želim..Lijep pozdrav.. :))

  16. Dobro mi došla, Kristina. No, nemam lepe vesti. Moj prijatelj nije živ. Nije izdržao, na žalost. No, uspomena na njega je tu, svugde oko nas. Ubrzo, posle ovog posta, umro je. Lepo smo ga ispratiti na večni počinak. Neka mu je slava i laka crnica! 😦

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s