STRAH OD VEJAVICE

zavejani putevi, idilično!

Prvi pogled na ovu fotografiju izaziva prilično nežna osećanja. Divno, sunčano, snežno belo. Aha, da, da, samo ako to sve gledate na razglednici. Evo, ovako stoje stvari?

Noćas, tačnije u 12,15 h, krenuše moje ćerke na put prema Italiji. Sećate se kakvo je bilo vreme. Vejavica, bljuzgavica a u onom delu Evrope, još mnogo gore neko kod nas.

U meni, kao majci, strah, što je i normalno. Ne želim da im to pokažem, ali, diskretno provlačim „ćebe“ za kola,
tople čizme, debele jakne, na šta one samo prevrću očima jer, bože moj, idu kolima, radi grejanje i bla, bla, bla.
Ne vredi, pa ne vredi! Nerviram se, gundjam, jer, znam, videla sam, kada se stvore čepovi na autoputevima, najebu svi koji se nisu pripremili. Znači, vode, hrane, topla odeća i obuća i nema zime.

E, kako je i običaj, a kako sam i ja vaspitana, želja RODITELJA je uvek ista: kada stignete deco, samo jednu porukicu da ste STIGLI. Jel’ to ok? Naravno Kevi, kažu one u glas! I, pozdravismo se. Na putu se zadržavaju par dana. Morale su da idu jer, zima se sprema, sve gora. Posao zove!

Odspavala ja nekako noć, sve kontrolišem da li ima nekih poruka na mobilnom. Ustanem rano, pošaljem im koju reč u smislu: gde ste, kako ste, kakva je situacija na putu? Tajac, tajac, tajac. Zove me zet oko 10, kaže da je moja starija nedostupna. Uh, neću da vam pričam šta mi je prošlo kroz glavu, možete naslutiti, ali, nisam dozvolila da mi takve misli zaokupe svu pažnju. Brisala sam sve loše i govorila sebi da su sigurno u velikom poslu, pa su se isključile. Ali, opet, ne da mi djavo mira. Javlja mi se bes, jer, MOLILA sam samo jednu poruku: stigle! Pa ni to snisu bile u stanju? 😕

Prolazi vreme, a u stomaku mi sve gore. Zavrće, drhti, muti mi se u glavi, sve se bore loše i dobre misli. Trudim se da se smirim, ali, hoćeš, ne da se. Tek u pola dvanaest, stiže poruka od mladje: mi radimo uveliko, već od pola devet. Pratila nas vejavica celim putem. Bilo je neprijatno. Ovde je jako hladno, smrzle se. Posle pola sata, javlja se i starija. I ona se smrzla, ali posao napreduje.

Odgovaram: crkla sam načisto dok se niste javile. Ajd, na prvoj pauzi u poslu, dobro se negde ugrejte, pa uveče u hotelčić na spavanje i klopicu, a sutra polako nazad. Ljubi vas Kevi!

Ovo sam ispričala svima onima koji još nisu roditelji, čisto da znaju kako prolaze isti, čekajući decu da se jave.
Nisam želela da mi pišu „sveto pismo“, smo jednu jedinu reč. I to im je bilo teško.

Neka, neka, vratiće se one kući, pa će me zapamtiti! 😉

Sada je skoro sedam. Čekam da se jave da su obavile posao. Još samo da prodje sutra, da stignu kući, pa da mi padne kamenčina sa stomaka!

Kako kaže narod: ne daj Bože da me snadje ono što mi majka misli! E, trudim se da izbegnem sve takve misli, zaista, ali se desi da zalutaju i opletu me po nervima!

E, mame, mame, baš ste teške!
~~~
Chatovala sam sa decom večeras na gmailu i rekle su mi da su već od Slovenije bile out of line i tako ceo dan, sa povremenim uključenjima. Večeras su ćerki stigle poruke koje smo joj slali par puta u toku dana! Verujem im, šta ću! 😉

Advertisements

Аутор: dudaelixir

Čitaj blog, pa ćeš saznati sve o meni!

45 thoughts on “STRAH OD VEJAVICE”

  1. Sve mi je jasno. Moj sin redovno zaboravlja i svaki put mi kaze: Daj, bre, sta moz’ da mi se desi?! Kreten mali. Ali bice im sve jasno kad i same postanu roditelji, onda ce da shvate da su iste ko „kevi.“ 😛

  2. Znaš onu izreku, nedaj bože šta ti mati misli….ali mati ko mati uvek bdi nad detetom, tako i naša Duda bdi nad svojim pilićima i to je tako ali naravno sve se dobro dešava i sve pozitivno i srećno će doći kući svojoj i mama Dudi.

  3. Dudo, potpuno te razumem, i ja sam ti takva, paničarka, užas jedan. A znaš onu: “ Mala deca mala briga a velika još veća“. E, to naša velika deca nikako da shvate i stalno nam govore kako su pobogu oni „odrasli“ i šta ima da se brinemo. Želim im srećan put, a kad stignu, održi im lekciju!!!

  4. Eliksirče draga, da dodam još jednu vaistinitu stvar: deca već odrasla, ali i osamdesetogodišnjak sinu svome, pedesetogodišnjaku kaže: SINE MOJ! A ovo sine moj naša VELIKA deca baš i ne vole, da znaš! Moja „klinka“ kada se nalazi u drugoj državi, pošalje mi sms pet, šest ili desetak sati nakon što je stigla! I šta da ti kažem? I ja sam bio takav!!!

  5. *Cakulanje, dobro mi došla. Ovde smo svi na Ti, da znaš, tako je intimnije.
    Tako je draga, mada nisam paničar i trudim se, uvek, kada počnu da se motaju „onakve“ misli da ih obrišem i smirujem samu sebe! Ali, mama ostaje mama! A one su navikle da se javljaju. Kada smo ostale nas tri (posle razvoda), nekako je to bilo normalno da se povežemo. Sto puta se čujemo u toku dana. Važno je da su ok. Kreću nazad pre podne, pa se vidimo po podne. 🙂

  6. Lakše je da im veruješ nego da se dalje nerviraš. Mogu samo da pomislim šta ti je prošlo kroz glavu dok se nisu javljale…pogotovo što si u životu već doživela tešku tugu baš vezano za putovanje 😦
    Samo kada su one dobro, paziće sigurno, drag je i njima život, nisu zjalavuše neke, pa da rizikuju. Opusti se malo 🙂 biće to sve ok. (al’ mi lako pričati…ne znam šta bih ja radila i kako bih se uopšte opustila…)

  7. Eliksirče draga, poput moje šćere… „Ćale, loše linije, bio si nedostupan…“ a meni zapravo ni kasnije ne stižu njene kobajagi poruke 🙂 Dakle, ono već oprobano: Izgovor para vredi 😉 naravno, postoje izuzeci 😀

  8. znas kako, opet to ne opravdavam zbog 2 razloga: (ovo pisem generalno nevezano za tvoje cerke)
    prvi, da je u pitanju decko/devojka, nasle bi prvu slobodnu govornicu da mu se jave. Cak ako treba non stop bi gledale gde imaju signal da bi pustile sms…
    a drugo, pa zelena je postavila jedan video na svom blog-u pod nazivom „mi, vi oni“ koji je jako poucan…

    tako da, bez blage osude, ti razumno brines, one ne shvataju to sve do trenutka dok i same ne postanu majke.

    To isto vazi i za sinove. Dok ne postanu roditelji i sami ne shvate roditeljsku ljubav i brigu, tako ce uvek biti.

    A sad, ozbiljno. Jesu barem napisale kako se provode.

  9. *Sanjočka, pa znaš sve. Najlakše je drugog tešiti. Svi roditelji brinu, kolikogod da deca imaju godina. Znam da su moje ćerke ok, momak od mladje je isto ok, dečko dugo vozi, pametno, medjutim, vejavica je bila kroz Sloveniju, mećava, a i krenule su po vejavici – bljuzgavici. No, sve je ok, dobro sam ja to sve provarila i „izbacivala“, bezbroj puta. Sve ide preko stomaka! 😕

  10. *Ivane, ti si skroz u pravu, definitivno. I sigurno je da su momci i muževi bili u pitanju, zvale bi i preko slavine! Kada postanu roditelji, TEK tada će shvatiti šta je briga. One se uvek javljaju, zaista. Jedino mi preostaje da „verujem“ u priču.

    A što se provoda tiče, zaista nisu otišle u provod, nego poslom, u nabavku obuće za njihovu prodavnicu! 🙂

  11. E moja Dudo, tako ce nam biti do kraja.
    no, vazno je da je sve dobro proslo, ovde je stvarno uzasno snezno nevreme…
    borimo se od juce sa snegom, strasno….
    i nek si im sve ubacila u auto, ovde kad zaveje ostanes na autopotu, sad pa sad…Kad imas sve u autu nema zime 🙂
    videce one, jednog dana 😆

  12. Al’ se raspričasmo nadugačko i naširoko, a ono devojke nisu imale domet i opravdano je što ti se nisu mogle javiti odmah, a obzirom da se inače, čujete često, nisu one krive što tebi, baš kao i svim majkama „pada svašta na pamet“. Kada budu, bože zdravlje stigle kući, i kad sve ovo pročitaju, drž’ se Dudo…

  13. potpuno te shvatam Dudo
    ja presvisnem od brige, gunđam, hodam, ali kad stigne poruka ili zazvoni telefon…
    sve zaboravim 🙂

    srećan im put
    i sledeći put kreni lijepo sa njima

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s