„KRIZNE“ SITUACIJE

Danas mi je neki plačipičkasti dan! Ne znam kako to sve tako počne, ali traje. E, pa, da bih spasla sebe, a možda i nekog od vas, ovakvih stanja, setila sam se nekih situacija, koje su, tada, bile vrlo neprijatne, dok mi sada izgledaju vrlo smešne. Evo prve:

Moja deca su bila uzrasta 3 i 7 godina. Tog dana, po podne, ispratila sam muža, zaključala stan i ušla u kupatilo da nešto odradim. Udje za mnom i starija ćerka. Mašina je prala veš i stvarala dodatnu buku. U jednom momentu, zatvoriše se vrata od kupatila i jednim delom uha, čujem kako mala nešto baglja oko brave. Mi smo, naime, ključ od kupatila držali sa spolje strane da se ne bi klinke zaključavale. Zašto ga nismo izvadili, totalno mi je nejasno. Inače, i kada je bio u bravi, jedva se moglo zaključati, jer je trebalo da se potrefi, baš „ono mesto“ da klikne.
Ali, mala je bila vrlo vešta i potrefila! Čulo se samo klik i tajac! Uh, majko mila, koja me je panika uhvatila. Ugasila mašinu, nagovarala je da proba da nas otključa, ali djavola. Drndala je oko brave. Prag je bio iza vrata pa nije mogla ni da nam doda isti. Setih se prozora od kupatila i naše garaže koja je bila u drugoj zgradi, oko nekih pedesetak metara udaljena. Sva sreća, muž je otišao po kola. Taman je hteo da sedne u njih, kada je čuo moj urlik kroz prozor i samo BRZO SE VRATI NAZAD! Trčao je uz stepenice, došao do vrata i onda smo se dovikivali!
Probaj da izguraš ključ iz brave, pošto sam ja zaključala, jao, valda je ostao u dobrom položaju!
Neće!
Ma, kako neće, probaj opet, vidiš li neko svetlo kroz ključaonicu?
Ne vidim!
Znači, ključ stoji ravno, probaj samo da ga gurneš!
Mučio se on, a mala, mrtva hladna stoji u predsoblju i samo ponavlja kako nas je zaključala!
Uh, bože, muke moje. I uspeo je muž da izgura ključ, udje u stan i otključa nas! Naravno, od tog dana, ključevi više nisu bili u bravama! Da je on kojim slučajem otišao, ja bih malu poslala u dnevnu sobu, razbila bi staklo koje se nalazilo iznad vrata, nekako bih se popela, sa mašine do tog otvora i spasla i nas i malu, samoće. Eto, stresirale smo se i zapamtile! Aha, bilo je vrlo „krizno“, zar ne? Ako imate bujnu maštu, možete zamisliti sebe u toj situaciji! 😕

Druga krizna situacija se desila meni! Naime, kada smo se preselili iz Sremske Kamenice u Kosovsku ulicu, u staru zgradu sa liftom, bila me je frka od lifta. Loše je održavan, ali mi je prijao. Sada bih volela da imam i takav. No, svaki čas su se ljudi zaglavljivali u njemu, pa je predsednik kućnog saveta morao da ih ručno podiže ili spušta do sledećeg sprata.

Nije meni djavo dao mira, nego sam tražila od njega da i mene nauči to da radim. Em sam stanovala na četvrtom spratu, em se motor lifta nalazio iznad nas, dijagonalno. I zaista, pristao čovek. Ništa to nije bilo teško. Samo par pokreta i veliki točak za podizanje ili spuštanje lifta. Bila sam ponosna na sebe što znam i tako nešto da uradim. Imala sam posla, bogami. Malo malo, pa je neko bio zaglavljen. A hvala bogu, dobro sam čula i odmah reagovala.

Svima je bilo dobro, ali, taj nemir, koji se stalno javljao u meni, nije mi dao mira. Stvarala sam slike u glavi mene zaglavljene u liftu a nema ko da me izbavi. I desilo se, naravno. Lift je bio, inače blokiran, da ne može da se spušta u podrum, zato što je prostor ispod lifta uvek bio pun vode i čulo se kako se cede kablovi kada se lift penje. Medjutim, mi domaći, navikli smo se na to. Znao je lift i da stane iz čista mira izmedju spratova pa je i tu bila caka. Samo otvoriš i zatvoriš vrata, i pritisneš ponovo sprat na koji želiš i on krene.

Jedanput, krenem ja dole liftom, pritisnem prizemlje, ali, matorko je rešio da ode u podrum. O, neeeeee! Nije stao ni u podrumu, već je krenu niže. Majko mila, kako sam se stresirala. Već sam videla kako se puni vodom i kako mi ona doseže do kolena! No, to se nije desilo! Naravno, odmah sam počela da lupam na vrata i urlam: ZAGLAVILA SAM SE U LIFTU, NEKA ME NEKO IZVUČE! I onda sam osluškivala. Domarka je stanovala u tom „podrumskom“ delu i uvek je bila kod kuće, ali je, sirotica jako bila gluva. Lupala sam ja, drala se, trudila se da me ne uhvati totalna panika. Čekala sam i nadala se da će me neko čuti! Pa, LJUDI ZABOGA, ZAR NIKO NE ČUJE DA SAM ZAGLAVLJENA U LIFTU ISPOD PODRUMA? EHEJ, RUŽOOOOOOO, DUDA JE U LIFTU, JAVITE ČIKA TANI DA ME IZBAVI!!!!

Ne znam koliko sam bila tu, ali činilo mi se satima, kada je Ruža, koooooonačno čula lupu, mrtva hladna došla do mene, a ja u mraku, naravno. Kaže: šta ti tu radiš? Kao da sam pala sa marsa, jebem ti ženu!
Pa Ružo, sigurno ne uživam, vidite gde sam i kako vas gledam, a inače vi mene tako gledate, pola metra ste, obično, ispod mene, a sada sam ja! Idite brzo gore i neka me vade odavde inače ću završiti u ludari!

Smeje se Ruža, boli nju dupe, što sam ja u frci: ne brini, ne boj se, pa tu smo mi! Ha, ha, ha!

I posle nekih desetak minuta, bila sam na sigurnom i suvom. Insistirala sam da se zove ponovo servis da ga opet onesposobe. Najgore od svega je to, što ni ovima iz servisa nije bilo jasno kako je lift sišao uopšte u podrum, pa, još i niže. Imala sam ja sreću što nisam završila na podu liftove kućice.

To su bile moje krizne situacije! Sigurna sam da ste i vi imalu neku od njih. Ajd, nek kuljne iz vas, da se malo i ja smejem! 😉

Advertisements

Аутор: dudaelixir

Čitaj blog, pa ćeš saznati sve o meni!

42 мишљења на “„KRIZNE“ SITUACIJE”

  1. Šta si se Dudo, „raspekmezila“, vidiš kako je lep dan, leto prolazi, jesen stiže i ciklusi se smenjuju kao i uvek do sada… ali ako ćemo pravo, i meni je juče bio „plačipičkasti“ dan, ali mi „muškarčine“ to ne pokazujemo, (barem ne javno, a kad smo sami da vidiš kako suza suzu stiže).
    Krizne situacije – kad se budem setio – javiću…
    A i moja se keva bojala lifta i uvek je išla peške do VI sprata gde smo stanovali… a i ona se ipak jednom zaglavila… to je bila muka 😕

  2. mene iskreno gluva Ruza nasmejala – „kao ene otkud ti? Sta radis tu?“ hahahha – kao da si ti namerno otisla ispod podruma.
    Mrzim liftove – u idiote na banjici do 22 sam isao peske – nije mi bilo tesko, zato uvek lipsem kad stignem do vrha 😀

    U sve mogu da udjem, ali u lift nikako, jedino na VMA sam smeo u liftu ne znam zasto, ali vodio sam se logikom zdravog razuma – taj lift ne moze da otkaze zbog pacijenata i hitnih situacija, tako da je taj lift sigurno SIGURAN i PROVEREN i BEZSUMAN i TAKO CIST i OSVETLJEN i … ma cudo. E da, i ima izlaz i s jedne i s druge strane, do odredjenog sprata. I ogledalo i MIRISE… :mrgreen:

    ETO! LIFT OPET NE RABOTA! Takva je situacija kod nas uglavnom.

  3. *Alex, evo da ti kažem zašto sam se raspičkisala. Ne mogu da prebolim Tedija i to ne smem da kažem mojoj ćerki da joj ne bude još teže. Čim pomislim na njega, tog momenta mi suze kreću i guši me u grlu! To je razlog. Srela prijateljicu na pijaci pa počela da joj pričam šta mu se desilo i rasplakah se ja kao luda i to me držalo, dosta dugo, dok se nisam „uhvatila“ za krizu! 🙂
    Treba plakati, bar malo se olakšamo! Znam ja dosta „muškarčina“ koje plaču u filmovima i kada su srećni a i tužni dogadjaji. 🙂

  4. *Ib, jadna Ruža, da znaš samo koliko puta je „plivala“ u stanu a nije imao ko da joj pomogne. Sin u vojsci, ona sama. Uglavnom, ja znam da sam izbacivala kofe vode i još za jednog komšiju znam. Ali, dobra i pištena žena! Gluva kao top!

    Volim kada lift ima neko staklo, kao taj naš u kome sam se zaglavila. Na svakom spratu si mogao da vidiš kako ti isti promiče. A i lakše je kada imaš i vizuelni kontakt dok si zaglavljen u istom! Uh, ne ponovilo se!
    Verujem ti za strah. Možeš misliti mene sa dve klinke u liftu i samo molim boga da se ne zaglavim s njima, jer bi pravila, ova starija, najstrašniju paniku! 🙂

  5. Ha ha Dudo Za liftove ne znam ali za zakljucavanje sam strucnjak.Jednom sam bila i ja ona mala sto je zakljucala zenu sto me cuvala i pobegla glavom bez obzira.Srecom prozor je resio situaciju.Jos se secam onih batina…

  6. Tek sad stvarno shvatam koliko sam srecan covek sto mi ne treba lift 🙂 . Sto se kljuceva tice, sestra se jednom nesrecno zakljucala u kupatilu, na svoj 3-ci rodjos. Bilo je adrenalinski 🙂 . A ja sam ovde jednom zvala non-stop sluzbu, jer sam ostala u hodniku a zalupljena vrata, kljucevi iznutra. A u jedan bivsi stan sam, iz istog razloga, ulazila preko kante za smece, nadstresnice, pa kroz prozor 🙂 Jedva sam uspela, jer sam bila obeznanjena od smeha 🙂 🙂 🙂

  7. *Dolly, nisam baš ljubitelj zimskih sportova ali sam se vozikala tim uspinjačama i mogu ti reći da uopšte nije naivno. Bila sam u frci „a šta ako stane i ostanemo tako uglavljeni“, kako će nas spasti! 😕

  8. *Baklavice, jasno mi je kako to izgleda biti zaključan. Uh, stresno je užasno. Zato lepo ključ sa spoljašnje strane! 😉
    A i to zalupljavanje vrata se i nama desilo, pa smo klinke i ja gledale tatu, kako izlazi kroz prozor (duž celog hodnika staklo a na medjuspratu prozorče) i skače uvis da bi se uhvatio za ogradu od terase i tako ulazi u stan, da bi nam otključao vrata. Uh, bilo je jako stresno i to! I ti si imala bisere! 🙂

  9. Ne volim kljuceve, pojaseve za vezivanje, liftove, cak ni kola ne volim ali se zato u tramvajima odlicno osecam 🙂 🙂 ne znam zasto 🙂

    Jedine neprilike sam imala sa onim zelenim tramvajima gde moras prvo dugme da pritisnes pa da udjes 🙂 (ko je bio u Beogradu zna koja o kojoj se raboti prica). E sad poenta je bila ne kako uci, jer sam usla sa gomilom ljudi naravno ne gledajuci da nije „uobicajen“ tramvaj, vec je poenta bila kako izaci s obzirom da sam se vracala u noc, poslednjim tramvajem koji ide u garazu.. Ima dve kompozicije, ja u ovoj drugoj jedina sama.. Tramvaj je stao ali sam ja izasla tek na trecoj stanci jer nisam znala da treba da pritisnem DUGME da bi se vrata otvorila.. Te muke i te panike…eeee.. slicne ovom tvom „podrumu“ malo je falilo da pocenem da vristim 🙂 Posle sam pomgala svim zivim ljudima cim prepoznam istu paniku odmah pritisnem dugme i nasmejem se i ljudi glavom bez obzira izlecu i osmehnu se tek kada osete plocnik pod nogama 🙂 🙂

    Nekada samo tako slabi i tako uplaseni .. a opet ljudi…

  10. *Luna, dobro mi došla!
    Mogu ti reći da se sećam tramvajskih šina u Novom Sadu, jer, kada sam ja već omatorila (mislim, napunila par godina), njega su već ukinuli, tako da nemam to iskustvo.
    Ja obožavam putovanje vozom. Tako se osećam, kao ti u tramvaju! Mada su zeznuta vrata u vozu i visoke one stepenice, znam da me uvek hvata panika kako neću uspeti da se popnem ili sidjem. 😕

    Mogu da mislim koja te je panika obuzela, samoj u tramvaju, pa još noću. No, bolje i sama neko sa nekim bilmezom, a ne možeš da izadješ. Jao, kuku lele!

    I ja tako motrim po autobusu, da li treba nekom nešto da pomognem, da udje ili izadje, da ga pridržim ili mu dodam prtljag. Eh, ima svakakvih iskustava! 🙂

  11. Aufff, ja bih se presrala živa u liftu!!! Ne volim ih…nemam fobiju ali ih ne volim!!! Juuuuj, samo zamišljam scenu…fuj, ne daj bože…i ovako urlam na decu kada drndaju vrata ako idemo liftom. Mi u zgradi nemamo lift, koliko mi fali toliko i ne. Barem se niko nikada nije zaglavio 😉 Moje krizne situacije-nemam pojma, ne pada mi na pamet ni jedna sad…javim ti ako se setim 🙂

  12. *Sanjočka, šta bih ja dala da imam lift, sada u ovim godinama.
    U zgradi, u kojoj živi moja klinka, koju čuvam, ima lift, pa mi po nekoliko puta šećkamo gore dole. Bojuckam se, ali odmah popričam sa sobom i konstatujem kako je njima „blago“ što ga imaju! 🙂

  13. „Kriznih“ situacija ima kolko nećeš iz dana u dan, ali Bogu hvala i dobrih menadžera kao što si ti u ovoj sjajnoj priči bila. Tudjoj muci se ne smeje, medjutim moram ti priznati likovi kao što su Ruža nisu tako retki, ali me uvek nasmeju:))) Veliki pozdrav !

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s