DZEJN ĆE DA MI KAŽE…

Dobih knjigu na poklon. Onako, ćorakasto, pročitah naslov i obradovah se. Pomislih, sada ću tu pronaći baš nešto ŠTO JOŠ NIKO NIJE OTKRIO, dok ne ugledah pisca: Dzejn Garton. Aha, tu smo dakle. Dobro, za početak, bez predrasuda. Ali, posle par strana, uverih se u iste.

Prvo, nema ni reči o tvorcu ove knjižice, da ne kažem zbirke „pametnih“ saveta, kako da ubijete vreme u penziji. Ni na početku, ni na kraju iste.

Podeljena je na 8 poglavlja:

(kliknite na fotku da bolje pročitate sadržaj)

Neću vas klati redom po brojevima jer bi vam dosadilo da čitate, već sam samo htela da vam kažem neka svoja zapažanja.

Pitam se, kome je palo na pamet da prevede na srpski jezik ovako nešto, što nema veze sa mozgom srpskog penzionera?

Ovaj priručnik, da ne kažem savetnik za retardirane, bogate penzoše, napisan je ISKLJUČIVO za one tamo na zapadu, koji ne znaju, pretpostavljam, kako da potroše svoje penzijetine, pa treba neko da im TO kaže, predloži, posavetuje ih.

Sve ono što je normalno u ovoj knjizi su rečenice, dobro poznate i penzionerima i onima koji su još vrlo radni i živahni, a one su tipa:
osmehujte se, šetajte se, jedite zdravo, slušajte muziku, napravite novu frizuru, radite facijalne vežbe protiv bora, nije vam prošao rok upotrebe itd, truć, broć, bljak.

Ono što nije normalno za naše penzionere je to, što sa penzijama koje imamo (većina nas), možemo jedino da slušamo muziku i da se šetamo, ukoliko nam to dozvoli zdravstveno stanje dobrano načeto, finansijskim vežbama i akrobacijama a sve iz razloga: KAKO ŽIVETI OD PENZIJE A OSTATI NORMALAN i KAKO NE BITI DUŽAN I BOGU I SVETU?

U ovoj dzepnoj knjižici vam lepo savetuju u poglavlju 3. OKOLO NAOKOLO, da se upustite u putešestvije oko sveta. Ako ne baš to, onda izaberite neku bližu destinaciju: popnite se na Tibet, čuvajte kamile u Tar pustinji na indijsko-pakistanskoj granici, rezervišite let na lokalnom aerodromu u jedrilici, iznajmite bicikli i vozite se do vojnog groblja u Normandiji, u Francuskoj,uskočite na brod koji u zoru kreće iz Atine u Grčkoj, plovite parobrodom po jezeru Garda, bacite novčić u fontanu Trevi u Rimu i živite la dolče vita.
Primetili ste da je tačno objašnjeno gde se nalazi Normandija, Atina, fontana Trevi, što, našem penzioneru nije potrebno. Mi još u osnovnoj školi učimo gde se šta nalazi i koristimo geografsku kartu i žmurećki pokazujemo što god se od nas tražilo.

I, šta sam ono htela da vam kažemmmm, a… da, pa da, eto, samo uzmeš pasoš, (sad nam ukinuli vize) i put pod opanke ili patike nasledjene od dece ili rodjaka, izandjali kofer, koji se ne vidi od paučine, stojeći, neupotrebljavan na tavanu, godinama, prazan novčanik u dzep i da te vidi svet.

E, to sam htela da vam kažem. Priručnik za penzionere, koji znaju za šta su radili silne godine. Penzionere, koji sebi mogu da priušte svašta. Penzionere, kojima su isprali mozgove, pa im trebaju ovakve knjige.

Penzionerima, kojima je ostalo još malo mozga i dostojanstva, nije potreban priručnik da bi znali ŠTA SVE MOGU, SADA, KADA SU U PENZIJI.

Njima je potrebna samo LOVA, pa da vam pokažu šta sve mogu, jer, čega god da se sete da bi MOGLI da urade, stoji tabla sa natpisom:
TO KOŠTA TOLIKO I TOLIKO, a njihovi su novčanici prazni.

Prema tome, Dzejn, nećeš TI da mi kažeš šta bih ja mogla….

Advertisements

Аутор: dudaelixir

Čitaj blog, pa ćeš saznati sve o meni!

33 thoughts on “DZEJN ĆE DA MI KAŽE…”

  1. Uvek sam mrzeo nametanje necijih stavova drugima.
    Da ta spisateljica mozda kojim slucajem dodje u manje razvijene da ne kazem nerazvijene zemlje i provede barem godinu dana sa takvim nacinom zivotu shvatila bi da njene prazne price nista ne vrede sem mozda u zapadnim zemljama, a siguran sam da i tamo ne vrede.

    Kao i druge vrste takve „literature“, „kako zadovoljiti muza/zenu kroz 10 koraka“, mislim, da li smo mi postali takav narod da nam trebaju neki koraci za zivot od nekih koji verujem da iza sebe nemaju nista.

    A najgori su casopisi gde te savetuju za sve i svasta. Dosli su do te mere zasicenosti da vise ne znaju ni sta bi napisali svojim citaocima, pa tako vrlo cesto se desava da clanak objave vise puta u vremenskim razmacima ili da im se saveti u dva razlicita broja ne poklapaju – primera radi: kafa je korisna i zdrava – kafa je stetna i izbegavajte je…

    Saveti saveti saveti, a niko ne savetuje kako da prezivimo mesec dana sa 150 evra penzijom. Za to ne treba savet jer 98% ide na dazbine, a onih 2% mesecno polako stedeti hehehe, setio sam se uzgred Tesne Koze:

    -Citav zivot sam stedela, ceo vek stedela, jela koske i kacamak, pusila najgoru krdzu, i sta sam ustedela?
    -Sta mama, sta?
    -Nista!

    -650 miliona, za sprdnju, za zajebanciju, za trange-frange…

    Sve same noge i gola dupeta.

  2. *Ivane, u pravu si skroz. Najlakše je davati drugom savete. Daj mi bre nešto konkretno, kad te pitam, ne pre toga! Znam ja kako bih da imam. I znala sam kad sam imala. Sada, ne znam gde udaram.

    Penzioneri, najgora „parazitska“ kategorija u državi. A što su nam otimali ceo život, to nikom ništa! 😕

  3. Ne vidim razlog da se ljutimo na tu Džejn. Pa ona je i pisala za pinzionere u svojoj zemlji. Zašto bi ona trebalo da razmišlja o penzionerima u Srbiji ili bilo gde. Ona je izdala knjigu i očekuje zaradu od nje baš tamo gde takvi penzioneri i postoje.
    Lepo si rekla Dudo, „kome je palo na pamet da prevede na srpski jezik ovako nešto“, e taj nas je debelo obmanuo. To je „energetski vampir“. Da je naš čovek napisao nešto o našim penzionerima, to bi bila prava stvar, ali naši pisci su suviše lenji, lakše je prevesti tuđe.
    Mene to više ne nervira. Ali, nerviralo me je mnogo kad mi nameću recimo „100 stvari koje morate obavezno da posetite za svog života!“ Ma, grrrr, #@~# شتان . 👿

  4. *Ma, Als, ne ljutim se ja na američku Džejn, već na ovu „našu“, tj. na ove koji su uopšte preveli ovako nešto a da pri tom nisu ni reč rekli o piscu, da ne kažem „savetodavcu i vodiču kroz penzionerski život“!

    Ma, uopšte, čemu postoje takve knjige? Moje dete je mislilo da će mi pomoći ova knjiga, jer, zna koliko mi teško pada ovakav život i nemoć da ga učinim lepšim i boljim. Verovatno je pomislila da ima i puno humora u knjizi, jer ja volim da se smejem. Knjiga je, za moj pojam, težak šit i žešće zajebavanje penzionera. Mi, kao ne znamo kako bi bilo lepo da putujemo i radimo razne lepe stvari!
    To mu dodje onako kao: spreme ti obilje fantastične klope na dugačkom stolu, a ti iza rešetaka i nema šanse da dodješ do nje. Samo ti curi vodica na usta i to je sve od uživancije.
    E, jeb’la ih knjigadaihjeb’la! 🙂

  5. *Exxx, taj neko, ko je preveo ovo sranje od knjige nije vodio računa o srpskim (bednim) penzionerima, nego je samo želeo da mune lovu od prevodjenja. Ko uopšte kod nas odredjuje šta će se prevesti i pustiti u prodaju?

    Ma, kažem ti, ovo je vodič za retarde i ne odnosi se na naše penzionere. Ima par univerzalnih „krilatica“ i to je sve. Ostalo je šarada, nedostižna nama!

  6. Dudice draga, uglavnom sve je rečeno u prethodnim komentarima, medjutim ako ovako razmišljamo i o drugim stvarima onda nam one verovatno i nisu potrebne 🙂 E sad, da nema pravila dokazuje i goson Krkobabić (ili …bakić): čovek svojevremeno proćerdao penzionerske pare, no danas je ponovo ministar!

  7. ma svak cast na tekstu, nisu penzioneri al nesto drugo meni bode oci…isto tako se prevode knjige o marketingu u socijalnim mrezama, ma i ne prevode se knjige samo se prepisuje sa stranih blogova i ovde prosipa nama, tj. daju nam jaja za bubrege, a to me uzasno nervira jer takve metode ne piju vode ne kod nas ni u okruzenju uopste iz 1001 razloga…
    al eto ljudi pokusavaju na sve nacine da zarade…

  8. Lele Dudo, čitam i ne verujem da ti je dete poklonilo takvu knjigu 😕
    Od pre par godina, pune su knjižare tih govnjivih priručnika…mislim, savremena psihologija i ostala sranja koja nam stižu sa zapada….joooj fali mi onaj smajli što povraća 😆

  9. Dudo eto prilike, sedi i zagrej tastaturu. Imaš sve preduslove, znanje, iskustvo, razboritost, vreme, inicijaciju – napiši tu knjigu u tvom maniru. Ja ću ti biti prvi kupac, obećavam, a verujem da bi se prodavala kao alva. 🙂

  10. *Danijela, moje dete mi je kupilo tu knjigu iz najboljih namera. Nije je čitala, sigurno (što bi, nije penzioner), nego je privukao naslov i slatka, vesela sličica. Sigurno je samo letimično otvorila i procenila da je super za mene, koja voli sve što je smešno! 🙂

  11. *Alex, to bi bila tužna knjiga. Verujem da je tema i situacija, dobro poznata našim penzionerima, a bogami i mnogim radnim ljudima a i onima koji su, ničim izazvano, ostali bez posla.
    I šta vredi što bi knjigu kupovali obični ljudi koji se nalazi u istom čabru! Nju bi trebalo da pročitaju ONI MAMLAZI KOJI SU NAS DOVELI U TAKVO STANJE! GRRRRR

  12. *Elektra, sve sami pametnjakovići! 😕

    *Danijela, ona mi je kupilu tu knjigu da me razveseli, znam ja, misleći da su fazoni i smešni saveti u njoj, kad ono crnjak, teži. Sigurno je samo letimično pregledala i procenila da je ok, ne udubivši se u text (a i što bi, pa nije ona penzioner 😉 )

    *Alex, bila bi to surova istina koju bi čitali opet, mi obični, a trebalo bi da je pročitaju MAMLAZI KOJI SU NAS DOVELI U TU SITUACIJU! grrrrr

  13. To su prazne priče za ubijanje vremena. Mrzim kad Ameri nešto pametuju. Ne leži im tako nešto.
    Inače, svako ovde zna da preživi, kad je opstao u našim uslovima.
    Još kad Krkobabić penzionerima omogući džaba članarinu za gradske biblioteke odmah se penzionišem pre vremena 🙂

  14. *Ameri su prvaci sveta u pametovanju. Oni toliko vremena izgube na budalaštine, da to ostatak sveta nije video. Nije ni čudo da su toliko „tupavi“ kada su tako „usko orijentisani“, čudo jedno. Zato im i trebaju ovakva SAVETODAVNA PISANIJA, jer bez njih, ne bi umeli ni da prdnu!

    A što se tiče dzabnjaka članarine za penzoše, sanjaj draga moja, jedva su siromasi izdejstvovali one dzab – autobuske karta za one starije od 65 godina. Pa ko može posle 65. i da podigne nogu i udje u bus? Sram ih bilo. Posle 65. samo brojiš dane kada ćeš geknuti.

    Znaš ti ko danas ide u prevremenu penziju? Samo oni koji su ostali bez ruku, nogu i vida, istovremeno! Majke mi, to više ne postoji! Strahota jedna! 😦

  15. *Sanja, svesna sam, još odavno, da su penzioneri najbolnija tačka VEĆINI radnog naroda. Samo, zaboravljaju, da su ti isti zaslužili svoju penziju i izdvajali SA SOCIJALNO, ZDRAVSTVENO I PENZIONO OSIGURANJE a sada osećam šta znači biti u toj, krajnje, poniženoj kategoriji. Sramota ove države, zaista.

    Svugde na zapadu se penzioner tretira kao ljudsko biće, a vidi nas, ovde, jadne, bedne, kojima neće NIKO da ustupi mesto u autobusu, da ga propusti, KOJIM SLUČAJEM, PREKO REDA U BANCI, a ima toliko starih, jadnih, nemoćnih ljudi, koji čekaju SVOJ red i neće preko njega, nikako. Ja se, pre par meseci borila u banci da jednu baku smestim na stolicu, jer iste nema, ne dozvoljavaju pravila banke da imaju stolicu sa strane. Jedva su baku primili preko reda, dzukele jedne. Ne da sam ih napucala da se sve pušilo! Kao NISU JE VIDELI, pa da providna baka, samo ne znam otkud meni ta MOĆ da je vidim kako naslonjena na vreli radijator pravi bolne grimase. STRAHOTA JEDNA!

  16. Dudo mislim da treba da udariš konkurenciji dotičnoj Džejn, pa da napišeš knjigu „Kako ostati pri čistoj pameti, kada u Srbiji odete u penziju“, pa neka je prevedu da se svet čudi kako je to kod nas. 😀

  17. *Char, bilo bi to jako tužna knjiga, a sem toga, ne bi bilo zainteresovanih da je prevedu na engleski. Kako nas cene tamo na zapadu, rekli bi da lažemo. A naši ljudi znaju kako ovde žive penzoši! 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s