NANA

– Duuuuudo, dodji, ja sam sama!
– Evo, Nana, dolazim!

Otvaram vrata od dečije sobe, malo razmičem roletnu da joj dnevna svetlost ne okrzne okice, ušunjavam se u njen krevetić. Ona, blago oznojana od podnevnog sna, rumenih obraza, rasčupana, sa omiljenom „dudom“ u ustima.
Grlimo se. Pokušava nešto da mi kaže, ali ja ne razumem. Vadim joj dudu iz usta i objašnjava mi:

-Ja sam pavaja, aaaaa, a ja sam pavaja!
– Nana, šta si sanjala?
– Pipi!
– Pipi (pticu) si sanjala, a ja sam mislila da si ti sanjala mene?
– Sanjaja sam dudu!
Ja joj pokazujem na njenu dudu, a ona mi pokazuje mene! Smešna zapetljancija oko imena!

Odnosim je, onako toplu, u dnevnu sobu. Voli da gleda citani film kada se probudi, mada su joj omiljeni i oni smešni video zapisi sa životinjama na Animal planet. Sedi mi u krilu i mazi se. Ćutimo! Sva je nežna. Kada želi posebno da se mazi, onda izvadi cuclu iz usta i kaže: ja sam beba, i stoji raširenih ručica i čeka da se zagrlimo i tako se mazimo.

Nisu joj jasne baš reči: ti si moja ljubav, ti si moje srce, ti si moja duša! Na sve to mi samo odgovara: ja sam seka! 🙂

Pre dva i po meseca sam počela da je čuvam. Iskreno, uplašila sam se dvogodišnje devojčice koja ceo dan šeta sa cuclom i tako priča. No, dovoljno je velika da razume kada joj kažem da izvadi cuclu i da mi ponovo kaže ono što želi.

Zavolela sam je vrlo brzo. Sada smo odličan tandem. Ona ima rodjendan jedan dan iza mog. Dobro se razumemo nas četiri 🙂 U početku me je iskušavala, jer je pre mene, čuvala jedna devojka, koju je mogla da munta, zajedno sa svojom, 4,5 godine, starijom sestrom. Znala je da se dernja po 50 minuta kada nisam želela da bude po njenom. Ali, urodilo je plodom. Više ne pale takvi fazoni, bar kod mene.

Voli i ona mene. Pre neki dan, taman je ustala, ja sam je obukla, naravno, počela sam ja da se spremam da idem kući. Stala je pored mene i počela da zakukava:
– A de ti ides?
– Idem svojoj kućici da vidim ćerkice!
– A nemoj ides kuci, otani kod mene zivis!
– Ne mogu Nana, imam ja svoju decu i svoj stan!
Ona, sve plačljivija:
– A otani kod meneeee…

Ja, spremna za pokret, očajna što je ona tužna. Niko ne uspeva da je odvuče od vrata. Stala na njih i ne pušta me. Ja je molim, izmišljam neke priče, obećavam da ću doći odmah ujutro, ali ne vredi.

-Nana, ne mogu da živim kod tebe, nemam svoj krevet, gde ću spavati!

– Pavaces u moj kevet, sa mnom!

O, bože, kako je slatka i kako da se odvojim od nje! Počinje ozbiljno da plače, na šta je uzima mati i odvodi je u drugu sobu. Ja odlazim, čujem kako me viče!

I tako, svaki dan.

Ujutro, kada udjem u njihov stan, prvi pogled je na nju, kako sedi na trosedu. Kada me ugleda, zaleće mi se u zagrljaj. Kako je to divan osećaj. Posle doručka, odlazimo napolje. U dvorište, ispred njene zgrade i ostalih zgrada u okruženju. Ima puno dečurlije. Odnosno, bilo ih je dok nisu krenuli u vrtiće. Ona će sledeće godine i jako pati što ne ide u kolicu. Idemo i u park u kome je i kutak za klince: ljuljaške, tobogani, tramboline i još koješta. Voli da se pentra, ali je jako obazriva. Neće rizikovati. Ide samo na sigurno ili traži da joj pomognem. Nije od one dece koja srljaju i jurcaju, kao muve bez glave. Kada joj dosadi ljuljaška, onda ljulja svoju lutku.
Ma, preslatka je.

Moje ćerke me svaki dan ispituju: kako TI je Nana? Šta je danas radila? Brbljava je i odlično zapaža. Ima i odličan njuh. Stalno joj nešto smrdi, sem kada se ukaki u gaćice. To je još jako veliki problem. Nona je bauk. Ništa pametno još nismo smislile, sem: vila će ti doneti neki poklon ako kakiš u nonu, jao, Nana, eno je, leti (pa onda foliram da mašem vili, na šta se ona smeška). Ustaje sa none da vidi vilu, a ja joj pokazujem tamo nedki odžak i kažem joj da je tamo, iza. No, ne vredi. Neće i neće. Kažu stručnjaci da ne treba suviše insistirati da se ne stvori odbojnost prema „prestolu“.

I tako, eto, moja Nana i ja provodimo dane. Voli da stoji pored mene na stolici kada spremam ručak. Ispituje me o svemu što uzmem u ruke. Onda se malo okrene prema frižideru, pažljivo, pa se se malo igra sa magnetićima u oblicima raznih životinja.

Kada joj sve to dosadi, gleda crtane, „čita“ lutki knjigu. Inače, jako voli da joj čita. Kada mi dosadi normalno čitanje, onda improvizujem, što nju jako zasmejava. A uspavljujemo se tako, što je češkam po preslatkoj glavici i pevam joj uspavanku.

Ima li šta lepše od toplog i mirišljavod deteta, pored sebe?

Nadam se da će ovaj tekst pomoći svim devojkama ako imaju dilemu oko radjanja, jer, bez dece, život je isuviše prost! 😉

Advertisements

Аутор: dudaelixir

Čitaj blog, pa ćeš saznati sve o meni!

43 thoughts on “NANA”

  1. Idji bre, Dudice draga! Naterala si me da ozbiljno razmislim i bacim se na pravljenje dece 😀 recimo, da ih imam još dvoje ili troje, samo… treba da nadjem i bogatu mamu… he, he… Lepi pozdravi!

  2. Dudo mila moja, nikada nisam sumnjala da se ti nećeš snaći i uklopiti sa tom malenom, jer ti si takva osoba..Nežna, brižna i neizmerno dobra..Dragol mi je da ti posao predstavlja zadovoljstvo, a i malena je dobila divnu drugaricu za odrastanje 😆

  3. Meni podhitno treba neko da me čuva, pa pošto si ti ovako vešta, hoću da me čuvaš i maziš i češkaš i biću dobra. 🙂

    Što se tiče noše, mi smo taj problem rešili tako što smo kupili lepu šarenu malu dasku za WC šolju, za decu. Osećaju se kao veliki i važni, a i mnogo je praktičnije. Možda nije loše da pokušate.

  4. *Char, i za tebe važi, čuvanje samo vikendom. Mogu da oformim jednu grupu „bloger-školica“ pa da vas češkam, mazim i pazim!
    Char, uhvatimo mi nju po nekad da piški na nonu, probali i na tu daščicu-patkicu, ali je fazon u tome što ona NEĆE da traži nonu! Ne smeta joj da se ukaki u gaće, pa onda sedne na parket ili krevet, tepih, da čita knjige! Mala je opasnica, slatkiš jedan! 🙂

  5. Dobro jutro
    prva prica koju sam jutros procitala je tvoja, puna neznosti i topline. Deca poznaju najbolje ljude, ne moras nista ni da kazes, osete to ona nosicem 😆
    Ljubav poklanjas na najlepsi nacin i dobijas je nazad. Ma vas dve ste savrsen tim, zelim ti da tako i ostane.
    veliki promrzli pozdrav iz austrije

  6. *Saro, hvala ti puno. Baš si lepo sve napisala. Decu ne možeš prevariti lažnim osmesima. Ja to ne mogu. Osmeh, toplina i nežnost izlaze iz mene, kada je vidim, a i kada je zamislim. Kako li ću tek svoje unučiće doživeti, videću!
    I kod nas je hladno i jako vetrovito. Kiša pada povremeno! Drži se Saro, jesen se ne šali! 🙂

  7. Моја кума каже да је децу хватала на ону, ајде да обучеш гаћице као и сви велики, па онда им прича да треба да каке и пишкају у ношу јер ће да умажу гаћице и онда неће да буду лепе… Тако она каже да је њој успело.
    А ми смо за Мају за почетак добили ношу која има облик куце. буквално да је зајаше и држи се за куцину главу која се притом и окреће. Па видећемо! Кад буде почела да каки на куце у парку биће весело хахахахахаах 😀

  8. *Gordana, sve živo pokušavam, veruj mi, i na fazon „vila će doneti poklon“ ako piškiš u nonu. Ona onda sedne piški, dobije bonbone, koje ja tajno odnesem, obraduje se, pa onda, odjuri u njenu sobu, zatvori vrata, stoji i kaki u gaćice. Kada je pitam šta radiš Nana, ona odgovara: puti me, budem sama! Aha, znam, javi mi kada završiš da ne budeš ukakana, no, ni to joj ne smeta. Sedne i čita knjigu. Možem da zamisliš, koja je akcija, skidanja gaćica sa nje, u kadi. Neće da traži nonu! A u parku se desilo par puta da je čučnula da piški a ukakila se. Pa onda skupljam, kao za kucom! 😉 🙂 🙂 Hvala ti na savetu!

  9. Јооој Боже љубим је у гузу!Мени се сада Маја укака „до гуше“. Укључујем машину сваки други дан!!!! Нећу моћи да сушим толики веш кад падне снег. А прешли смо на већи памперс!
    Желим ти да успеш. Треба да има што шареније гаћице да јој буде жао да их упрља 🙂 😉

  10. *Gordana, zamisli kako je bilo nama sa našom decom, kada su postojale samo tetra pelene, švedske gaće i ako se po nekom posrećilo, nabavio je najlon gaće iz Italije. Veša je, od jeseni do proleća, bilo po svim radijatorima i sušilicama, što iznad kade, što na onoj što ima „krilca“. A gde je tu i naš veš. Jeste nezgodno, ali će proći. Ako imaš mogućnosti da kupiš mašinu za sušenje, to bi ti bilo idealno rešenje!
    A što se gaća tiče, sve koje ima su šarene, sa raznim likovima, pa joj sve sladim gaće, ali ne vredi. Ladno se ukaki ni ne trepne. No, valda će do škole naučiti da traži nošu! 😉

  11. Nana je preslatka, potvrđujem, jer sam imala priliku da je upoznam.Prava, pravcata pinceza sa okicama , kao Alisa u zemlji čuda i čudnim govorom, pomalo nerazumljivom ali cakana, do koske.Ona i Duda zajedno izgledaju kao da se znaju od rođenja.Preslatke su obe.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s