RUŽA I ZMIJA

Setih se još jedne dogodovštine sa našom domarkom Ružom, koja je, sirota, bila prilično gluva.

Kada su klinke bile male,letnje vikende smo provodili u našoj vikendici na obali Dunava. Kupale su se one u plićaku, igrale na obali i pronašle malecku zmiju, mladunče. Naravno, odmah su se raspekmezile, uhvatile je i pronašle joj dom. Kutija od cipela, koja je tamo služila za igračke. I, navalile da zmiju odnesemo u stan (četvrti sprat).

I šta smo mogli. Odneli smo zmijče kući. Bila je u kutiji, migoljila se. Sva sreća, niko se ne boji zmija, od nas.

E, sad, došlo je vreme za spavanje. Nisam dozvolila da zmija ostane u stanu, neko smo je izneli na terasu.

Ujutro, naravno, zmije nije bilo. Knedla mi je ostala u grlu, pri samoj pomisli da se ona negde ugnjezdi u zgradi, ne zbog sebe, nego zbog komšija.

Sišla sam dole da je tražim! ;?

I naidjem na Ružu, koja je šetala po dvorištu. Vidi ona mene da nešto tražim, a ne znam šta da joj kažem. Da li da priznam ili da slažem? Ipak sam se opredelila za istinu!

Kažem: Tražim zmiju! (ne smem jako glasno zbog komšiluka)
Ruža, sa ukrštenim rukama na grudima, osmehom Mona Lize, gleda me bledo i vidim da ništa nije čula!
Ja, ponovo: Tražim Ružo ZMIJU, MALECKU, OKO 15 cm, MLADUNČE!
Ruža i dalje u osmehu, verovatno vežba čitanje sa usana, ali joj ne dopire do tamo gde treba.

I treći put, ona me pita šta tražim, i ja, sada već iznervirana, dreknem ZMIIIIIJU, Ružo, ZMIJU tražim!

A ona, mrtva hladna: Zmiju, a, ja mislila tebi neke štipaljke poispadale, pa ih skupljaš!

Ha, ha, ha, Ruža carica! Počela i ona sa mnom da traži, ni trepnula nije!

A komšije, sva sreća, nisu čule šta mi je palo sa terase.

Zmiju našle nismo, a Ruži se sluh nije popravio.

Nadam se samo da zmijče nije potrefilo neki mačkin stomak!

Advertisements

Аутор: dudaelixir

Čitaj blog, pa ćeš saznati sve o meni!

34 thoughts on “RUŽA I ZMIJA”

  1. *Ivane, Ruža, sirota, u svojoj gluvoći, uvek je imala taj blaženi osmeh, prosto kao da se tim pravdala!
    A o zmiji, šta da ti kažem? Zamišljam onako, jednog dana, diže se zemlja, zgrada se lomi na pola i pojavljuje se zmijurda sa glavom kao omanji salaš, a jezičina joj jedno petsto metara! 😉
    Samo kada smo se mi odande odslili! 🙂

    Hvala na komplimentu! 😉

  2. Mogu ladno da zamislim da Ruža jednog dana nadje pitona u zgradi i da skroz kul bez panike kaže: ti li si ta što te Duda tražila.Dudooooo, našla sam ti „zmijče“. Stvarno ste šou program:-) Ja se i od puža golaća plašim, zovem komšinicu da ga izbaci iz dvorišta 🙂

  3. *Breskvice, od malena sam i ja naviknuta na zmije, jer je tata bio pecaroš i porodično smo išli na takve izlete. Ova zmijica je bila nekih 15 cm. Ko zna, da li je Ruža uopšte shvatila šta ja tražim. Gluvoća, po nekad, ima i dobre strane! (bez da ikoga uvredim, samo se malo šalim) 🙂

  4. *Perlice, ja, srećom, ne živim u toj zgradi već 11 godina, ali svaki dan prolazim pored nje. Ona mi je na putu do centra.
    A puža, bilo kakvog, moja Mima ne može da smisli. Jedanput na sahrani, pre par godina, išle smo Mima i ja. Kišni dan, hladno, užasno. I krenula kolona od kapele. Svi ćute, tužni. Odjednom, krik! Ispred Mime, puž krenuo svojim putem. Mima se uhvatila za glavu, ne zna na koju stranu da beži i jauče. Piš živi, mada mi je došlo da joj opalim šamar zbog takvom ponašanja na sahrani! Lujka! 🙂

  5. *Zelena, znam ja da se puno ljudi boji zmije, ali, eto, ja ne. Doduše, prošle godine na Štrandu, našla se jedna izmedju mene, koja sam bila u vodi do ramena i Mime, koja je bila u plićaku i spremala se da udje u vodu. Vikala sam joj da ne ulazi, lupala i nogama i rukama po vodi i ova je zaronila i nestala. Nije bilo baš svejedno, jer nisam bila na svom terenu, a ona jeste. No, kažu da su to obične vodene zmije, ali su na obali pronašli, u kabini tačnije, i jednu, koja uopšte nije bila naivna. Čudili su se otkud ona pored vode. Znači, sve je moguće! Mora se biti oprezan, kada su one u pitanju, za svaki slučaj!

  6. Dudo, čitajući tekst sam se ismejala, ali samo čitajući daleko od tebe 🙂 . Da sam kojim slučajem bila ja umesto Ruže…ne mogu ni zamisliti.
    Užasno ih se bojim. Podseti me ti mog kupanja na kanalu. Bila sam mala i srećom moj brat je bio sa mnom. Videvši zmiju kako pliva pored mene, ja se skamenila i naravno kao i kamen počela da tonem. Da ne beše mog brata ne bih ja ovo sad ni čitala ni pisala 🙂

  7. E pa Dudo, ti stvarno voliš sve životinjice, makar to bile i strašne zmije 😆
    Nadam se samo da si prestala da ih skupljaš? ))))
    Zaista si majstor da ispričaš zanimljivu pričicu 😆

  8. Idi bre Dudo, sve bih razumela da si dozvolila da ponesu, ali zmiju! Stvarno si strava mama! 🙂 Uhhhhhh! Jeza me hvata od same pomisli.
    Evo, mi (nazalost) konacno sisli sa jezera, sad cu polako i na tenane da iscitam sve, a dobro si vredna bila. 🙂

  9. *Vecice, draga, volim kada vidim tvoj komentar! Vidiš i sama, sve volim i mazim. Prošle godine sam mazila iguanu u pet šopu. Sve je zabacivala glavu unazad da je češkam po vratu!
    Majstor, ha, ha, pa, hvala ti! 😀

  10. *Sanja, draga, pa konačno da se i ti oglasiš. Baš ti se radujem. Ja sam celo leto kod kuće( radno provedeno) tako da je bilo vremena i za pisanje. Čak ni na Štrand nisam išla. Ima raznih razloga, opravdanih.
    Samo ti polako sa čitanjem, treba se spremiti za školu. I to svo četvoro! 🙂 Srećan vam novi početak! 🙂

  11. *Breskvice, meni je to sve nepoznato. Doduše, ne volim paukove, bubašvaba se grozim ali nema žanse da jih ubijam. Uglavnom, nemam ih u stanu, ali sam odrastala uz njih jer ih je bilo u zgradi u kojoj smo živeli. Bilo je cike i vriske dok ih mama nije utamanila. 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s