PAR REČI

Sudeći po fotografiji, možete zaključiti da sam i dalje „vodnjikava“, u smislu „želim na neku ovakvu vodu“ ili kao u prethodnom postu, more! Ali, nema se „vremena“, dužnost bebisiterke, zove.

Da, čuvam dve devojčice. Za sada je najvažnije da su one mene jako lepo prihvatile, sada je još ostalo meni, da ih dobro upoznam i pohvatam sve cake i fazone. Davno su moje ćerke bile male, pa se treba podsetiti.

Lepo sam provela prethodnih sedam meseci i osetila sve čari pravog, pravcatog srpskog penzoša. Lepo je ustajati kad želiš, piti kafu koliko dugo želiš, ići u šetnju bez gledanja na sat, koristiti svaki slobodan trenutak BAŠ onako kako ti se hoće, niko ti ne zvoca da „moraš“ ovo ili ono, doručkovati u pola jedan, ako ti se jede, kuvati ručak posle podne pa kad ko stigne da njupa, gledati tv koliko hoćeš, a da pri činjenju svih tih rabota ne moraš da potrošiš ni jednu kintu, čak i da je imaš! Tako izgleda tipičan srpski penzioner. Srećan, bog zna kako i zašto. Možda i nisam normalna, ko to zna, ali, obzirom da sam još u kući sa ćerkom, verovatno još nisam slučaj za ludaru.

I taman, kada sam se opustila, uleteo mi je ovaj posao, koji mi je bio užasno potreban. Ode moje „ladovina“. Em moram da ustajem rano, kafu moram da sunem na brzaka, jurcam na autobus, štruckam se u JGSP po našim divnim, rupičastim putevima i molim boga da mi ne krene kamen iz bubrega. No, savladać i tehniku „savijenih kolena“ i „amortizovanog doskosa“ pri odskoku iz rupe! To su sve bitne veštine da biste preživeli 16 autobuskih stanica u toku svakog dana. Sedenje ne dolazi u obzir zbog mučnine! A o mirisima, ne bih ovoga puta. Trudim se da sve to potisnem i samo razmišljam o osmišljavanju dana mojim devojčicama.

Znači, presudna reč u pronalaženju posla i posle „posla“, odnosno, odlaska u penziju je nemanja LOVE. Love kao kinta, a ne ljubav. 🙂

Čudne su ljudske reakcije kada im kažem da čuvam dve devojčice. Obično svi počinju komentarom: jao, super, pa da, inače bi crkla od dosade! Ma koje crno crkavanje od dosade? Ja mislim da samo totalno nemaštoviti ljudi crkavaju od dosade. Hvala bogu, toga mi uopšte ne nedostaje. Još kako bih znala da uživam kada bih imala normalnu penziju. Ne bih ni bila kod kuće. Uglavnom bih bila na onim lokacijama, za kojima patim, sa početka posta.

No, kako sada ponovo radim, tako ću se „užasno“ olovariti, pa, posle jedno deset godina, kada ispopovraćam sve dugove i ako budem još mogla da hodam uspravno, možda sebi i priuštim neku „vodu“, prozirnu i slanu.

Dotle, Dunav me željno čeka, jer zna, da i u njemu mogu bezgranično da uživam. Njegova snaga, brzina, moć, prelaze na mene i čine me baš takvom.

Pa, baš i nije bilo par reči! 😉 Slaba sam u procenama! 🙂

Advertisements

Аутор: dudaelixir

Čitaj blog, pa ćeš saznati sve o meni!

27 thoughts on “PAR REČI”

  1. Ćuti bre, penzoška jedna! Sa dvi strane ti stižu pare i ondak odjedared nam se javiš sa Bahamskih ostrva 😉 A to što čuvaš dve klinke, ma idji bre, dobra vežba za tvoje buduće unuke! Želim da ih imaš ko prsta na obe šake, a ako budu dobre godine, da ih brojiš i na nožnim prstima :mrgreen: Lepa ti noć Dudice, sutra te čeka truckanje u a’tobusu!

  2. *Dedodoflime, to ti kažem! Kad počne da pljuštilova sa dve strane, samo se nadaj Bahamima! Idem da vežbam kolena, trebaće mi dobri amortizeri. Hvala ti lepim željama što se tiče unučića! Nadam se da će biti bar jedno! 😉 I ti lepo pajki!

  3. Kao i uvek -duhovita i kad je tesko 😀
    Draga Dudo samo ti vezbaj kolena, nemo’ da te iznenade Bahami 😀
    Salim se, nikad se ne zna… sta donosi novi dan. I divim ti se na upornosti i izdrzljivosti. Naravno i nervima koje moras da imas za te dve male pametnice 😀
    poz

  4. Pozzz sa jezera! Ovde je internet toliko spor da nemam zivaca da se kacim. Dok otvori stranu moz’ ladno da skuvas kafu i popusis pola cigare. Vidim da je sve ok, pozdravljam te puno i javljam se kad opet smognem snage da cekam da izvrti. 😛

  5. *Sarice, hvala na komplimentu. Treniram kolenca, trebaće mi i za moje unučiće. Sad se uvežbavam! A što se nerava tiče, pa, troše, troše. Moram naučiti još svašta. Danas su dece drugačija, naprednija, pametnija, zahtevnija! 🙂

  6. *Sanja, ja nisam na jezeru, pa me internet izludjuje. Još je i reinstaliran, sredjen, ko mladić pravi, mada nije ni mator, skoro dve godine će mu.
    Verujem da uživate na jezeru. Pozdrav tebi, Dedi i deci! 🙂

  7. Blago tim devojčicama kad ih čuvaš… uvek si bila puna duha i verujem da si super za decu. I ja ti želim što pre unučad…
    Lova uvek fali u Srbiji, ali ne treba se ni previše opterećivati. Znam da je tebi najviše frka da deci sve obezbediš… prava si lavica kad su deca u pitanju… ipak, ti znaš šta je na prvom mestu – zdravlje i ljubav, ostalo ćemo lako

  8. *Breskvice, hvala na komplimentima i na lepoj želji! Šta da radimo, tako je kako je, najvažnije je da ostanemo normalni i naučimo da „plivamo“ u ovom mulju u kojem živimo. Lako se navići na dobro, a u muci se poznaju junaci! 🙂

  9. koliko god reci napisala uvek je malo o problemu koji postoji. malopre citam dnevnu stampu (u elektronskom izdanju naravno – znaci pratim sve ex YU dnevne novine – a sto – ni sam nemam odgovor – valjda hocu da se informisem), pa onda dolaze na red blogeri.
    I tako citam u politici (mojim omiljenim dnevnim novinama, moram da ih reklamiram da zaista su pravi novinari koji znaju da rade svoj posao a ne ko kod pojedinih novina gde zaposljavaju svakog da pise), procitam, „Krka“ nije odredio kriterijume i norme za raspodelu 2 milijarde dinara za penzose, a ovi u drzavnim administracijama ce dobiti po 5000 vec od sredine jula. A penzosi, oni ce sacekati jesen. Mislim daj, iskreno receno, penzosima je potrebnija ta pomoc nego ovima u drzanoj administraciji, ali ko te pita, uglavnom bas me razocarala ta informacija da ce se cekati do jeseni i iako sam „mladjan momak ja“, postujem penzose i nekad mi ih je zaista zao (cak zaboravim i na nerviranja kada se stvore guzve u vreme podizanja penzija, i svih onih redova i dranja, i jurcanja po GSP-u da sednu, i…)… Zao mi ih je, da su dosli do prosjackog stapa sa svojim mizernim penzijama. A od svih platisa za dazbine oni su najredovniji i uvek na vreme isplate svoje obaveze. Eto kakva ironija, oni koji imaju ne placaju, oni sto nemaju, placaju…

    A voda… ma eto bas i citam aferu agencije „****“ i u blicu komentare citalaca, jedan me je bas i nasmejao kada je rekao da gospodja koja je imala 210.000 dinara za aranzman i koji joj je propao prokomentarisao za ovde i sisanje i da ce ponovo novo runo da poraste… tako da mu nije zao te gospoje. Iskreno… velika svota novca je u pitanju, a sa druge strane, mozda je to bio samo jedan od ogorcenih u srbiji koji za taj novac primi 12 mesecnih penzija. Strasnooo… covek u ovoj zemlji i da se smeje i da place u isto vreme.

  10. *Ivane, ti si stvarno jedan normalan i pametan momak. Mada, moram priznati, nisam se ja baš puno unosila u probleme penzionera, mada sam znala kako žive. Sada, kada sam i sama to isto (ali mlada, ne?), prosto me je sramota da kažem koliku imam penziju. Pa onda, oni koji imaju „debele“ penzije, od nekih 35 hiljada, ne mogu da veruju da je živim od toga. Pa i ne živim, jer je to nemoguće. Samo troškovi oko stana, kablovkska, internet, ćerkina školarina, veterinar, ma ni ne znam više šta, izadje oko 25 soma mesečno. Da mi nije ćerke i zeta, „tanko bi kakili“, što bi rekao moj otac. Ovako, državi dugujem za režije, pa neka dodju da mi fenduju stvari. Boli me dupe. Neka nose sve u pi*ku materinu! Nemam više snage ni živaca da strahujem, veruj mi. A taj strah je glavni motiv kod svih penzionera da prvo plate sve državi, pa neka i gladuju ceo mesec. E, pa ja nisam sama, imam i dete sa mnom, i ona doprinosi koliko može, ali sve to nedovoljno.
    Nadamo se nekom poslu u septembru, kada i ona završi faks! Ostao joj samo jedan ispit!

    A ta pomoć penzionerima je 3000 dinara. Pa, stvarno, kako ih nije sramota toliko da nas ponižavaju. Nismo mi otišli u penzije zato što smo lenčuge, već po zasluženom radnom stažu. Ej, čoveče, 35 godina radnog staža, a pri tome ko me šiša što sam više od pola dečijih života bila sama i othranjivala ih kako sam znala. Otac ko kolac, normalno (skoro svaki razvedeni otac se tako ponaša)! I svaki dan su jele kuvanu hranu, imale moju podršku u svemu, brinula u svakom njihovom izlasku, održala kuću i ostala, kao, normalna! To je još jedan radni staž!

    I, umesto da sada kuliram kod kuće, ja moram da rmpam da bih živela, ne prosečno, nego ispod proseka. Jer, ovde je i prosek prilično nedostižan!

    I opet nije PAR REČI!

    Puno te pozdravljam Ivane! 🙂

  11. Budi ti samo vesela Dudo, plivanje smo svi usavrsili.Moram da se ubacim u pricu o penzionerima.Moja svekrva je uredno uplacivala sebi i dozivela poljoprivrednu penziju od osam hiljada,mnogo li je?

  12. Trudim se da budem vesela, zaista. Ali, pogled u novčanik ne obećava baš veselo stanje.
    Mali je broj onih penzionera koji su zadovoljni svojim penzijama. To su uglavnom vojne penzije ili nekih „ondašnjih“ lekara i ljudi na visokim položajima. Raji nikada nije bilo dobro, jebeš ga!
    🙂

  13. Uh, blago tebi Dudo, barem imaš posao i nije ti dosadno… (smor)… kako je glupo davati savete takvog tipa… Lepo si sve to objasnila u blogu (i komentarima, naravno).
    Dudo, barem imaš dovoljno godina da se ne klanjaš nikome i lepo otreraš tamo gde treba sve smarače… Uživaj u mladosti koju čuvaš, mnogi nemaju tu privilegiju 🙂

  14. Uh, ma bitno je da ti to ne shvatas kao neku zivotnu dramu. Tesko je – ali, tako je. I sta sad. Samo neka smo mi zdravi, da mozemo da zaradimo, kad nam se vec nisu posrecile drzave s normalnim dostojanstvenim penzijama. Istini za volju, mogli smo i gore da prodjemo, zar ne? Ljubim ja tebe, vrednu i realnu 🙂

  15. *Alex, teško je po nekad ostaviti pravi komentar, znam!
    Ne bih ja radila da ne moram. Medjutim, koliko sa decom može biti lepo, toliko i zamorno, psihički. No, stignem ja i da skuvam tamo ručak, da budem s njima napolju, da pričamo, da se smejemo, da se mazimo! Kada stignem kući, finito!
    Srećom, moje su ćerke velike, pa me tu bar dočeka ručak, a vikendom kuvam ja!
    U pravu si za klanjanje, skroz. To mi godi. Roditelji devojčica su skroz ok i srećni, što su me klinke prihvatile kao rodjenu baku!
    Hvala ti na podršci i lepim rečima! 🙂

  16. *Afrodita, rekoh ja jedanput, sa mnom čovek ne mora da se muči, OTVORENA SAM kao BORBA (dnevni list, znam da je bio ogroman, kao i Politika).
    Hvala ti Afrodita, šaljem ti veliki zagrljaj! 🙂

  17. Eh Dudules…biće mora, biće slane vode, rešićeš ti te dugove i ako ne pre…dogodine na brčkanje. Uživaj dotle u Dunavu, uživaj u mladim naraštajima…i mi bi u našem Paliću (a u mojim naraštajima uživam kada se ne svadjaju) da nam nije pun govanjaca i čega li već…tako da…dok ga ne očiste, kupanje u slanoj vodi ne manjka (znoj…naravski 😉 )

  18. *Elektra, hvala ti što veruješ u mene! 🙂

    *Sanjočka, imam slane vode kol’ko hoćeš, samo treba da ispružim jezim i oližem se iznad gornje usne! 😉 Do brčkanja u slanoj, hm, videćemo, možda jednog dana, dotle u Dunavu, on nam je tu i siguran! 🙂

  19. Kao prvo moram ti reći da je slika koju si stavila toliko fantastična da sam bez reči ostala.Da li znaš gde je to, koja država…super je zaista.
    Drugo što imam da ti kažem, želim ti da ti neka kašika upadne u med i da više ne radiš taj „posao“.Želim ti da radiš ono što voliš i što ti se sviđa i da tvoji dani teku , kako ih ti kreiraš!!!Hm..pa nek tako i bude..amin!
    Šta kažeš, da li ti čitam misli?he he he

  20. *Leci, draga moja prijateljice, ti sve znaš. No, sve što se mora nije teško, tako da, dok mi ne upadne kašika u med, radiću ovo, tj. čuvaću devojčice i učiti veštinu „borbe“ sa malom decom, učiti ih lepim stvarima, igrati se sa njima, pevati im, kuvati im, praviti im „kljače“ kako kaže mala a samim tim, spremati se za sopstveno unuče, kada se rodi. 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s