GLUPOSTI PO POLICAMA

Ne, nisu ovo moje snežne kugle, ali su mi bile slatke. Preuzela sam ih sa interneta sa jedne strane na kojoj se objašnjava kako se prave.

Brišem danas prašinu sa polica i ludim. Prvo gornju policu na kojoj stoje: jedna dugačka ljubičasta čaša, staklena tacna sa flašom i četiri rakijske čašice, malo drvce od roza ahata ispod koga stoje minijaturni ramovi sa fotkama moje dece,staklena pečurkica od 1,5 cm i miš, mnogo manji od nje, onda još dva veća rama, pa neke dve staklene činije, pa dve flašice za parfem, i još dva staklena držača za salvete. Verovatno se pitate, kako to sve stane na jednu staklenu policu od nekih pedesetak santimetara dužine i dvadesetak širine?
Nemam pojma, nagurano sve, do zla boga.

Prvo sve posklanjam, a da mi pri tome uvek nešto ispadne pri prenošenju na sto, pa se normalno, iznerviram i opsujem sebi sve po spisku zato što sam trapava, sakata, ne slušaju me prsti, ruke, noge a naročito glava, obrišem policu, pa onda sve to pojedinačno i vratim na svoje mesto.

Zašto sve to čuvam? Pa, iz prostog razloga: zato što ih volim sve! Svaki od tih predmeta me vezuje ili za neko putovanje ili za neku priliku.

Jeste da me nervira brisanje prašine, ali, sva sreća, ne radim to često.

Na drugoj polici: dve keramičke vazne koje je pravila moja ćerka, opet tri rama sa fotkama dece, pa neke svećice mirišljave u malim staklenim svećnjacima, pa još dva mala rama. Volim da gledam slike moje dece. A tu je i ram sa mojim roditeljima, fotkani dve godine pre nego što su napustili ovaj svet, dva keramička, debela konja vrana, dve kamile u poljupcu od crvene gline.

Imam ja neki svoj ritual, vezan za njih. Kada su im rodjendani ili godišnjica smrti, stavim ram sa fotkom na sto i zapalim jednu mirišljavu svećicu. Čisto da im nekako stavim do znanja da ih nisam zaboravila!

I tako dalje, nižu se police a i moje nestrpljenje se bliži kraju. Dosadi mi brisanje i pomeranje svih tih „gluposti“ ali mi zaista mnogo znače. One, koje mi nisu bile bitne u životu, sklonila sam ili pobacala. Bilo je i onih, koje su sklonjene jer su me podsećale na nešto neprijatno.

Godinama skupljane i svaka ima svoju priču, lepu, naravno!

Advertisements

Аутор: dudaelixir

Čitaj blog, pa ćeš saznati sve o meni!

29 thoughts on “GLUPOSTI PO POLICAMA”

  1. Sve drangulije sam poslagala u stakleni deo ormana, tako da mi ne smetaju po policama… i zbog prašine, ali i zbog dece, tako da mi brisanje prašine ne predstavlja problem. Par stvarčica stoji na policama da baš ne budu prazne. Rešen problem. 😀

  2. *Char, imala sam i ja stakleni deo na drugom ormanu. Medjutim, ova polica je otvorena. Ma, nisam ni ja neki rob brisanja prašine, ali me po malo nervira to sklanjanje i brisanje, jer „izmedju“ njih, je nemoguće. Načičkano, a svaka mi po nešto znači! 🙂

  3. Dudo,ja uobicavam da kazem da nista ne dolazi samo od sebe,osim prasine ! 😆 😉

    A to je sigurno zadnje sto bi zeljeli da nam dode ,samo od sebe,ali tako je kako je ! 😉

    Kad bi me neko pitao cega bih da se oslobodim od kucnih poslova,bilo bi to,bez razmisljanja,brisanje prasine.Sizifovski posao,tek sto je pobrisem ,mogu komotno zapoceti drugu rundu !! 🙄

  4. *Ivane, ma nisam ja robinja kuće. Jedanput nedeljno brišem prašinu sa tih polica! Sva sreća pa su malo u ćošku i loše pada svetlo na njih pa se ne vidi da se ne sija staklo 😉 A to za izložbeni štand si u pravu. Kad volEm! To su sve sitnice, koje život znače! 🙂 Stan bez tih detalja izgleda prazno i sterilno. 🙂

  5. *Afrodita, u pravu si skroz, medjutim, napisah Ivanu, nisam ja robinja kuće, ne brišem svaki dan prašinu sa tih polica. Ono što mi smeta užasno, to je „krckanje“ prašine pod nogama. E, to ne mogu da podnesem, tako da svaki čas čistim, usisavam (jednom nedeljno) brišem podove (svaki dan) i to mi je jako važno da je čisto i zbog Tedija, koji spava s nama u krevetu. Od kućnih poslova, najradije bih ukinula pranje sudova. E, već su mi dozlogrdili i uvek iz ima u sudoperu! Kad sam mogla da kupim mašinu za pranje sudja, nisam htela, a sada hoću, ali, nemam „vremena“! 😉

  6. 🙂 sve te „drangulije“ sigurna sam 😉 izgledaju veoma lepo kod tebe. Meni se to jako dopada. Žao mi je što nisam ni jednu policu (a baš ih i nemam, čak…jeee, pa nemam ih!) tako uredila. Ali i ovako smo prašina i ja posvadjane i ne volem je brisati, pa verujem da bi me mrzelo.
    No, svi ti mali rituali i podsećanja vezano za sitnice koje život znače, možda su ipak vredni malo odvojenog vremena za brisuckanje kako bi se u njima uživalo 🙂

  7. Nisam ljubitelj tih sitnica i figurica jer bi me izludelo brisanje prašine.
    Dečije fotografije i uramljena porekla njihovih imena držim u staklenom delu ormara pored knjiga.Volim praznične dekoracije,figurice i korpice,ali to mi stoji upakovano u kutiji i vadim po potrebi-novogodišnji svećnjaci,uskršnje korpice itd.
    Valjda ljudi iz moje okoline znaju da ne volim te džidže pa ih srećom i ne dobijam,a ja ih sebi ne kupujem.
    Lepo je imati nešto što će te setiti na neke lepe trenutke i pokrenuti ti uspomene kada to ugledaš i uzmeš u ruke…Možda ću i ja kada mi deca odrastu i odu biti tako vezana za neke sitnici i čuvati ih na vidnom mestu…Ko zna.U svakom slučaju,lepa pričica 😀

  8. Svaki put psujem i sebe i prasinu i sve redom, to nije normalno sta je ima!!! Primetila sam da je nekako u kupatilu ima najvise, ostavim cizme uvece da se osuse od snega, ujutro sloj prasine na njima, pa mamu joj bas! 👿
    A knjigeeee, to ne smem ni da pricam…

  9. *Danijela, nisam ni ja ljubitelj porculanskih figurica. Imam dve ali kao umetnička dela, konji od keramike (crni) i kamile od gline crvene. Ostalo je staklo i ramovi, vaznice, vazne. Ne mogu toga da se kutališem. Vežu me za lepe uspomene na dogadjaje i ljude. Nemam stakleni deo koji je zatvoren, pa moram malo da besnim, brišući prašinu! Ne dobijan ni ja više te sitnarije, hvala bogu, jer ne znam gde bih s njima! Hvala na komplimentu! 🙂

  10. *Zelena, prašine ima, kao da je neko pravi noću, čudo jedno. Sve znam, evo, upravo usisavam i od onih „kotrljaka“ od prašine hoću da otkačim. Pa šta mi tek udišemo, majko mila.
    A knjige, hm, jedan malesni delić mi stoji na mom garderobnom ormanu, a kutije pune knjige na tavanu 😦 jer nemam gde da ih složim. Biće jednog dana! 🙂

  11. *Ju, ju, ju, teško meni, jadnoj! Pa kako sam tebe preskočila, nije mi jasno! Izvini Sanjočka do neeeeeba! 🙂
    Izgledaju lepo Sanja (pa videla si ih! :)), još uveče kada se upali svetlo u tom mostu od drveta i stakla, lepo izgleda, ceo taj kutak! Jesi u pravu, u onom delu da treba odvojiti malo vremena za svaku sitnicu koja život oplemenjuje! 🙂

  12. Mislim stvarno 😉 pa je li to u redu?! 😉 Zezam te malo, moram! Vidim, dodala si i fotku čuvene skupljačice prašine i ni jedan gram iste nije uludo protraćen na polici. Prelep je ukras i ima dušu 🙂 (ne prašina, nego polica :mrgreen: )

  13. *Ivane, da, to su jaja od keramike u keramičkoj činiji, koje je moja ćerka pravila na časovima keramike! Jedino ono skroz desno, drap, je od kamena. I vazna koje se naziru su njene i one činije na polici, od gore su njeni radovi! Dodatni skupljači prašine, al, sta da radim, to je moje dete pravilo! 🙂 Klikni na fotku, pa ćeš videti jasnije!

  14. *Breskvice, danas sam je postavila, da vidiš koliko posla imam oko brisanja prašine. Onaj slatkiš sa jagodama je od moje sestričine mališa, koji je sada velik, imaće uskoro sedam godina. Vide se i moji roditelji na trećoj polici od gore, desna fotka, a i konjići i kamile, na drugoj od gore! 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s