„PODSTANARI“

S prolećem, stigoše, u moje kupatilo, mravi! Svakog proleća, ista priča!

Umivam se, perem zube i ukapiram kako mi nešto promiče ispred nosa. Kad ono, stari znanci. Doduše, nisam baš sigurna da je sve to ista ekipa jer nemaju nekih znakova za prepoznavanje. Mislim, nisam ih farbala prošle sezone, tako da stvarno nisam pametna, ali su redovno, tu.

Strašno su sićušni i svetlo braon boje, takozvani „žuti“ mravi. Ne bih ja bila u stanju da ih primetim da su mi pločice tamnije boje. Ovako, skoro su bele (neka diskretna šara kao mermer) tako da ih je lako spaziti.
Ovih dana, još uvek šalju „izvidjače“, jer ih je po jedan na nekoliko lokacija u kupatilu. Nisam bila lenja, prošle godine, jer me je strašno kopkalo odakle dolaze i šta rade. I tako sam krenula da ih pratim. Klečala, puzala, izmicala neke tamo kutije ispod umivaonika, kantu sa smeće, vukla se po podu, pentrala na kadu, ali, ništa novo nisam naučila. Jedno je sigurno, a to je da su u prolazu. Da, samo prolaze kroz moje kupatilo, malo se tu provrzmaju, ali mi, u principu ne smetaju.

Borim se sama sa sobom da ih ne pritiskam prstom, jer su zaista podstanari koji ne „ištu“ nista. Ne troše vodu, struju, ne prljaju i ne galame.

Pa, neka ih, neka žive svoj život, ne smetaju mi, sve dok su samo u kupatilu!

Imate li vi nekih podstanara?