STARI SPOMENAR

Reših, nedavno, da sredim jednu staru, pletenu korpu u kome nije bilo samo mrtvih p….a. Bilo je tu i nekih skripti, knjiga, lektire iz osnove škole koja nikada nije vraćena u biblioteku (sramota me je, ali, šta je tu je), a ispod svega toga, moj spomenar.

E, baš sam se nešto raznežila i krenula da okrećem listove i prisećam se drugara iz osnovne škole.
Odmah, iza korica, uvodna reč vlasnice! 🙂

ja crtala, majke mi!

Zatim, na prvoj strani sledi „upisivanje“ moje mladje sestre, ali, pošto ona nije bila baš vična bojama, ja sam joj malko pripomogla. Prekopirala sam crtež iz knjige, pretpostavljam da se radilo o Bambiju, obojila ga, i eto, ona se upisala!

Zatim se nižu crteži, kao i raznorazni tekstovi, prigodnog sadržaja. Primetićete da smo svi lepo crtali.
Isto tako, ukibićete i ko je sve „trzao“ na mene.
Ovu drugaricu nisam videla "sto" godina!

Ona je bila najbolji djak u celoj školi!

Završila je medicinu, specijalizirala gastroenterologiju i radi u Novom Sadu. Ima ćerku, udata.

I ona je bila jedna od najboljih učenica i najbolja drugarica sa prethodnom!
Predaje engleski jezik u našoj osnovnoj školi i dan danas!

i bio mi je komšija

Vezano za Šidju, ide priča, da je on rodjen tri dana pre mene i da smo zajedno, kao bebe, spavali zajedno u istom krevetiću. To je i njemu ispričala njegova mama, ali mu ja nisam dala da to obelodani celom razredu, jer bi nam popili krv! 😉
hmmmmm!

Slika vam govori sve! Ne znam ništa o njemu, ali vidjam njegovu sestru u parku, gde se Nana i ja provodimo!
Planiram da joj pridjem i pitam je za brata, mada mi se, nešto, motaju neke ružne misli po glavi!
najveći i najjači u razredu

Folirao se svojom pojavom, a u stvari je bio Div mekog srca! Ne znam ništa o njemu!
I ovaj mi deluje zaljubljen!

Po slici bih rekla da jeste, medjutim, tada mi niko nije rekao da je i on zacopan u mene! Moj komšija, srećemo se, ali, na žalost, pije poprilično!
brat moje kume iz Las Vegasa!

Tada smo bili najbolji drugari. Bio mi je do ramena, a iz škole smo se vraćali zagrljeni. On mene oko struka, ja njega oko ramena. Pre jedno desetak godina mi je rekao kako je bio zaljubljen u mene (druženje je počelo u 4. razredu osnovne škole i trajalo do, zaključno sa 8. razredom, intenzivno, a povremeno i dan danas), na šta sam se frapirala. Tiiiiiii, zaljubljen u mene onako mali, pa tvoj nos je bio meni izmedju grudi, jes’ ti lud? On se jako uvredio i nije mu bilo jasno da ja to, tada, nisam osetila!
brat moje najbolje drugarice

Komšija mi je, srećemo se, nije se nikada oženio!
a ovde se zekilo!

I eto, tako bih ja mogla do prekosutra, no, nema smisla. Povadila sam samo deo lepših „upisa“ u spomenar.

Vratila sam se Spomenarom u doba najveće razbibrige i ladovine. Naravno, tada nisam tako mislila.

Medjutim, ne bih se menjala. Volela bih da se vratim samo u rane pedesete, jer, tada sam nekako bila najzrelija, dobro sam izgledala, imala sam već veličku decu, a za muža…., pa ne bih o njemu, nije zaslužio.

Ako ste uživali, bilo mi je drago!

Advertisements

Аутор: dudaelixir

Čitaj blog, pa ćeš saznati sve o meni!

32 thoughts on “STARI SPOMENAR”

  1. Pa naravno da sam uživao, Dudo. Divno je šta se sve može naći kod tebe, od onih ukoričenih ženskih časopisa, do tvojih spomenara… super si, zaista… 🙂
    Pogledaj malo boje, možda na kraju i nađeš onih „mrtvih p….a“ 😉

  2. *Dolly, nisam bila svesna toga, izgleda. Bila sam tunjava, mirna, povučena, ali, izgleda da se to momcima dopadalo. Nekako sam im bila tajanstvena i intrigantna, izgleda.

    No, u gimnaziji, na dočeku nove godine, momci su devojkama slali čestitke. Pa, koja devojka dobije najviše, ta je izabrana za najlepšu! I, pogodi, ko je to bio?
    Moja malenkost! 🙂

  3. Eh, Dudo, baš si mi priredila lep trenutak! Ala je to bilo divno vreme, vreme kada su se pisali spomenari! Crtalo se, pisale i prepisivale pesmice, lepile sličice – palma je bila simbol br.1 ! A tek srca!! Jao, sad moram i ja da potražim svoj ( ako ga nađem ) 🙂
    Tema ti je SUPER! 🙂 🙂

  4. imaš prelepe uspomene, Dudo i kad bi mogla da nađeš adrese onih koje znaš pa da kopiraš njihove zapise i pošalješ kao čestitku za novu godinu, verujem da bi se obradovali.
    sećam se da sam i ja imala spomenar ali u više selidbi, nestade.

  5. I mene si ovim spomenarom „vratila“ u stara dobra vremena, pisalo se, drugarice čitale, i iz tih spomenara smo znale čija je koja simpatija. A danas, pišu dnevnike i to čuvaju „ko oči u glavi“ svsame tajne. Ipak je bilo onda mnogo lepše i romantičnije…

  6. *Zorice, bilo je lepše, zaista. Sećam se da su i moje klinka vodile dnevnike, pa ih ostave na pisaćem stolu kao „veliku“ tajnu, a ja onda zvirnem i saznam svašta i upotrebim ono iz dnevnika u pravo vreme. One naivne, pa ne znaju odakle ja znam! 🙂

  7. Ja sam se toliko seljakala da sam sve svoje sveske, spomenare, lexikone i dnevnike pogubila i mnogo mi je žao zbog toga….

    Uživala sam gledajući ove fotke tvog spomenara, vratilo me je u detinjstvo….)))))
    Divno je to vreme bilo )))))))
    Hvala ti Dudo što si ovo podelila sa nama )))))

  8. 65-te godine zaista su svi lepo crtali…koliko si ti onda imala? -16 😉 ? Prelepe uspomene…boze koliko ih se nije poženilo čekajući te 😉 ! Ja ne znam gde je moj završio na kraju 😦 Ovo je veliko blago što ga čuvaš!

  9. *Sanjočka, ja išla u peti razred, a zašto sam na prvoj strani napisala VI, bog će ga znati. Koliko znam, svi ti što su „trzali“ na mene,imaju svoje porodice. Jedan je čak ostao i udovac, pilot, inače, po zanimanju. 😉

  10. Divno!
    Meni je, pre neku godinu, drugar iz osnovne, koji sada živi u Autraliji, priznao kako je celo zajedničko školovanje bio zaljubljen u mene. I ja, posle toliko godina, tek sad kontam kako je često ‘slučajno’ navraćao sa nekom sitnicom u ruci . . .

    Još uvek sam u šoku 😀 ali mi je i dalje jako drag 🙂
    i nedostaje mi, iako nismo u kontaktu.

  11. *Advokatice, vidiš, da se nište pronašli, nikada to ne bi saznala. Verujem da ti nedostaje. Ja sam neko veče sanjala svog najboljeg druga iz gimnazije Gruju, koga nisam videla jako dugo. A bio je moja senka, verovatno, zaljubljen do ušiju, ali, nije smeo da mi prizna da me ne bi izgubio, barem kao najbolju prijateljicu! 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s