U POTRAZI ZA „LALAMA“ (ko razume, razume)

Kako je počelo Novosadske proleće, manifestacija koja se svake godine održava na Spensu, to je bila idealna prilika Leciki i meni, da malo prošvrljamo. Dan je bio idealan. Topao, sunčan a nas dve raspoložene. Naravno, najviše smo išle da obidjemo „lale“, jer sam, juče, sasvim slučajno, ukapirala, prolazeći kroz ovo zdanje i kroz svo ono cveće, da je to idealno mesto za „susret“.

Popele smo se na sprat, pokretnim stepenicama, pogledale levo i desno i ukapirale da nema kraja štandovima. Bilo je tu izloženo, baš svega, kao na vašaru. Levo od stepenica, u dugačkom hodniku koji se završava holom, izložene su rukotvorine. Od heklanih zavesa, preko nakita od drveta, stakla, sitnih perlica, keramike do grnčarije, igračaka, štrikanih i tkanih raznih kapa, ešarpi, torbi, haljina, kecelja. Bila je tu i divna starija dama, koja prodaje guščija jaja ukrašena predivnim sitnim perlicama. Ne drhti joj ruka i radi to sa puno ljubavi.
Da ne spominjem kako je bilo vrućina. Totalno smo dehidrirale i bogami, site se nagledale divnih stvari. Bilo je i kolača, svilenih bonbona, kuglova, medenjaka ali i medovače rakije, vina i svakojakih djakonija. Svega se roštilja, hvala bogu!

Napravismo krug, pa stigosmo do cveća. Raznih muškatla, primula, jasmina (rasada), ruža, zumbula, kaktusa sto vrsta,sukulenata, raznog baštenskog cveća, ali, od „lale“ ni traga ni glasa. Zagledasmo iza svake cvećke, iza svakog štanda, ali, ništa.

Ni brkova, ni brade ni visine!

Pa sad, ko razume, razume!