POLA RADNOG DANA

Danas sam prvi put bila sa devojčicama koje treba da čuvam dok su im roditelji na poslu. Stariju, Emu, nisam videla prošli put.

Ušla sam u autobus, što ja jako retko činim, odstojala do odredišne stanice, izašla iz busa, kupila deci čokoladne bananice, vlažne maramice sebi (jer se gadim onih šipki) i pravac ka zgradi. Jako lepo, veliko dvorište, odnosno, tri dvorišta oko zgrada, sveže pokošena trava, puno drveća i klupa za sedenje. Preko puta ovog kvarta, Limanski, divno uredjen, park, sa svim sadržajima za decu i odrasle.

Penjem se na peti sprat i čujem Mamu kako viče deci: jao, evo, ko nam to dolazi? Otvara mi vrata, vesele i ona i ja, a ja uzbudjena, pride. Izuvam se, i virim u kupatilo da vidim Emu. Pere zube i stidi se. Izleće iz kupatila i projurnjava pored mene, ali je ja grabim za ruku i kažem joj: e, pa, ne može to tako. Ja sam čula da si ti jaaaaako lepa devojčica, pa sada moram da proverim. Da vidim… hm, aha, (gledam je od glave do pete, okrećem je, a ona se smejulji), pa, mogu ti reći, da jesiiiii, stvarno, jako si lepa! I kako si se samo doterala, na šta mi je rekla da se „nije“ doterala za mene, nego ona tako bašššš voli da je kod kuće obučena. I odmah je zgrabila za ruku da mi pokaže šta je crtala tati za rodjendan i šta mu je sve napravila. I bla, bla, bla, jedva se isčupah da vidim Nanu, koja je sa dudom u ustima, sedela na trosedu i igrala se. Mirna kao bubica. I tako mi je Ema sedela skoro na glavi, stalno mi je tepala, čavrljale smo i smejale se. Doručak je prošao prilično bez veze, jer su mala mrckeljala. Posle toga sam im dala čokoladice, koje su smazale. Spremile smo se, sve četiri, i izašle napolje. Mala u onoj spravici što nije bicikl a nisu ni kolica, sa jednom drškom za guranje i za hvatanje pravca (malo se okreće, kao volan).

Krenusmo u park: ljuljaške, tobogani, perece, voda, komarci, sve udrobljeno, ali lepo i veselo. Nanu sam smela samo ja da guram u „bici“, mama nije smela da joj pridje, jer je odmah krenula da zavija kao sirena.

Bile i na pijaci da Nana dobije novu šnalicu a Ema prsten.

Bilo je jako toplo, pa smo se vratile u stan oko pola dvanaest.

Ema je stalno pričala i poželela da me zove imenom svoje prave bake. Ja se nasmejala i rekla joj da nema problema, ali, pošto se ja tako ne zovem, verovatno joj se neću ni odazivati. I rešena stvar. Rekla mi je još da joj je žao što ih nisam i pre čuvala, onako kao vaspitačica, jer bih mogla SVAŠTA DA IH NAUČIM! Ha, ha, ha, opasna je mala. Rekla sam joj da ima još puno toga za učenje i da ću je naučiti. Mala čita, odlično crta, voli da se doteruje. Pravila sam joj pletenice, naravno, odmah mi je dala, nismo morale da se ubedjujemo, a volela bi da mogu i da spavam kod njih! 🙂

Nana je slatka, mala, ćutljivica. Ona vodi svoju politiku i čini mi se, da od Eme ne može da dodje do izražaja, jer je vrlo dinamična i brbljiva, promoćurna, pametnica.

U petnaest do jedan, stigla je devojka koja ih čuva još ove i sledeće nedelje. Ema je bila zabrinuta da li će se ona naljutiti na mene, jer sam joj ja rekla da ne bih da se sretnem sa njom da joj ne bude neprijatno. Medjutim, susret je bio ok, mada se Ema pravila važna i počela da bude grupa prema devojci. Opomenula sam je lepo i diskretno da se smiri. Malo se uspalila.

No, prvi dan mi je protekao lepo. Deca su ok, mada su obe malo bolesne, ali se po njima to nije primetilo.

I Mama je bila opuštena, jer, čini mi se da joj odgovara moj pristup deci, sve kroz šalu i smeh, ali na nivou. Nije se mešala ni jednog momenta, čak i kada se Ema malo durila na mene i okrenula mi ledja, zato što joj nismo dale da trči. Pokušala sam da joj objasnim, s tim da me gleda u oči (pokazujući joj kažiprstom i srednjakom na moje oči i govoreći joj: tu me gledaj kad pričaš sa mnom Učiteljice), što je njoj bilo jako, jako smešno, ali se nadurila. Imala je 37 temperaturu i zbog toga nije smela da jurca previše! Teško je zadržati na jednom mestu!

Nemam više dilemu da li ću moći da budem sa njima. Zaista hoću i želim!

Lepo su mi se javile, poslale mi poljupce, a ja, iskreno, jedva čekam da ih vidim, sledeće nedelje. Onda idu na more, pa od jula, startujemo sa 8 sati čuvanja.

Jedva čekam!

Advertisements

Аутор: dudaelixir

Čitaj blog, pa ćeš saznati sve o meni!

25 мишљења на “POLA RADNOG DANA”

  1. *Breskvice, ne brini, starija ide u obdanište, ali je preko leta, kod kuće. Ja ću od septembra, biti zadužena samo za malu. A i inače, čuvaju ih stalno neke žene, smenjuju se. Meni se čini da nisu razmažene! Jeste, bio je divan dan! 🙂

  2. Ni nas 1000, ni sve podrške sveta ne bi mogle ništa da ti nisi takva osoba, puna ljubavi koju želiš i umeš da podeliš sa svima.
    Uživaj Dudice 🙂

  3. Divno Dudo, sigurna sam da ćeš se odlično snaći i ti i devojčice sa tobom. LJubav na prvi pogled je najvažnija. 😉 🙂

    Volela bih da povremeno mogu da ostavim decu nekome ko će ih čuvati, ali ih jedino mogu ostaviti svojoj mami, a da ne mislim baš ništa. Kažeš da ih stalno čuvaju neke žene i meni je to mnogo tužno. devojčice sa tobom. LJubav na prvi pogled je najvažnija. 😉

  4. Draga moja, ovo je samo uvod u neka bolja vremena….A vremena su sva nasa, pa uzivajmo u njima ))))))))))
    Ljubim te, i drago mi je da ti je prvi susret bio prijatan )))))))

  5. Bravo Dudulesku. Znala sam da ćeš osvojiti devojčice! Uživaj u njima, prijaće ti sigurno, plus…imaćeš i platu za taj doživljaj :mrgreen: Raduje me da si uspela taj prvi susret (drugi) da provedeš lepo…verujem da nije svejedno, jer deca su najstrožije sudije i kritičari! Bravo za tebe, još jednom!

  6. *Verkić, eto i ja sam tebe otkrila, sva sreća, pa nam je lepo!:)

    *Char, hvala ti. I ja mislim da je taj prvi susret sa devojčicama i najvažniji. Imam „žvaku“, volim da se šalim, da se ludiram, ali i da se igramo „ozbiljnih“ igara! 🙂

    *Veco, hvala ti optimisto moj! Ajd, držim te za reč! 😉
    Ljubim i ja tebe i jedva čekam da startujem!

    *Sanjočka, dva u jednom! 😉 Hvala ti puno!

  7. *Draga moja Advokatice, hvala ti na lepim rečima. Sa njima mi je sve lepše, ali još uvek traje period „prilagodjavanja“. No, mi funkcionišemo kao da se znamo godinama! I tebi poljubac i zagrljaj! 😉

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s