MAMIN RODJENDAN

Danas bi moja mama napunila 77 godina. Tačno dvadeset manje od mene. Da, imala je toliko, kada je rodila mene a 19 meseci kasnije, moju sestru.

Ne mogu da je zamislim staru, sa sedom kosom, oronulu. Ne, ona takva ne bi bila, sem ako bi je neka boleština napravila takvom.

Bila je žena zmaj. Od ručnih radova nije bilo onog što ona nije znala da uradi. Jedne godine, bila je prekretnica u našim životima, mama se dala u pravljenje tašni. Kupovala je na metar najlon, od kojeg je sekla trake širine par santimetara i heklala tašnu. Kupovala je bigle, šila postavu sa dzepićem i od plastike, iznad vruće vode, savijala šipku i pravila dršku. Te tašne je prodavala u komisionu u Dunavskoj ulici. Išle su fantastično. Onda je heklala kape, ne znam da li se iko od vas seća, sa onih produžecima koji su se završavali na bradi. I to je fantastično išlo. Zatim je šila ženama razne divne suknje, haljine, kostime. A bogami, šila je i nama. Najviše je volela da nas obuče u ista odela. Ja sam od toga šizila, ali u sebi, naravno, jer je bila prilično stroga i nije dopuštala protivučenost.
I u kuhinji je bila pravi majstor. Postaviti tapete u sobi, aha, mačji kašalj. Malterisanje, gašenje kreča, okopavanje bašte, sadnja cveća, sve joj je išlo od ruke. Volela nas je nesebično, nas troje, njenih.
Ne znam, moguće je da sam nešto propustila, ali je zaista bila prava žena. Volela je da puši i pije kafu. To joj samo nismo smeli uskratiti, nikako. Inače, nije imala drugih želja.
Kako su joj se unučići radjali, tako ih je sve oberučke prihvatala. Vodili su ih na more četvoro, sve do onog kobnog leta, kada su se nama životi promenili.

Od tada, ništa više nije isto. Postale smo siročići!

Draga majo, verujem da si srećna tamo gde si, važno je da je tata sa tobom.
Ovo je njihova fotka iz 1987. godine, dve godine pre saobraćajke!

Advertisements

Аутор: dudaelixir

Čitaj blog, pa ćeš saznati sve o meni!

15 thoughts on “MAMIN RODJENDAN”

  1. Mogla je jos da pozivi…ali sudbina je tako htela..verujem da je srecnija tamo gde je sada, nego da je dozivela ovo sada, da bude bez dostojanstva i ponizena da ne moze da zivi od svoje penzije, a nije ni sama. Lepo je njima tamo!
    Mama koja se rodila na mladence, neka joj je sa srecom tamo negde.

  2. nek im je vecna slava i mami i ocu.
    bas sam pre neki dan, citajuci tvoj blog od pocetka i saznao za tu cinjenicu da su tvoji roditelji nastradali do puta na more. strasno.

  3. *SanjaKokice, i ja verujem da joj je tamo negde, lepše nego ovde, sada. Hvala ti!

    *Zelena, dobro si rekla. Često pomislim na njih i na život koji bi vodili da su živi, od mizernih penzija. Ovako, nemaju tih problema i zajedno su! Da, rodila se na mladence, za je za čovekom svog života i otputovala na onaj svet!

    *Ivane, hvala ti. Onda, sve znaš, kakvi su to bili šokovi u roku od dve nedelje! Hvala ti puno!

    *Char, hvala ti puno. Želim da im je tamo gde su, baš onako kako sam zamislila! Hvala ti!

  4. Žao mi je to vam je toliko mnogo zajedničkih godina uskraćeno, meni moj tata užasno nedostaje iako je prošlo već 9, al’ volim da mislim da im je tamo negde dobro i da paze na nas odande.

  5. *Sanja, koliko smo uskraćeni njihovim odlaskom, znamo samo mi, koji smo ih izgubili. Niko ne može tako da te razume i da ti da podršku kao roditelji! Sigurna sam da ih je dobro i važno je da su zajedno! 🙂

    *Afrodita, hvala ti puno draga 🙂

    *Exxx, hvala ti! 🙂

    *Jolanta, kiss to you and to your maminka! 🙂

    *Milina, sećanja, hvala bogu, još uvek dobro funkcionišu! 😉

  6. Dudo, uvek kad čitam o nečijim roditeljima mene uhvati seta. Uhvati me seta zbog mojih roditelja kojima nisam dovoljno pokazao koliko mi znače dok su bili živi,a koji mi mnogo nedostaju sada kad više fizički nisu tu.
    Roditelja dok je živ smatramo kao prepreku ka našem samostalnom životu, a kad roditelj umre vidimo koliko ljubavi je bilo u svakom njihovom pokušaju da nas usmere u život. Tek kad ih nema mi shvatamo da bez tih njihovih pokušaja mnogo lutamo i grešimo… 😕

  7. *Als, verujem ti. Moji su otišli prerano, tako da nisam ni imala prilike BAŠ da im pokažem i odužim im se za svu ljubav i pažnju koju su nam pružili. No, tako je to uvek u životu. Ispale smo dobre, sestra i ja, izrodile decu, dočekali su i četvoro unučića, pa i to je nešto. Njima bi ova situacija bila strašna.
    Naši su bili divni ljudi. Nikada se nisu mešali u naše živote, samo su nas savetovali, ako su bili pitani. Ma, drugačija su onda vremena bila. 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s