POPODNEVNA MORA

Žao mi je što sam lepu temu o kafi morala da prekinem i da vam ispričam moj popodnevni san. Bila je to prava mora! Ne sećam se da sam se u životu toliko bojala u snu, kao danas.

Posle zamornog dana i obavljenog ručka, reših da legnem u ćerkinu sobu, jer su njih dve, ležale kod mene i gledale tv. Kod nje u sobi je računar.

Elem, legnem, pročitam današnje novine i krene polako san da me savladava. Odložim cvikere i novine i namestim se na moju, desnu stranu. Žuljala me je naušnica, pa sam i nju skinula.

Zaspim i sanjam, jaooooo, ljudi, kako je bilo strašno.

Sanjam da sam u ovom stanu, neko zvoni i ja puštam unutra dva čoveka, od kojih navodno, jednog poznajem.
U zbilji, nemam pojma ko je, ni jedan ni drugi. I tako, oni udju u dnevnu sobu, ja nešto odem do ćerkine sobe, kad odjednom, jedan od njih dvojice, dodje za mnom i krene da mi nešto preti u stilu, sada ćeš ti videti… Ja u strahu, jezivom. Osećam da želi da me ubije!

Zatvorim vrata od sobe, očajnički pokušavam da se setim gde je ključ, ali ne mogu. Nema ga. U frci sam, tražim način da se spasem. Otvaram prozor, izlazim na sims (sećate se Tedija na slikama, sims širok skoro metar koji ide oko cele zgrade), odlazim desno do komšinice. Trudim se da zatvorim prozor da me „neprijatelj“ ne raskrinka. Silazim na komšinicinu terasu. Navodno, tu je živela jedna starija komšinica sa ćerkom i dve devojčice (u zbilji, ne postoje).

Lupam joj na prozor i molim da me pusti unutra. Plačem i pokušavam da joj objasnim da će me ubiti dvojica u mom stanu. Osećam užasan strah. Ona me pita šta da radi. Ja se šćućurila u ćošak, da me niko ne vidi. Molim je da pozatvara sve prozore i vrata, da spusti roletne. Ona mi daje telefon a ja ne mogu da se setim ni jednog broja. Zovem zlataru (kod sestre i zeta) i javlja se moja mama (nema je već 21 godinu), koja, kada mi je čula glas, automatski prebacuje vezu (?) mom mužu, koji je u kolima i ne čuje telefon. Ja u očaju. Zovem Mimu kući (ne znam kojoj kući), javlja se ona na telefon, ali priča na drugom telefonu i ne sluša me. Čujem kako je nešto tužna i sklapa neki dogovor oko vidjenja sa nekim…

Ja užasno plačem i vičem je… Ona ne sluša a ja počinjem da urlam u slušalicu: MIMAAAA, mene hoće da ubiju ovde, pobegla sam kod komšinice, sram te bilo, nećeš ni da me saslušaš, pa ljudi šta vam jeee, pička vam materina svimaaaa……. i u tom se probudim, još pod utiskom sna. Nisam mogla da dodjem k sebi. Kako sam se bojala, majko mila, jaoooo! Kako čovek može u snu da oseti toliki strah, nije mi jasno.

Toliko sam bila očajna i tužna. I razmišljala sam o snu, slagala kockicu po kockicu i uspela sam 90 posto da rešim, jedino mi nije jasno zašto su hteli da me ubiju. Nemam ništa toliko vredno, nisam član ni jedne mafijaške družine, nisam razorila ničiji brak, nisam nikom pretila smrću…. Zašto bi mene neko ubio, makar i u snu?

Uh, samo kad je prošlo. Jedva sam se sabrala.

Kako je vama, imate li vi noćnih, dnevnih ili popodnevnih mora?

Advertisements

Аутор: dudaelixir

Čitaj blog, pa ćeš saznati sve o meni!

28 thoughts on “POPODNEVNA MORA”

  1. Dudo, sve mi ovo što si ispričala liči na onaj sinoćnji film, „soba 1068“ ili tako nekako, (gledao sam ga ovlaš na poslu). Ako si ga gledala, možda je to neka asocijacija.
    Inače verujem ti da snovi mogu biti zaista košmarni, zastrašujući pa čak i da dovedu do panike. Nisam imao košmarne snove još od doba puberteta, kad, po meni, su snovi najživlji. Sada uglavnom sanjam neke snove prisile, kao ne mogu da okrenem neki broj telefona, ili pričam nekom ko me uopšte ne sluša…
    Možda je zamoran dan i upravo završen obed, doprineo da se snovi uskomešaju 😉 😕

  2. Strah od samoće Dudo, svi tvoji voljeni su zauzeti i ne obraćaju pažnju na tebe, u snu mislim, eto ti moje laičke analize. Šalim se, tako mi na poslu prekraćujemo vreme analizirajući snove. Ja sam godinama sanjala da vozim auto i da me ganja policija. Onda je došla faza, vozim se vozom ili autobusom, obavezno je gužva i ja nikako da dodjem do vrata a moja stanica se približava i ja u panici nikako da pokupim torbe i dodjem do vrata. Eto, nemam pojma šta bi to moglo da znači. Mislim da dogadjaji od prethodnog dana ili filmovi mogu da utiču na snove, ali kada se neki ponavljaju onda bi moglo iz njihove analize da se sazna nešto što nas muči a da toga nismo svesni.

  3. *Alex, nisam gledala film, niti mi se dešava da ijedan film utiče na moje snove. Uvek sanjam nešto što mi se desilo u toku tog ili prethodnog dana. Mamu sam sanjala zato što je njoj i tati juče bila godišnjica braka, komšinice mi nisu poznate, niti imam takvu kombinaciju u zgradi. Ne sećam se da sam se toliko bojala u snu, ikada.Ona dva tipa što sam pustila u kuću, su novi poslovni partneri mojih ćerki, koje nisam videla, mada je jedan od njih glavni, pa je valjda on, taj, kod sam „poznavala“. Stalno mi je u glavi taj san i strah! Daleko mu lepa kuća! 😉

  4. *Zana, nemam ja strah od samoće niti su moji u prilici da me ne primećuju, zato što smo zajedno! ;(
    Svaki svoj san uvek analiziram i tačno znam zašto sam sanjala ovog ili onog, zašto sam sanjala situaciju, ali, ovo, danas popodne, nije mi baš jasno! 🙂

  5. Dudice draga, svi mi sanjamo sve i svašta! Šta da ti kažem… sreća tvoja što je reč o popodnevnoj mori 🙂 zamisli da je noćna mora, pa još sama si kući. i… nakon svega ne možeš ponovo da zaspiš… nestalo ti je kafe, na teveu ama baš ništa na svih 99 kanala i pride vručine nikako da prestanu! U svakom slučaju, ove noći sanjaj lepe snove 🙂

  6. *Jao, Stevo, to bi tek bilo strašno. Iznenadio me ovaj san, neverovatno. Nisam opterećena snovima. Ležem i zaspim uz tv, i prepustim se!
    Vrućine su krive, garant! Jedva čekam jutro da, na miru, popijem svoju prvu jutarnju „filterušu“. Sanjaću nešto lepo, ima samo da poručim ŠTA!
    Prijatno ti veče dragi prijatelju! 🙂

  7. neke „babske price“ kazu da jedino mozes cuti glas upokojenog tj. direktna komunikacija (da pricas sa majkom) onda kada i sam postajes upokejen.
    Iskreno ne verujem u te „babske price“ mada eto i ti isto trvrdis da se automatski veza prebacila.

    Nekoliko puta sam sanjao isti kosmarni san i pre neki dan sam opet doziveo taj san… nije problem strah, vec vise taj osecaj kada se probudis i shvatis da si u snu bio preplasen bez razloga jer je sve to fikcija. I sto je najgore, zasto mi neko ne kaze – ‘alo ne plasi se sna, to je repriza, vec si to doziveo, nego sve iz pocetka kao da opet isto novo dozivljavam. :mrgreen:
    Bas cu morati da se sutra ili ovih dana potrudim da i ja napisem o svom ucestalom snu (uglavnom na svakih par godina dozivljavam isti san) 😀
    Eto dala si mi posao da pisem, a vec u draftu stoji materijal spreman za publikaciju ccccc… Dodje period kad nemam sta da pisem, a nekad kad najmanje imam vremena za pisanje desi se da bih mogao u toku dana da napisem po 10 tekstova..

  8. *Ib, meni se mama kao javila na telefon, ali je odmah „prebacila vezu“ na mog muža, sa kojim ne komuniciram kao da je upokojen, ali nije se javljao na telefon, jer je „bio u kolima“, to je bio moj zaključak.

    I meni se dešava da sanjam iste predele. Kao putujem, i dodjem u neki grad (u kome nisam nikada bila) i konstatujem da sam opet tu, sva srećna. Kao ono kada stvarno dodješ u neko mesto koje ti je jako drago. Ja uglavnom i sanjam lepe snove, obične, smešne.

    Eto, dobro je da sam ti dala ideju! Čekam tvoje snove! 😉

  9. Uh, Dudice kako su ružni ti loši snovi…
    Nisam baš dobra u tumačenju snova, možda neko ovde ima više iskustva.
    Meni se desi da sanjam loše stvari kada čujem nešto ružno u toku dana… Npr. o nekom ubistvu ili tako nešto, onda imam neki loš san i to mi je užasno.

  10. Pazi kad si hrabra…ne bih ti ja izašla na krov…mada, kada bi me hteli upucati…ko zna. Hvala bogu, ne sanjam u zadnje vreme, jer sve što sam sanjala…nije baš bilo lepo. Možda će ti nešto lepo doneti ti poslovni partneri, ko zna…kažu da nekada san znači suprotno u javi 🙂

  11. Uh bas je bio strasan san… meni se dogodilo samo jendm da sanjam tako nesto, ali je bila skroz druga tematika… ne razumem se u tumacenje snova, ali valjda neke dnevne situacije koje mi mozda i ne registrujemo svesno dovedu da ovakvih kosmara. Samo mnogo si bila pribrana i hrabra kad si preko simsa izletela u drugi stan…
    Zelim ti ubuduce lepe i nezne snove…one u kojima se smeskas i uzivas …
    veliki pozdrav…
    😀

  12. *Saro, sigurno ja to ne bih uradila preko simsa da nije toliko širok. Ima sigurno metar! Eh, danas popodne sam malo prilegla i počela da sanjam Tedija i odmah se probudila, skoro ugušena i sa suzama u očima! Uh, još uvek boli! 😕

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s