KO KAŽE DA NIKO NE *EBAVA PENZOŠE?

Ma, znam ja da mnoge od vas ne interesuje položaj penzionera, kao što ni mene nije interesovo, sve dok sam bila radEnik a ne džabalebaroš, odlaskom u penzijnu!

No, sada me, naravno, još kako interesuje sve u vezi nas, fosila, dosadnjakovića! Mnogi misle da nismo zaslužili ni to malo što smo dobili, jer smo dobar deo svog radnog veka odradili u srećnim vremenima za vreme, ma neću ni da mu pominjem ime. Mnogi misle da se u to vreme nije ništa radilo. Da se samo odlazilo na posao, pilo, pušilo, kafenisalo, a posao je trpeo, naravno, a mi bili plaćeni samo da dolazimo na svoja radna mesta. E, jeste, malo muda od labuda!

Ja sam radila u daktilobirou, pre nego što smo otvorili svoju zlatarsku radnju. A još pre toga, moje prvo radno mesto je bilo sekretarica generalnog direktora, pa još i direktora sektora za promet vozila i autodelova. Zamislite jednu balavicu, od 19 godina, kako joj se tresu kolena pri samoj pomisli na direktora, a kamoli kada ga vidi. Pa onda, telefoni, pa kucanje, pa diktati, pa laganje, pa pozivi, pa teleprinter, pa trči po zgradi traži onog koga je direktor poželeo da vidi i presliša ga, pa laži da diša nije tu, itd, itd.

Pa tako u jednoj firmi, pa tako u drugoj firmi, uglavnom u kadrovskim službama, gde se radilo sve što je bilo vezano za zaposlene u firmi, tj. NIJE SE NIŠTA RADILO, kako su mislili ti isti za koje smo mi, kancelarijski pacovi, radili! Bože mi oprosti, zašto su tako mislili? Verovatno su bili ljubomorni na naša radna mesta, u kancelarijama, a njihovi u pogonima, gde je duvalo, smrdelo, bilo prljavo i masno.

Elem, tako NE RADEĆI NIŠTA, zaslužih ja peMziju, posle 35 godina NE rada! Tako zaključili tamo neki koji o tome brinu. I morala sam, šta ću, da odem u istu. E, sada, reći ćete verovatno i vi, pa ko ti je kriv što nisi završila fakultet, verovatno bi imala veću peMziju a ovako si „čukala“ po toj mašini, kafenisala i smejala se. E, pa, reći ću vam, nisam bila dovoljno vredna da ga završim i nije mi krivo. Kada vidim mnoge koji su završili fakultete i ne rade nigde, niti su ikada radili u svojoj struci, nije mi žao. A penzija je mala zato što je država alava i ćapava veći dao za sebe, pa nisam mogla da ostvarim veći iznos. TO JE PRAVI RAZLOG!!!

I, verovatno zbog toga, odluči neko u našoj državi, da udeli i nama NERADNICIMA I NIČIM ZASLUŽENIM PENZIONERIMA, čitavih PET HILJADA DINARA, LJUUUUUUDI! I toliko je bilo prepucavanja oko te love, užas jedan. Trajalo je mesecima: dobiće, neće, dobiće, neće, dobiće, ali kada? U septembru, ne, ne, u oktobru, da, da, da, u oktobru, ali KADA? U toku ove nedelje, rekli! Rekli sinoć, u subotu će svi dobiti jednokratnu pomoć!

Bila bih jako bezobrazna i lažljiva kada bih vam rekla da se nisam razvalila od sreće kada mi je stigla poruka od banke DANAS, DA JE LOVA legla na tekući!!! Jebeš bedaru u kojoj sam bila, dok sam razmišljala o toj pomoći.

Furtom sam odjurila do banke, sva sreća da sam bila u gradu. Brže bolje sam podigla lovu, sve okrećući se oko bankomata da mi je neko ne zdipi. Kada sam je smestila u novčanik, čvrsto sam stisla tašnu i brže bolje odjurila kući da napravim spisak, kako da potrošim tolike pare! 🙂

Šalim se malo, bio bi to crnjak! Ta lova je već unapred potrošena, što će reći, vraćen je dug! Kako došla, tako i otišla!

E, sada, kada bi se češće setili te jednokratne pomoći, bilo bi nam baš lepo!

Hvala na razumevanju!

Advertisements

Аутор: dudaelixir

Čitaj blog, pa ćeš saznati sve o meni!

34 thoughts on “KO KAŽE DA NIKO NE *EBAVA PENZOŠE?”

  1. Dudoooo pa nisam znala da si toliko dugo bila sekretarica 😉
    Eh, zaista bismo bili mnogo opušteniji da imamo malo više love, ali ne vredi kukati za onim čega nema….šmrc.

  2. Ma Dudo, takvih koji pricaju da niko nista ne radi sem njih, koji crkose rintajuci, ima na svakom koraku. Ne vredi se nervirati, mada te potpuno razumem, jer znas da su prosvetari neprestano prvi za pljuvanje.
    Sto se „pomoci“ tice, nemam sta drugo da kazem, sem-sramota! Kad ti je „velikodusno“ udele oni sto imaju mesecna primanja po pola miliona, pa jos zvone na sva zvona dodje mi da ih pljunem po sred face! UH! 👿

  3. *Zelena, strašno je to što se tebi desilo i dešava. Eto, u tim „neradnim“ vremenima, sve nam je bilo uplaćivano i upisivan radni staž. Nikakve začkoljice nisu bile! Ne znam šta da ti kažem. Ova vremena su najgora, od kada ja pamtim vreme! 😕

  4. *Veco, nisam dugo bila sekretarica, ali sam radila kao daktilograf u kadrovskim službama a posao, pre zlatare, bio je u daktilobirou, poznate i uspešne državne firme u NS. I tamo uopšte nismo šljakale, nas četiri, za celu firmu. I posle podne, danima i noćima! 😕 Kukamo mi, za samo malo, boljim životom! 😕

  5. *Sanja, besna sam, evo, već dve godine. No, nisam baš stalno, ali, dosta mi je već razmišljanja kako preživeti i platiti sve račune! Nema šanse i to me jako boli!
    Ja bih prosvetarima dala beneficiran radni staž, kada vidim kako se deca ponašaju u školi, a pojedinačno su svi super klinci. U grupi su jači i verovatno, želja za dokazivanjem brzine, jačine glasa i ostalo!

    Ma, kada sam čula pre neki dan da jedan mladi čovek u firmi u našem gradu ima platu od 2500 evra, malo mi nije poznalo! Svaka njemu čast i ne zavidim mu, ali, kako je to moguće? Sigurno nije legalna plata! 🙂

  6. Dudice draga, vidim izvadila si malo para iz jastučnice da napraviš ovu lepu fotku 😉 I nemoj sad odma’ da kupuješ nove cipele, zimski kaput, džempere i debele čorape; nemoj sad o’ma’ da trčiš u skupe restorane zajedno sa ostalim penzošima! Znam ja da je tih pet hiljada gomila para, ali ostavi malo i za novogodišnje praznike, a uštedi i nešto para za sledeće leto! Ne ginu ti ostrva BAHAMSKA!

  7. Znaš kada smo po godinama i po zakonu radno sposobni, ne razmišljamo mnogo o penziji i penzionerima, ali sve nas to čeka jednog dana. Ni meni sada nije sjajno, i ko zna kako će tek biti kada dodjem u tu fazu. Ma, ko zna da li ću je i dočekati.Jer, ovaj način života koji nam je nametnut, slabe plate, nemogućnost dobijanja normalnog radnog mesta bez opake veze, silna poskupljenja, jbš ga-ko preživi pričaće… A po meni bi trebalo da se čovek opusti. Uživa u tom periodu života. Šeta sa unucima. Putuje… Znam da je stvarnost drugačija, na žalost. I čini mi se samo kod nas..

  8. *Stevo, dragi prijatelju, vidiš i sam kolika je to gomila para, mada može da bude i jedna novčanica! Ja sam to sve rasporedila tako, da ću imati još i za džeparac kada otputujem na Bahame a biće i za razglednice! 😉 Jeste crnjak sve ovo, ali, iz ove kože ne može! Pozdrav iz kišovitog i tmurnog Novog Sada! 🙂

  9. *Perlice, da nas nisu zeznuli da u prosek penzije ulazi poslednjih 10 godina i da su ostali oni stari propisi, da obračun ulazi 10 najboljig godina, verovatno bi stanje bilo drugačije. No, šta je tu je, morala sam da vam objasnim i požalim se. Pare su otišle iz kuće, na žalost! 😕

  10. E moja Dudo ti si bar imala sansu i dobila penziju,kakva je da je, sigurno nije manja od poljoprivredne od 8.ooo koliko prima moja svekrva.A ja imam deset godina rada na crno i sest godina staza…I, evo ne kukam, dodje mi da odem u ….
    da ne lajem…Uzivaj Dudice u toj silnoj lovi i mi cemo s tobom.Imam tri penzionera mozda se neko i mene seti 🙂

  11. *Milina, jeste sreća dočekati penziju, ali nije sreća živeti sa 14.400 dinara celokupne penzije. I ovaj dodatni rad, čuvanje Nane, ne čini da mi život bude kompletan. To podrazumeva UREDNO plaćanje računa i normalan život. E, to mi nedostaje već godinama.
    Izgleda, draga moja, da svi mi idemo u… da ne lajem ni ja! 🙂

  12. Počela sam da radim sa svojih nepunih osamnaest godina. Radila sam u trgovini, pa kao knjigovođa, fotograf, novinar, sekretar… Na žalost jako malo radnog staža imam, a i to što imam uplaćivano je na minimalcu. kakav je zakon donet, mislim da penziju nikada neću dočekati. Time što poslodavci ne uplaćiju radni staž radnicima, smanjuje se i budžet za penzije, jer se na taj način i puni, i eto ti začarani krug. Nije moja generacija ogorčena na penzionere, daleko od toga… Većina je kivna što je u to vreme lako moglo da se dođe do posla i zaradi, a sada te mogućnosti nema. Izdržavaju nas mame i tate penzioneri koji nemaju ni za sebe.
    Posao ne biram ni sada, radim gde god mi se ukaže prilika da zaradim jer majka sam dvoje dece. Ne želim da im bilo šta nedostaje a isto tako da im dam i primer u kakve ljude sutra treba da izrastu. Moraju biti svesni teškog vremena i činjenice da se moraju oslanjati na sebe same. Za razliku od mnogih, ja nikada ne tražim novac od roditelja, jer znam da im je dosta i svojih muka. Čak i kad zaista nemam ni za najosnovnije, pretvaram se da imam i pravim da je sve ok.

  13. *Neno, sve mi je jasno sa svojih 57 godina. Kroz razne faze smo prolazili. Jeste bilo, donekle lako, zaposliti se, ali je i onda trebala veza, kao i danas. Mada, mislim, da su danas poslodavci pokvareniji. Sve to što si napisala je živa istina, jer čujem od mladih, koji sa završenim fakultetima, rade po buticima u hladnom, neprijavljeni, sa platom, kao što je moja penzija. Strahota božija, pa kada još čujem one „glavonje“, kako nam je danas mnogo bolje nego „onda“, pa dodje mi da ih sve skratim za glavu! I moje dete je završilo fakultet, nije ni u jednoj stranci, tako da će posao dobiti malo sutra!
    Naravno, i ja moram dodatno da radim, pa ni sa tim „dodatnim“ je malo, do zla boga!
    Ajd, srećno i nadajmo se boljim danima! 😉

  14. Dudo, svaka ti je na mestu. Plus…ono za fakultet, jebeš ako ne razmišljam da pošaljem moje dečake na zanat a ne na fakultet. Koliko samo fakultetlija nema posao, a koliko onih koji su kupili diplome imaju!!! Kako kažu…i pas na veliku gomilu ide seruckati! Kancelarijski pacovi su pak uvek bili trn u oku i uvek će i biti. Kafa, nerad, to je ono što mi radimo, baš kako si rekla…Mislim da sam ti već rekla a i onako nije neka novost to što ću izjaviti, sramota je da vam uopšte treba davati pomož, kada ste vi već svoju penziju zaradili ali to što primate pod tim imenom je žešća sramota. No, barem ste stigli do penzije 😆 Pitanje je hoćemo li i mi dočekati penziju kako su ovi krenuli?!!!

  15. *Sanjočka, istina je, bogami, sve to. Verujem da zanatlije danas mnogo bolje prolaze. Vidim po „mom“ vodoinstalateru, koji nikada nema vremena da dodje, baš onda kada mi je potreban. I električari, bogami, ne zaostaju za njima. Uvek ima posla, ako žele da rade, mimo firmi! Sigurno ima još zanatlija kojima dobro ide!
    Eto, moja Mima je završila i kozmetološku akademiju i može kod kuće (a to i radi, kad ima posla) da odradi svojim prijateljicama i „pacijentima“ koji su dolazili kod nje, kada je radila u salonu. Medjutim, žene danas slabo imaju novca da sredjuju sebe. Uglavnom, sve što imaju, ide u kuću i decu, naravno i muža! 🙂

  16. Draga Dudo, vidim po mnogo čemu smo koleginice. Penzionerka sam, radila slične poslove od svoje takođe 19 god. posle zavšene SEŠ, promenila 3 firme, hvala bogu nisu bile loše u to vreme, radila na raznim poslovima u administraciji a naduže sam bila teh.sekretar (da ne kažem sekretarica) i otišla sam u penziju sa beneficiranim radnim stažom u 53 godini starosti i 30 god. radnog staža. Žao mi je što svoju penziju, koju si pošteno zaslužila, „grickaš“ po malo ali neka si mi ti živa i zdrava, valjda će konačno doći i to bolje vreme za nas penzionere. Sviđa mi se tvoj blog, zaista si kreativna. Samo napred, pozdravlja te tvoja koleginica penzionerka!!!

  17. *Zorice, dobro mi došla na Blog. Moja vrata su ti uvek otvorena, ako ti je prijatno!
    Hvala ti na komplimentima. Nadam se i ja da će doći bolja vremena, ali, na žalost, bojim se da ih neću doživeti. Nisam neki pesimista, ali… hm, ajd, želim, želim, želim, to će mi biti mantra!!! Puno pozdrava! 🙂

  18. Biti penzioner je u malo kojem drustvu jednostavno i istinski dostojanstveno. Nama spremaju obabezno uplacivanje u licne fondove plus u ove zajednicke. Ne ljutim se kad sposobni ljudi imaju visoka primanja. Ko umije – njemu dvbije. Posebno sto na osnovu njih idu znacajna sedstva u fondove, a oni nikad nece dobijati srazmerno tome. Za njih vazi princip socijalne solidarnosti, koji odredjuje i maksimalnu osnovicu od koje se polazi za bolovanja, penzije isl a koja, u njihovom slucaju, i nije nesto.

    Ne mogu svi biti bogati, ni da zavrse fakultete, ni da budu menadzeri. Neko mora da prodaje, kucka na amsini i kuva kafe, odvozi smece. Na zalost, vecina zemalja nije dovoljno bogata da se i „najnizem“ poslu na lestvici obezbedi prihod koji omogucava pristojnu egzistenciju 😦

  19. *Ib, konačno, baš si nam falio ovde. Jako mi je strašno zbog zemljotresa i čula sam da je i večera prodrmalo! Jao, užas, kako čovek da bude miran? Ajd, držite se ljudi tamo, šta da ti kažem. Pričaju da je to smirivanje! 😕

  20. Ivan je u cacku
    a cacak – kraljevo 30km razdaljine
    ovaj sinoc je bio na pola puta izmedju 2 grada u ladjevcima.

    У периоду до 08 часова 05.11.2010. регистровано је 135 земљотреса из истог епицентралног подручја.

    Izvor sa zvanicnog seizmoloskog sajta R.Srbije

    Da je mnogo, mnogo je…

  21. *Ivane, mogu da mislim kako se treskate. Stvarno je ova godina puna sra*a. Te poplave, te suše, te vrućinčine, te zimoća, sada vrućina, pa zemljotresi, užas jedan! Stvarno mi je žao što to sve trpite. Nema vam druge, nego da se nekako obezbedite i osigurate, a smiriće se valda, uskoro!.

  22. Ivane, grešiš silno, penzose šljivi Krkobabić 🙂

    Dudo, znam da si ti u Novom Sadu, juče mi nisu izlazili tvoji novi postovi (ne znam kako) pa sam se uplašila što ne pišeš, zato sam pitala kako si 🙂

    Nadam se da je kod IB sad sve mirno.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s