VIDELA SAM LJUBAV!

Prvi put u životu mi se desilo da sam prisustvovala objavi novog braka, prijateljima i poznanicima, a da oni to nisu znali. No, idem od početka, jer je priča, zaista, romantična.

Upoznali su se pre više od dvadeset godina. On je osnovao muzički sastav u kome je i ona pevala. Odličan glas. I njegov, takodje. On je bio i kompozitor i pevač. Bili su kolege, muzičari.

Verovatno se, ipak, negde u njihovim bićima, desila neka ljubavna iskra, ali je, na žalost, život učinio da su morali da se razidju. On odlazi u inostranstvo i tamo radi. Ona ostaje ovde. Oboje ulaze u nove veze, potom u brakove.
No, ceo muzički sastav je ostao sa njim u kontaktu. Posećivali su se i družili.

Njih dvoje, nezadovoljni svojim životima, razvode se, i postaju svesni ljubavi koju gaje jedno prema drugom.

On se vraća da živi ovamo i tu počinje njihova romansa.

I to veče, pre koncerta, za oko mi zapada jedan par koji se neprestano ljubi i grli. Samo njihovi pogledi su bili dovoljni da se prepozna ogromna ljubav, odnosno, zaljubljenost. Pored njega je sedela jedna plavuša, za koju su mi prvo rekli da mu je žena. Nije mi bilo jasno zašto se on ljubi i grli sa devojkom sa kojom je nekada bio u grupi, da bi mi posle rekli da mu je to nova žena.

Da, nova žena, kako to lepo zvuči. I to veče, ustane on da nazdravi društvu i saopšti im DA SU SE NJIH DVOJE VENČALI, dva dana pre. Naravno, opšte veselje i čestitanje. Učinili su to u totalnoj tajnosti. Želeli su da ih sve obraduju!

Ona je, kada je držala mikrofon u ruci, pevala njemu. Njene oči su videla samo njega. On joj je uzvraćao osmesima i poljupcima. Na svakoj pauzi, sedeli su jedno pored drugog, grlili se ljubili. Treba nadoknaditi sve propuštene godine.

A ja, ja sam uživala gledajući ih i sećajući se tog divnog osećaja zaljubljenosti. Koliko god da traje, predivan je!

Celo veče mi nije silazio osmeh sa usana i jedva sam čekala da vam prenesem svoje utiske o ljubavi u „izvesnim“ godinama. Jasno nam je svima da ljubav ne bira godine. Ona se desi ili se ne desi. Njima jeste i to je predivno.

A vama?

Advertisements

Аутор: dudaelixir

Čitaj blog, pa ćeš saznati sve o meni!

47 thoughts on “VIDELA SAM LJUBAV!”

  1. I ja sam uživala Dudice , kad bi samo znala koliko sam se obradovala!! I to iz više razloga. 🙂
    Prvo, ljubav je pobedila!!
    A, dalje , uvek je lepo sresti ljubav u punom i pravom obliku, a kod njih dvoje je to tako očigledno uprkos mnoštvu godina, kilometara i drugih čuda koja su ih razdvajala… I još, sve mi se čini da jako dobro znam žensku osobu o kojoj se ovde radi…pevala sam i igrala sa njom toliko puta i zovemo se „sestre po vetru“…
    E pa neka im je sa srećom posuto gde god išli :-),a tebi hvala za ovu divnu vest 🙂

  2. Dudice draga, katkad baš godine biraju ljubav 🙂 uostalom, mislim da postoje dve vrste ljubavi: Ona zelena, dok smo još klinci, i ona koja dolazi sa godinama, dakle „zrela“ ljubav. Verovatno da za druge ljude postoji još neka ljubav, ali zeleno voće treba da sazri… a šta tek da se kaže o povrću 😉

  3. Ljubav je smisao života…ponavljaću to dok dišem…Volim čuti ovakvu priču koja nije plod mašte, nego se dešava stvarnim ljudima oko nas…)))
    Pročitah komentar Crne Perle i izazva mi osmeh…I ja znam sada mnogo više i zaista ništa nije slučajno,pa ni priča koju si izabrala da nam ispričaš nije slučajno došla na ove stranice 😆
    Sreća je uvek u blizini…)))

  4. Divno je čuti tako neko svedočanstvo, da je ljubav svugde oko nas a ko je pustiš u svoje srce, srećan si čovek, sad ko je spreman, spreman je a ko nije, možda će biti.Svima srećno u ljubavi, jer ako je i nemaju pored sebe imaju je u sebi a to nije ništa manje važno.Na kraju krajeva, sve kreće od nas samih.Kad budemo pozvali ljubav…doćiće.
    dudo srećno i tebi draga.

  5. Jao tako lijep post…pruza nadu u postojanje ljubavi…
    Moji roditelji,koji su vec trideset godina u braku,jos uvijek se ko klinci znaju ponasati,doduse ti neki njihovi fazoni su u skladu sa njihovim godinama,ali kad ih takve vidim,kako gugucu jedno drugom,kad misle da ih niko ne vidi…to mi pruza nadu da ljubav ne umire..
    Taj obrazac ponasanja,njegovo postovanje prema njoj,i njena podrska njemu mi je uvijek u mislima kad ja ljubavisem :),pa ne pristajem ni na sta drugo osim slicne ljubavi..
    Lijepo kad ljubav postoji,i kad je vidis na nekome..

  6. Evo jedne lepe ljubavne price sa sajta http://www.pricanakvadrat.com

    Napisala Aleksandra Milošević za http://www.pricankvadrat.com
    Ljubavna priča

    Kako je divno biti voljen.

    Tad smo najsigurniji da nekom pripadamo. Tad smo najsigurniji da nas neko negde čeka, da nas neko čuva, da smo nekom sve… Kako je divno kad nam neko šapne da nas voli, kad nam neko kaže da smo mu ceo svet, da smo mu zivot, da smo mu sve što mu je potrebno.

    Kako je divno voleti. Kada nam predstavlja zadovoljstvo da nekome darujemo svaki deo sebe, svu svoju ljubav. Kad po ceo dan mislimo samo o jednim ocima, o jednim usnama, o jednoj osobi. Kako je divno kada imamo nekog ko ce razumeti sve nase ludosti, sve nase bubice… Kako je divno kad pronadjemo nekog i upoznajuci njega upoznamo i samog sebe. Kako je jak osecaj kada nas zagrli neko drag, bas onda kada nam je taj zagrljaj najpotrebniji. Kako je savrsen onaj poljubac koji dobijemo bas onda kada nam je potrebno da udahnemo ljubav. Kako su slatke muke kad iscekujemo sledeci susret.

    Kako je nezan svaki dodir, i slatka svaka reč, dok lezimo zarljeni, pripijeni jedno uz drugo, kao da smo jedno biće… Kako letimo visoko, iznad zemlje, u neke čarobne visine onda kada nas obuzmu ta čarobna osećanja… Tad, ceo svet sa te visine izgleda mali, i nebitan. A mi smo iznad svega i svih.
    Kako je divno kada volimo nekog i zbog toga pobedimo ponos, strah..Kada zahvaljujući ljubavi uspemo da pobedimo onaj deo sebe koji nam je zadavao bol. To je najveca pobeda. Zapravo, pravo zadovoljstvo osetimo tek kada volimo. Ljubav moze biti pobeda ali i poraz. Sve zavisi koliko cenimo ljubav i koliko smo spremni da se borimo za nju a zatim da je sačuvamo. Jer, pre ili kasnije shvatimo, da je ljubav sve, a naspram ljubavi sve ostalo je nista. Čudni smo mi ljudi. Često kada imamo nekog ko nas obasipa ljubavlju, ko nam čini sve ono što se moze poželeti, mi počnemo to da zanemarujemo. U početku je sve divno, ali kasnije želimo nešto više, nešto drugo,a ni sami ne znamo šta a ni zašto. Umislimo da to nije to, da to nije nešto veliko i nešto bitnije od drugih stvari. A tek kada izgubimo nečiju ljubav shvatimo da nam je u stvari ona bila sve.A da je sve ostalo bilo nesto sto se sa tim ne moze uporediti. I tek tada shvatimo da smo nekom mi BILI nesto najbitnije. Mi smo u necijim ocima BILI veliki! Mi smo nekome BILI ideal! Mi smo nekome BILI najvazniji! Ali bili smo! Vise ne! A sada nam to fali, jer postali smo tako mali, beznacajni.. Suprotnost onome sto smo bili pre.
    Ljubav se nekad tako olako baca u stranu, kao da je to neka obicna stvar. Zapravo, ona je nesto vrednije od svih stvari u zivotu..Cak i od zdravlja. Jer i najveci bol moze da se ublazi kada nam se srce puno, kada imamo pored sebe ljude koji nas vole, i koje volimo. U tim trenucima shvatimo da je ljubav sve sto nam je ostalo. A isto tako mozemo biti zdravi kao dren i da umremo od tuge, bolnih uspomena..
    Ako izgubimo nekog ko nam je znacio vise od bilo cega. Cesto zaboravimo da jednom recju, jednim delom mozemo raniti nekog, a znamo da ne bismo zeleli da nama neko ucini isto. Cesto zaboravimo da nas neko negde ceka, dok se mi gubimo u nekom lavirintu punom besmisla, a kada shvatimo da idemo pogresnim putem i vratimo se, taj neko vise nije tu, izgubimo ga. I kajemo se, priznajemo!…
    Koliko cesto dajemo do znanja nekom da ga volimo? Ne bas cesto. Naprotiv, to pokazujemo sve manje i manje. Mislimo da za to nema potrebe. A ustvari tako se neguje ljubav. Inace ona vene. Bas kao biljka. A to ne zelimo. Ovo je lekcija koju svi znamo, koju smo naucili kroz zivot, ili tek treba da je naucimo. Ali isto tako ovo je lekcija koju umemo jako brzo da zaboravimo. I zbog toga rizikujemo mnogo, iako nismo svesni. Zato svi mi treba da vise ulazemo u sebe, u druge, da vise dajemo, da bismo vise dobili, i naravno da UVEK volimo nekog i da ne zaboravimo da neko voli i nas!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s