LET U „SLOBODU“

Evo, treći dan kako ih nema! Nadam se i strepim. Nadaću se da su, ipak, na sigurnom. Ne želim ni da pomislim na neku drugu opciju.

U subotu, odmah iza podneva, muvah se po terasi, kad odjednom, čudan neki ptičiji crkut. Osmotrim okolne krovove, krošnje, ograde od terasa, simsove i ugledam nju ili njega, ne znam. Divan žuti papagaj, rase nimfa. Imali smo takvog, ali belog.

Jako glasno se oglašavao. Bilo mi je jasno da je pobegao. No, takva dernjava mi nije bila jasna. Odjednom, pojavi se još jedan papagaj i zajedno napraviše krug iznad naših krovova i spustiše se levo od mene, na sims zgrade. I komšija, čiji je stan bio iza njih, video ih je i odmah smo počeli da se domundjavamo, pantomimom: gde su, upita komšija, jer ih nije video od oluka. Ja mu pokazujem rukom da su tu dva komada. On sleže ramenima i krene prema terasi. Izadje i njegova supruga. Papagaji nisu bili bojažljivi. Očigledno su živeli sa nekom porodicom i slobodno leteli po stanu. Trenutak njihove nepažnje, bio je dovoljan da odlete u slobodu. No, na njihovu žalost, ta sloboda je za njih, uglavnom kobna. Ne, neću tako da mislim.

Bili su tu još neko vreme. Pokušavala sam da ih dozovem, zviždeći, bacajući im neku hranu na sims, sipajući im vodu u posudu, da oni to vide. Medjutim, nisu hteli da pridju. Zabavljali su se na svoj način. Onaj komšija ispred čijeg stana su sleteli, bacao im je neke mrve i to su kljuckali, ali, vode nisu imali. Bio je lep sunčan dan i videlo se da im sunce prija. No, mrak se spuštao, a oni su preleteli preko naše zgrade i više ih nisam videla.

U nedelju ujutro, ćerka kaže da su bili kod nje na simsu, ispred prozora i ju je njihov, neobični, cvrkut, probudio. Bili su to njih dvoje. Pretpostavljam, mužjak i ženka.

Nešto kasnije, videla sam ih kako su napravili jedan krug iznad dvorišta i nestali. I dalje ih nema.

Želim samo da su zajedno i nadam se.

Čini mi se da su brzo shvatili da je njihova sloboda bila, tamo, u onom stanu. Tamo su bili sigurni, najedeni i napijeni, u toplom.

I dalje osmatram krovove. Ne bih želela da ih vidim, bez obzira što su jako lep par.
Zamišljam ih u toplom gnezdu, pored gazde koji im se izvinjava za nesmotrenost, srećan što su se vratili kući! 🙂

Advertisements

Аутор: dudaelixir

Čitaj blog, pa ćeš saznati sve o meni!

20 мишљења на “LET U „SLOBODU“”

  1. Sasvim je u redu da veruješ i misliš, da su se vratili tamo odakle su i šmugnuli, međutim leteti slobodno makar jedan krug bez zatvorenih vratašca, slobodno plavim nebom u sunčani dan, zar to nije najviše što može poželeti jedna ptičica.
    Verujem i znam, da je sve ispalo, baš onako savršeno, kako treba….srećno!
    A…tebi…ljubiteljici….životinja…..kažem….sve se srećno izdešavalo!

  2. većina ako ne i svi, žude za slobodom ali ponekad ocene da im je sigurnost važnija pa tako i ove tvoje ptičice, verujem da su po ovom vetru pronašle put do sigrnosti i toplote.

    svakog proleća imam problem kada sa velikog stabla višnje iz gnezda ispadne vrapčić koji još ne može da leti a ja ne mogu da ga vratim u gnezdu i samo da vidiš kako njegovi roditelji u brišućem letu nisko lete i zabrinuto cvrkuću.

  3. *Jao, Saveta, što mi ispriča ovako tužnu priču. Sada ću biti sva nikakva! Znaš kako mi je teško kada vidim bespomoćne životinje a ne mogu da ih zbrinem. I tu sam malo švićnuta u glavu. Ne znam koji mi je „vrag“ ga ih tako nenormalno volim i patim!
    Moju ljubav Tedija, ne mogu da prebolim, a prošlo je tri meseca. Bio je kod nas 5 godina. Boli me još uvek, veoma jako! 😕

  4. Dudice draga, mora da su to moje bivše komšije! Oni što stanovahu iznad moje gajbe, i iznenada ih nema… ma eno ih kod tebe, u Novome Sadu! Pretvoriše se u papagaje! Baš mi je drago što će noću neke druge ljude da bude 😉

  5. I ljudi kao i životinje vape za slobodom i promenom a da pritom nisu ni svesni da je sloboda upravo tamo gde pripadaju. Radoznalost!
    Moje je mišljenje da će naći ponovo put do svoje kuće, a ukoliko i ne, zajedno su, vole se i i svaku prepreku na koju naiđu lakše će prebroditi, a to je i najbitnije. Ljubav i poštovanje!
    Kakva god sudbina da ih čeka, dočekaće ih zajedno.Ubeđena sam da se nikada neće razdvojiti ma kakav ishod bio.

  6. Znaš Dudo, bojim se da baš neće mnogo lepo završiti. Nadam se ali…Njima je baš tako kako kažeš, najbolje bilo tamo odakle su nečijom greškom izašli. Nisu to ptičice koje umeju da se snadju po hladnoći ako su navikle unutra. Bar da ih neko uspe uhvatiti, srećniji bi bili…

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s