DETE U MENI

Jednostavno, moram da vam ispričam kako sam bila srećna!

Preključe me zove bivša komšinica da me zamoli da joj pričuvam klinca.
Ona je inače odličan organizator, ali je došlo do neke iznenadne promene plana pa nije bilo nikoga da pričuva Timija. Starija je od moje ćerke. Ima devojčicu koja ide u treći razred i njega, malog Timija. Slatkiš od klinca koji me zove Dudoni, kao i njegova baka.
Poznajemo se mi jako dobro, medjutim, uvek se svodilo druženje na par minuta. Malo sam se bojala kako će on mene prihvatiti na par sati, ali, ubrzo sam se uverila da funkcionišemo „kao prst i nokat“.

Čim sam ušla kod njih u stan, Timi me je opomenuo da skinem cipele :D. I planirala sam to da uradim, jer sam ponela i patikice u kojima ću moći i da potrčim u stanu, u slučaju da poželi da se malko provijamo.

Mališa brblja neverovatno. Sa dve i po godine (17. oktobra napunio dve i pravila sam mu tortu Teletabisa) sklapa fantastične rečenice i povezuje ih u čitave priče. Da li to ima veze sa tim što su mu roditelji „jezičari“, nemam pojma, ali je on genijalac. Omiljeni instrument mu je gitara, koja više nema žica i svaki put, kada čuje muziku na tv, jurne po gitaru, da proprati pesmu i svirkom.

Tražili smo njegovu Milu, igračku, za koju nije hteo da mi kaže ni ko je ni šta je. Tako da sam ja bazala po stanu i ispitivala ga, pokazujući mu redom na igračke: Jel to Mila?, a on je samo odgovarao šta je to na šta mu skrećem pažnju. Na kraju je došla moja sestričina koja je pronašla Milu, kornjaču, od tvrde plastike, igračkicu za kadu, Timijevu omiljenu.

Onda smo krenuli u grad, kolicima. Usput smo ćaskali, ispitivao me je o automobilima, da li su veliki ili mali, govorio mi je koji je koje boje i stigosmo do Katoličke porte. Tu je malo šećkao, ali nije želeo da trčka i da se vijamo. Jako je brinuo o kolicima. Zadala sam mu da šetamo samo po crnim kockama, a kada je prešao u bele, bio je kažnjen stavljanjem nekog okruglog čipsa sa rupom, na prstić. Nije mu se to svidelo, ali je počeo da vodi računa da ide po crnim poljima. Onda se nadvio oblak iznad nas, pa smo požurili kući.

Opet smo se izuli (on sam sebe i obuo sam sobne patikice) i seli na pod da se igramo. Izvukli smo kocke i usput ćaskali. Svašta me je pitao. Na primer: Da li sam ja devojčica? Nisi Timi, ti si dečak.
A moja mama kaže da sam ja beba? Ma, nisi Timi, ti si jedan presladak dečak, veeeeliki! Mama se samo šali!
Onda je došla njegova seja iz škole, pa nam se pridužila u igri. Pronašla je njegovog omiljenog medu, ali nije htela da „priča sa medom“, nego sam ja: stavim medu ispred glave, utanjim glas i pričam. On se slatko smejao i uživeo se u igru. Napravili smo voz, pa smo vozali medu i neke silne princeze iz kinder jaja. Imaju milion tih sitnih igračkica, a njegov otac, skuplja te igračke, ali kolekcije. Puna im je polica istih. Deci, duplikati.

I tako sam se ja slatko izigrala sa mališom. Kada mu je stigla i mama iz škole, ja sam najavila odlazak a on je viknuo: Cekaj da dodjem da te zagrlim i poljubim? I učinili smo to oboje, sa velikim zadovoljstvom.

Čini mi se da je poljubac i zagrljaj potvrdio da u meni još uvek postoji dete, spremno za igru sa vršnjacima! 😉

Advertisements

Аутор: dudaelixir

Čitaj blog, pa ćeš saznati sve o meni!

33 thoughts on “DETE U MENI”

  1. S’ decom je prelepo, uživaj kad god možeš. Ona nas vraćaju……podmladjuju, postajemo bezbrižni, daju nam snagu za sve. Sa njima nema ništa drugo do smeha…….a on nam je tako svima potrebam.
    A tek ti njihovi divni iskreni zagrljaji :)))))

  2. *Verkić, u pravu si. Volim decu i rado ih čuvam. Znam da pričam priče, da ih animiram, da se blesavim sa njima, da se igram. Jedva čekam svoje unuče! 🙂

    *Alex, treba mi unuče, znaju to moja deca da ja jedva čekam, al ne mogu sebi da rodim! 😉 Oni planiraju! 🙂

    *Stevo, ja sam još devojčica u telu žene! 🙂

    *Bensedinko, zrela ko bundeva. Srećom, postoje ti neki klinci, koji mi malo osveže dan! 😉

  3. *Milina draga, nisam neuhvatljiva 🙂 Kod mene ti je sve kao na tacni. Otvorena, komunikativna, volim decu, ne volim bezobrazluk, nepoštovanje starijih, „seljačenje“, foliranje i mnogo drugih, normalnih, stvari.

    Hvala ti na lepim rečima! 😉

  4. Deca su lek najzdraviji, najlepsi, najsladji za sve dusevne boljke 🙂 . Sacuvano dete u sebi je neprocenjivo bogatstvo. Deca su najmudrija bica na ovoj nasoj po malo truloj planeti 🙂 . Dudo, zelim ti da docekas unucice sto pre 🙂

  5. Ugrabih parče vremena da te obidjem i kažem da mi je drago da ste se lepo proveli ti i mali dečak i da se nadam da će biti više takvih druženja ako malac tako dobro i pozitivno utiče na tvoje raspoloženje!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s