DA VAM ŠAPNEM…

Živim u zgradi, četvorospratnici, odnosno trospratnici plus potkrovlje (moj sprat) i mansarda. Djubretarska posla, graditeljstva. Tako smisle trospratnicu da ne bi morali da se bacaju u trošak za lift. Elem, bilo, kako bilo, imamo dobre listove na nožicama, što jest, jest!

Malo ću popljuvati neke komšije, mada sam o njima već pisala.

Ovo je sada neka druga tema, koja mi ide na sve, komplet, živce, tj. na to malo što mi je ostalo!

Radi se o drugom spratu, mada nisam baš sigurna o kom stanu je tačno reč, ali, pretpostavljam. U jednom od tri stana, živi svež udovac. PREDSEDNIK naše zgrade! Ehej, ljudi, malo li je! Znači, boli ga dupe za funkciju koja mu je dodeljena, sem kada se neko požali da treba nama, koji imamo pse, ukinuti izlazak u dvorište. E, tu je naš PREcEDNIK (tako on govori, pa ću da ga malko „skinem“) jako hitar i brže bolje, promeni bravu na kapiji. Onda ja stupan u akciju i napičim ga da se sve puši. Ma, bre, čoveče, ko si ti da odlučuješ ko će da izlazi u dvorište a ko ne? Bre, jebo te onaj tranzistor na terasi sa ulice koji slušaš po vasceli dan i ideš nam svima na ganglije! A jel’ nas neko pitao da li nam odgovara da ti pereš tepih na toj istoj terasi i prebaciš ga preko ograde da se cedi po našim glavama i to tačno ispred ulaznih vrata? Nije, naravno! E, pa, vrći tu bravu na mesto, da ti ja ne bih nešto, da ne kažem nekog, jel? I tako, vrati on tu bravu, ali smo i dalje na „perVI“ i na skromnom „klimoglavu“ i promrljanom pozdravu. Bljak, mrzim takve odnose! Za malo da preskočim novog citroena, srebrnog, koji mora da je parkiran tačno naspram njegove terase. Čula sam od komšija iz drugih zgrada, da, ko god je stao na PREcEDNIKOVO mesto na parkingu, probušio bi mu gume, pa je i naš vulkanizer, odmah iza ćoška, dobro poslovao. Tu PREcEDNIKOVU rabotu je i sam radnik potvrdio! Eto, intelektualac al, prolupan!

E, taj sveži udovac (jadna supruga, otišla brzo na onaj svet, da ne kažem ko je pomogao brzom odlasku, rekle mi komšij, tračeri 😉 ), ima kuću negde južno od Beograda. Bitiše on tamo dosta vremena, jer, sad je slobodan ko ptica. A za to vreme, nakrka pun stan naftalina, da bog sačuva. Da mi je malo bliže, verovatno bi i ove mušice koje ušmrkavam, ispogibale od smrada. Ne oseća se taj naftalin dok su vrata zaključana. No, tačno se zna kad se on vrati sa puta, jer, da bismo prošli drugi, treći i stigli na četvrti (potkrovlje) sprat, morali protrčavati za navatanim vazduhom i uvlačiti se kroz ključaonicu, da nam se taj smrad ne uvuče u stan. Uh, majko mila! Pa šta on to ima u stanu što toliko mora da se čuva od moljaca, baš me kopka? I, pretpostavljam, da nikada nije čuo za lavandu ili neko mirišljavije sredstvo protiv moljaca!

Moram još nešto da vam šapnem! Ne smrdi samo naftalin, ali ne mogu da vam tačno definišem šta se to „čuje“ još, iz njegovog stana. Moja baba je govorila za takve mirise „saga“, jebem li ga, šta to znači ne znam, ali da smrdi, smrrrrrdi!

Ima još jedan stan na tom spratu koji mi je sumnjiv, ali, u njemu živi jedan doca i to dečiji, onako, sav neugledan, uvek otvorenih usta (bez da se neko ljuti 😉 ), žgoljav, uvek miriši na svež znoj, uvek je u patikama i u žurbi. Žena, onako, čudna a imaju i klinca, koga su dobili već, prilično matori. Taj nam je klinja mast vadio kada smo se doselili. Bio je beba koja je legala posle svojih roditelja a nas, koji smo pokušali da legnemo pre njega, drndao je toliko, da smo morali, ipak, da sačekamo da se on onesvesti, da bismo mi odspavali po koji sat.

I iz njihovog stana vonja. Čudni neki mirisi!

Ostale komšije su ok, odnosno, poslednjih par meseci su neke silne selidbe, tako da više ne znam ko mi je preko puta, a ko će se useliti u stan ispod našeg.

No, materijala za „slatka moja“, sigurno će biti!

I molim vas, neka ovo sve ostane medju nama! Si? 😉

Advertisements

Аутор: dudaelixir

Čitaj blog, pa ćeš saznati sve o meni!

24 мишљења на “DA VAM ŠAPNEM…”

  1. kada sam poceo da citam plus slika malo zbunjuje, pomislio sam da posle svadje sa PREDcEDNIKOM – da te je pozvao na kafu i ratluk, i bla bla… znaš ono:“ko se bije taj se voli“…
    ali na kraju skontah da je to neki baksuz.

    A taj smrad – pa ako je smrad truleži, odmah zovi sanitarnu službu, možda je neko tamo… šta znaš…

    ja bih tim ljudima, opušteno kupio sapun i napisao na cedulju i pozvonio na vrata – higijena je pola zdravlja – nadam se da ste to učili na fakultetu gospodine pedijatre….

  2. *Ib, ne bih ja kročila nogom u njegov „smrdarnik“, nema šanse! To ti je jedan krelac, plus ima neki „visokofrekventni, nazalni glas“, koji nikako ne prija mojim ušima! A nije ni za gledati.
    Zamalo da nisam napisala da možda u njegovom stanu „ima nekog kome tu nije mesto već duže vreme“, ti to spomenu i izbi mi smeh iz pluća! 🙂 🙂 🙂 Eto, to si onda ti rekao, a ne ja! 😉

    Gosn pedijatar… šta reći, ako on ne zna da koristi prašak za veš a ni gospoja, ako ne zna da postoji dezodorans, šta mu vredi … Jadno to dete, imaće šta da nauči od smrdara!

  3. I bre Dudo, prosto ti zavidim na „interesantnom“ i „šarolikom“ životu. A kod mene samo gugutke…
    Šalim se… i ja sam živeo do pre 8 godina na sličan način, možda i gori… ali to je cena jeftinih, radničkih stanova socijalizma… 😕

  4. Dudice draga, ja znam šta mislim o mojim komšijama, no šta oni o meni misle… pojma nemam, a i nisam preterano zainteresovan da saznam njihova mišljenja; sumnjam da je kod njih drugačije 🙂 ima nas svakakvih i zbog toga nam je život interesantniji. Dobar tekst!

  5. *Saveta, meni je uvek do smejanja, mada je razloga sve manje. Inače sam poznata po smehu medju prijateljima i familijom, jer kad počnem, ne umem da se zaustavim, već samo ukrstim noge, jel’, znaš zašto! Skeniram ja njih, pa čim bude nešto novo, eto mene „slatke moje“! 🙂

  6. *Breskvice, ja jednostavno imam tu moć da primećujem i pamtim ljude. Nije da me nešto interesuju, ali, znaš kako ljudi kažu: prvi koji će ti priteći u pomoć je komšija. Pa je, iz tog razloga, dobro znati ko je pored tvojih vrata, a i srećemo se u hodniku. Ja sam u ovoj zgradi skoro 11 godina. Izmenjali se razni, ali sam se samo kratko družila sa komšijama pored mene. Na žalost, nisu ispali fer prema meni, tako da smo samo na kulturnom javljanju i to je sve.Sa mnogima stanem i popričam u hodniku, ali se ni sa kim ne družim i ne kafenišem!
    I moje ćerke su kao ti. 🙂

  7. *Draga moja Dolly, baš si drugarica, prava! 😉 Evo, baš sinoć, kada sam se vraćala kući, prodjoh „smrdarnikom“. Pa to je strašno. Zateklo me stanje nespremnu, inače bih hvatala vazduh i protrčavala preko drugog sprata. Neverovatno koji je to smrad! 😕

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s