PLAČIPI*KA

Subota. Jutro, tačnije, 8,30 h. Ustala iz kreveta, navukla bade mantil, obavila kupatilo i otišla u kuhinju, kao i svaki dan. Zamesila testo za hleb, napravila sebi filteruju i, dok se dizalo testo, sela ispred tv. Ništa mi nije odgovaralo, što god sam pronašla na tv, dok nisam natrapala na EXPLORER. Doduše, često na ovom programu ima jako dobrih emisija. I, ova što je tek počela, zakucala me za tabure.

Naime, sigurno ste već X puta gledali onu grupu auto-elektro-tapacirung fanatika, koji od starudije naprave fenomenalan auto. Uglavnom su to starudije za koje su vlasnici posebno, sentimentalno vezani.

I priča počinje tako, što im se obratila jedna mlada ženica, majka dva dečkića sa molbom da pomognu njenom mužu, da mu srede kamion, koji mu je nasledstvo od dede, što će reći, ima puno godina i u prilično lošem stanju je.
Nemaju novaca za opravku, sem najnužnijih stvari, zato što im je mladje dete imalo saobraćajnu nesreću, pretrpelo nekoliko operacija i nemaju sredstava za održavanje kamiona, koji im je sredstvo za rad. Tu je ona nahvalila svoga muža, kako radi od jutra do sutra, NE ŽALI SE NI NA ŠTA, ali je njoj jako žao njega, što ne može da sredi kamion. I, uplakana žena, moli ovu fenomenalnu ekipu, da doteraju kamion njenog muža.

Tu je meni već naterala suze.

Naravno, oni prihvate da pomognu ovoj porodici. Vozač kamiona, ne znajući šta ga čeka, zatiče ovu družinu ispred njegove grdosije, kako ga gledaju i smeju se. Objašnjavaju mu zašto su tu i da će mu, za dve nedelje, skroz srediti kamion.

Odvezoše ga u svoju radionicu. Očerupali su ga celog, s tim da su mu odradili i novu kabinu sa krevetom. Rešili su da ga odrade u američkom klasičnom stilu, s obzirom da je kamion veoma star, ali vlasniku posebno drag.
Rešili su da ga oboje u tirkizno plavo sa belim štraftama po njemu, na kojima su se nalazile tanke zlatne štraftice. I tapacirung je bio iste, tirkizno – bele boje. Ugradili su mu i tv sa ramom, kao iz pedesetih godina. Sa druge strane kreveta, „dzu boks“, isto iz onog vremena. Felne, boje kamiona, nove gume, ma sve, sve novo. Motor doteran, hauba se otvarala kao leptirova krila. Sa strana su montirane one dugačke trube koje su bile, u stvari sirene, koje su se uključivale povlačenjem odredjene šipke u kabini. Ma, sećate se svi onih američkih filmova sa kamiondzijama.

Slično ovom, samo malo više „old fashion“ model.

I, kada je bio gotov, pozvali su gazdu kamiona da dodje da vidi svoje miljenče.
Prilazi vratima radionice, moje suze krenuše, on ulazi u radionicu, meni srce hoće da iskoči, ulazi unutra i GRU, SUZE KRENUŠE NIZ LICE, SA SVE JECAJIMA, dok se čovek tamo, veselio svom kamionu, koji nije mogao da prepozna. Skakao je od sreće, nije znao gde da gleda, a ovi „umetnici“ su ga samo vukli i hvalili se šta su sve odradili na njemu.

I, dok sam sam ja tako ridala i šmrkala nos i brisala suze, čovek nije mogao čudom da se načudi, šta vidi pred sobom: divan, sveto kamion, čist, uredan, sa sve nerdjajućim delovima na njemu, sa novim gumama, niklovanim stepenicama, ma, divota jedna. Zahvaljivao se čovek svojoj supruzi i svima njima što su zaista odradili fantastičan posao.
Poenta mojih suza je svakako, humanost, jer, priznaćete, toga je sve manje na ovom svetu. No, znam, u Americi je toga zaista malo i moguće je da je ovo sve prevara, ali, ja ne želim da poverujem u to.

Dok je on odlazio kamionom prema svojoj kući, zamišljala sam suze njegove žene dok ga je gledala kako uživa i zahvaljuje joj se, ljubeći je i grleći i nju i svoju dečicu.

Eh, jecala sam još izvesno vreme, tamo, sama u sobi, gledajući u ohladjenu kafu.š

Advertisements

Аутор: dudaelixir

Čitaj blog, pa ćeš saznati sve o meni!

37 мишљења на “PLAČIPI*KA”

  1. Dudice draga, da nisi slučajno gledala Diskaveri čenel, emisija se zove Overhaulin, tj. Generalka! Izaberu nekoga i od njegovih kola naprave nova! Nije nikakva dobrotvorna organizacija u pitanju, već najobičnija reklama, firme koje daju delove imaju dobru reklamu, a i oni koji šljakaju na kolima imaju lepu zaradu! Tipično Američka melodrama!

  2. *Gledala sam i na Diskaveri čenelu, samo je druga ekipa u pitanju. Nisam ni mislila da oni sve ovo rade za dž, ali su čoveku sredili kamion, što je i poenta cele priče. Meni se dopada što su ipak, nekome pomogli i usrećili! 😦

  3. I ja volim te emisije, a uopste me odusevljavaju neki ljudi koji imaju gomilu prara, ali isto tako mnogo trose da pomognu drugima.
    Tako, recimo, postujem ono sto radi Opra Vinfri, iako sam se skoro raspravljala sa koleginicom oko nje. Zapela reklama, pa reklama. Pa neka je reklama (koja njoj, uzgred, vise nije ni potrebna), ali hiljadama ljudi je pomogla na najrazlicitije nacine kad im je bilo najpotrebnije.
    Odoh ja malo van teme, al’ nema veze. 😕

  4. Znam o čemu se radi, mada nikada nisam odgledala ni jednu emisiju do kraja. Bilo bi lepo da nije nameštaljka i da zaista pomažu ljudima 🙂
    Ako ti je za utehu, i meni se desi da se raspi*kim na sve i svašta 😉 To „raspi*kim“ ne znači da se ubijem od plača, ali toliko sam postala emotivna da mi začas oči zacakle i napune se suzama 😦

  5. *Danijela, meni uvek žao kad gledam takve emisije. Nije važno ko je to sve platio, važno je da su usrećili jednu porodicu, kojoj je zaista trebala pomoć. Sredili su im „sredstvo za rad“. Lepa je akcija, a plaća to već neko ko ima! 🙂

  6. 🙂 to i mi volimo nekada pogledati sa mangupom, da li baš to, ili ono o čemu Stevo priča…uglavnom, kada maznu auto ili šta već i srede ga boli glava. Meni su te emisije zanimljive i takodje ponekada gutam knedle (da mangup ne vidi), jer me pogodi kada vidim iskrenu radost u ljudima, kako onima koji su to napravili, tako i onima kojima su to učinili. TAko da, slobodno je biti i plačipi*ka 😉

  7. Oni su ipak malo više evoluirali. Jeste nameštaljka, jeste reklama, ali spajaju lepo i korisnio i pomažu ljudima. Ovde kad neko pomogne nekome, gledaju ga kao da je sleteo sa druge planete.

  8. *Als, pa i jesu zaslužili reklamu,ne? Oni su genijalci, fanatici u svojim pozivima, zaljubljenici četvoroivišetočkaša, pa i pomažu ljudima. To i jeste čar života. Jebeš ga, ako ću sve čuvati samo za sebe i u tome uživati, bolje da ne živim. Ja sam presrećna kada mogu nešto da dam, od srca, zaista. I stalno bih davala. Prosto imam takvu potrebu, kao piti vode i disati. 🙂

  9. *Dudo, ja sam po vokaciji mehaničar i to što ovi tipovi rade sa kojekakvim krševima je zaista fascinantno. Gledao sam svaku epizodu, još ranije, jer nemam kablovsku, i prosto uživao. Nema dokonih posmatrača, trojice „savetnika“sa rukama na dupetu oko jednog koji radi, i još njihov trud bude nagrađen suzama neverice vlasnika krševa.
    Dudo, neka si takva kakva si, takvi osvetljavaju put zabludelima. (idi, al sam ga sklepao 🙂 ).

  10. *Sarice draga, mašem i ja tebi i hvala ti što želiš da podeliš sa nama sunčan dan. Nije stiglo još do nas, ali, ima nade.
    Na svakakve situacije sam počela da plačem, čudo jedno, na šta ću ja to ispasti? Ti Sarice uživaj u vikendu, meni je svaki dan isti, tako da se radujem samo zato što vi, radni ljudi, jedva čekate petak popodne da se malo opustite. Lepo ga iskoristi! Pozdrav! 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s