KAO BEBA

Ima tome već dobrih sedam godina. To, mislim, kako ne mogu da spavam, prirodnim putem. Moram da se potpomažem tabletama, jer nisam osoba koja može da funkcioniše neispavana.

I tako, desetak minuta pre leganja, zveknem moju tableticu, sredim se za krevet, legnem na ledja, upalim tv, natakarim cvikere, podmetnem pod glavu još dva jastuka i uživam, onako ocaparena na krevetu. Bože, koja milina!

Pronadjem neki program, onako, opuštajuć i uživam, čekajući da utonem u san. I onda, u neko doba, ugasim tv, daljincem, na kome mi sve vreme stoji ruka. Izvadim i jedan jastuk, da mi bude malo niže, skinem cvikere i nastavim sovažu!

Pre neku noć, bila je neka najava lošeg vremena, pa mi se nešto i slošilo uveče. Legla sam uobičajeno, onako, sve po redu, kao što sam opisala. Ali…

…trgnem se u neko doba, vidim na ekranu piše samo RTL i nešto zuji. Sva se nešto sludim, ukapiram da su mi cvikeri na očima. Pogledam na digitalni sam, izbečim se u neverici i pročitam vreme: 06,15 h! Nisam mogla da verujem da sam uspela da sastavim nekih pet sati sna sa sve cvikerima na očima i ne pomerajući se u krevetu! Tako nešto mi se desilo još samo jedanput u proteklih 6 – 7 godina.

Odspavala sam dobru satnicu,“ like a baby“, na moje veliko zadovoljstvo.

A kako ste vi?

Advertisements

Аутор: dudaelixir

Čitaj blog, pa ćeš saznati sve o meni!

28 thoughts on “KAO BEBA”

  1. Dudo, ja sam ok! Spavam kada mi se spava; jbg. navika! Što se tebe tiče, draga moja, život bi ti bio dosadan kada bi uvek mogla spavati; ovako barem imaš vremena za razmišljanje i da stigneš do zaključka koliko je život lep! Mislim, ovakve stvari je šteta prespavati 😉 Lepi pozdravi!

  2. *Stevo, bih ja spavala, al neće mi san na oči. Taman počne da se spušta i odjednom klik i stop. A, izeš ga, tako je to sa nama, ženama. Ovaj period se zove KLIMAKTERIJUM i on nam donosi mnoge nevolje. Ali, proći će i to, jednom. Važno je da se od njega ne umire, a pomažemo sebi kako znamo i umemo.
    Pozdrav iz sunčanog Novog Sada. Topola i vrba leti po gradu da se udaviš! 😕

  3. *Milina draga, tada sam zaspala kao beba, ni pomerila se nisam, jer znam kako sam legla, tako da nije bilo opasno po naočare. Ja uvek sanjam, samo ne mogu baš da se setim svakog sna, a dokrajčilo bi me još i to da palim svetlo i zapisujem sne. Uglavnom, nisu to loši snovi! 🙂

  4. Uh Dudo, meni bi trebale neke pilule da manje spavam 😉
    Znam mnogo sredovečnih ljudi, a uglavnom žena, koji imaju sličan problem kao i ti. Jedna od tih osoba je i moja majka. Nažalost ona je postala pravi tabletoman pa teško da može uopšte i da legne više a da ne zvizne koji Bensedin. Ovo joj je opet malo izmenilo ličnost na gore 😦
    Mislim da nije samo klimakterijum žene uzrok, veliki uzrok je i klimakterijum ove naše države, pa mozak ne može da se opusti. 😕

  5. Hvala na pitanju Dudice, umorno i u jurnjavi… vec nekoliko nedelja ali uspeavam da odspavam po nekoliko sati… 😀
    a ako mi slucajno padnu neke lose misli na pamet i to bas pred savanje onda nema sanse, sovim do zore… 😀
    pa se onda ne prepoznam u jutarnjem ogledanju 😀
    samo ti odspavaj, san je pola zdravlja 😀
    poz

  6. *Dolly moja, znaš i ti sigurno, da je odraslom čoveku potrebno od 6 do 8 sati noćnog sna. Ja uspek da „odvalim“ oko 6 sati, s tim da samo jedno dva spavama bez prekida, a ostalih 4 sa milion okreta. A, što kaže Sara, ako mi u tim okretima padne nešto loše na pamet, ne pomeže mi 6 miligramska terapija, veštačkog sna. Uh.

    Za sva kraća spavaja, KAŽU LEKARI, slabi srce. Čuvaj se, draga moja! 🙂

  7. Lele, kada bi neko placao spavanje ja bih bila milijarder. Mogu da spavam gde ‘oces. Lezeci, sedeci, dubeci, viseci…a kada zaspim k’o da, bozemeprosti, umrem. Ni topovi ne pomazu da se razbudim.
    Svako jutro me za posao bude 2 sata i dva mobilna.

  8. ako imam dosta da radim pa moram da stojim zbog ogranicenog vremena 36h rada, onda se desi da legnem navece u 20h (recimo sreda), spavam ceo cetvrtak i probudim se u petak u 06h.
    A ovako, spavam kad mi se spava. Ko i Elektricna, mogu kako hoces samo taj viseci polozaj jos nisam probao, mora da je dobar i opustajuc hehehe

    Dobro sam, hvala bogu ne mogu da se pozalim na kostobolju i promenu vremena, ne zeza me ni ovaj polen da kucnem u drvo, nemam ni glavobolju, ne spava mi se… itd. 😀

    A ti, kak’ si?

  9. *Elektra, razumela sam. Moj bioritam je orijentisan na dnevni rad, tačnije do nekih četiri sata. Posle toga, samo laganini: t i tv, čitanje (šaranje po blogovima), ukrštenice, šetnja, druženje i tako u krug. A tako čvrsto kao ti, nikada nisam spavala. Moja mama jeste, dok sam ja na ćaleta. Taj se budio bez sata, kad kod si mu rekao da treba da ustaneš. Imao je sat u glavi (verovatno zato što je bio časovničar – zlatar 🙂 )

  10. *Ivane, pretpostavljam da si mlad pa zato i nemaš sve te probleme. Nisam ni ja, ali, pošto sam imala upalu zglobova kao mala, upozorena sam, na probleme na me stigne matoroća. A to je sada, mislim, početak problema. Nije prijatno, ali, koliko znam, od toga neću pandrknuti. Komplikovana sam za spavanje, isto kao moja starija ćerka. Svaka promena kreveta znači nesanica. No, imam moje tablete pa mi one, koliko – toliko pomažu! Šta da radim, moram, inače bih sledeći dan bila kao krpa!

    Eto, tako sam. Jutros sam odsanjala opet neki šašavi san, sve udrobljeno. Lepo sam sve skockala i ljude i objekte u jednu novu priču. A onda mi je Mima ubacila Tedija u krevet a ona otišla na kolokvijum pa posle na ispit.

    Hvala na pitanju! 😀

  11. *Exxx, pa te za smirenje, jedna uveče, ne može od mene da napravi narkomana. E, pa ako i postanem u 57, briga me. 😀
    Seti se samo onog divnog osećaja kada toneš u san, milina jedna, a posle sad vremena ti se otvore oči, kao da te je neko čekićem mlatnuo u čelepenku i onda tako satima blejiš, pokušavaš da zaspiš i nista. E, da bih to izbegla, počela sam sa blagim tabletama za spavanje i evo stigla do 6 mg. Ima i jačih, ali, njih čuvam za teže nesanice. Ovo je, još, bože pomozi! Sastavim nekih šest sati na „o-ruk“! Uživaj u vikendu! 🙂

  12. *Zelena, volala bih ja da na spavam samo na pun mesec! 🙂

    *Char, ne znam kako si spavala dok nije bilo dece, ali, moguće je da je to svojstveno blizancima (radoznalost im ne dozvoljava da spavaju)! 🙂

  13. i ja iamm problema sa spavanjem, pogotovo kada nalete obaveze, a po prirodi sam sporaaaa . . .
    Pokušaj da nekoliko jutara ustaješ rano, recimo pre osam, u ponoć ćeš jedva gledati . . . i onda ne dozvoli sebi da spavaš popodne i rešiće se samo od sebe. Barem je kod mene tako, iako s vremena na vreme izgubim ritam.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s