ŠTA SVE VARIMO – DOKAZANO!

Pretpostavljam da dosta vas nikada nije popravljalo zub bez anestezije, što je, naravno, normalno.

E, to što je danas normalno, nije bilo u vreme kada sam ja bila klinka, devojčurak, devojka. Odlazak kod zubara je bio prava mora. Nije bilo čak ni onih prskalica koje malo hlade zub dok se popravlja. Verovatno da ne možete ni zamisliti, kako boli popravka zuba bez svega toga. Svi smo se derali kao manijaci.

I jasni su razlozi zašto naše generacije imaju proteze, navlake ili „kastanjete“. Pre smo se svi odlučivali za vadjenje zuba jer, tada se samo dobijala anestezija.

I tako, ostadoh ja bez gornje četvorke, a ostali zubi su mi bili solidni. Bilo je i nekih popravki, ali, dobro su dobro izgledali.

Prvi komšija, preko puta nas, bio je zubotehničar. Bili smo jako dobri sa njim, odnosno, odrastali smo zajedno, bez obzira što je on bio malo stariji. I, jednog dana, gleda on mene sa tom rupom u osmehu i nagovori me da mi napravi malu protezicu sa onom metalnom kukicom. Meni se to nije svidjalo, da mi se vidi ta žica, ali sam prihvatila ideju „bolje i malo žice nego onolika rupa“ koja je kvarila osmeh, koji je često bio na mom licu. Uzeo mi on otisak. I to je priča za sebe,no, dobro je prošao i ostao neupovraćan. Za nekoliko dana, stigla protezica. Naučio me je kako da je stavljam, skidam, perem. No, bilo kako bilo, navikla sam se na nju. Noću sam je skidala i stavljala na naslon od fotelje na kojoj sam spavala. Desilo je jedanput da mi je nestala proteza. Celu kuću smo pretresli i pronašli je onda, kada je mama presvlačila posteljinu. Sakrila se nesrećnica u jorgansku navlaku. 🙂

Nekoliko puta mi je komšija zatezao onu žičicu jer je počela da mi spada.

I tog puta, poslednjeg, bila mi je labava, ali smo se nešto nas dvoje razmimoilazili, tako da nije uspeo da mi je stegne.

Došli su nam neki gosti, doneli čokoladu sa lešnikom. Navali svi na čokoladu, bože mi oprosti, ko da je poslednja. I ja naravno. Borim se sa onim velikim lešnicima i nadasve, tvrdim.

Posle par minuta, ukapiram: JAO, LJUDI, JA PROGUTALA PROTEZU!!!!
Ukućani: KAKO SI USPELA DA PROGUTAŠ ZA BOGA MILOGA?
Ja: PA NE ZNAM, VEROVATNO MI JE SPALA I POMISLILA SAM DA JE LEŠNIK! JAO, ŠTA ĆU SAD?

Mama je bila vrlo zabrinuta, ali ne manje od mene. Već sam zamislila kako mi ona kuka od metala prolazi kroz organe za varenje i para ih redom i kako ću, garant, iskrvariti iznutra i odoh ja u pi*ku materinu. Umreću od onog malog govneta od žice.
U straha su velike oči, ali, ja odlučih da „ulovim“ žicu. Znate, pretpostavljam, šta to znači.
Kakiš, kakiš, pa čeprkaš, jednostavno rečeno i prirodno. Sigurno bi to bio i vaš izbor, kao i izbor mojih ukućana. Samo pronalazak žice može da me smiri i znači: ŽIVA SAM I NISAM ISKRVARILA!

Nije to bio lak zadatak, ni malo. Par dana sam „dežurala“, ali žicu nisam pronašla. To znači, SVARILA SAM JE, sem, ako se nije negde udenula, kao udica. Onu plastiku i zubić sam svarila, takodje. To je bio lakši zadatak.

A žica, nadam se da je ipak izašla, ali mi je promakla!

Posle te epizode, dugo nisam imala „rezervni“ zub.

Ovo sve mi je palo na pamet posle Charolijinog posta o kamenju u bojleru, a nadovezala se na moj i Danijelin post o kamenju u bubregu.

Eto, dragi moji i takva budalaština može da vam se desi. Pa, čuvajte se zubnih proteza, jer mogu biti opasne! 🙂

Advertisements

Аутор: dudaelixir

Čitaj blog, pa ćeš saznati sve o meni!

20 мишљења на “ŠTA SVE VARIMO – DOKAZANO!”

  1. Na pocetku sam pomislila da ces o izbeljivanju zuba 😆
    ali mic po mic, ne da sam se smejala nego i plakala od smeha. Ti si Dudo zlatna, kako si samo sve to opisala. Verujem i da si bila u panici zbog tog komada zice, ali srecom nije poslo po zlu… pa ti sada opet navali na cokoladu sa lenicima :mrgreen:

  2. Te anestezije su pocele da se primenjuju sa masovnom pojavom privatnih zubarskih ordinacija. Nije ih imalo 90-tih godina proslog veka. Ipak, anestezije nisu bas tako pozeljne i smatram da je bolje istrpeti bol popravke zuba nego to uraditi sa anestezijom. A jos bolje, sestomesecna kontrola je nesto sto je najpozeljnjie naravno uz redovnu higijenu usta i zubi.

    A tvoja dogodovstina sa mini protezicom, bogami, mene ne bi zadrzali ni jedan dan, dok ne bih bio siguran gde je i sta je sa tim u organizmu. Ali 98% sam siguran da si je ti izbacila putem „sranja“ (dugo sam zastao da vidim da li da ti napisem to pod znacima navoda ili da se strucno izrazim – ali sam se ipak opredelio za zargonsko-nepristojan izraz jer je tako simpaticnije). heheheh 😀

  3. Moja zubarka, koja je meni pravila navlake je takodje s jabukom pojela protezu, plakala sam od smeha, a ona ozbiljna, kazem ja, ne brini ja cu je cekati svakoga dana 😆
    Ni ona je nije nasla, valjda je negde, otada imam frku iako imam samo navlake, kukuuuu da ne progutam ako se odlpepe sta cu onda? 😆
    A ti si biserka 😆

  4. Ja sam bio u vojsci za vreme embarga 93. Jad i beda na sve strane. Jednog mog ortaka otkidao zub. Izvadili su mu zub bez anestezije. U okolnih 20 km mislim da su svi culi to dranje. Mogu samo da zamislim koliko je to bolelo

  5. 😆 Dudu Biserko!!!! Živa si još uvek, znači – varenje ti je na zavidnom nivou!!! Moja draga tetka Mira – mamina prijateljica…to ostavlja (celu protezu) u dvorištu, pa kad se kuče malo poigra sa njom…onda shvati da je nema…ili na autu, dok prelazi granicu…i tako…Nek ti nama i metal preradjuješ! 😆

  6. *Exxx, siroma čovek. Ma muke su to. Sve što je na glavi, užasno boli. Ma, ove generacije nisu ni svesne koliko je danas lakše i na operaciju otići. Ništa ne mora da boli! 🙂

    *Sanjočka, varenje mi je super! 🙂 Ma te proteze što ima tetka Mira žuljaju, znam ja, a ona nema strpljenja da odlazi na korekcije. Ma sve mi je jasno. Kao i ona proteza, što sam je fotkala kada sam išla u Delta city, pa kada je baba ostavila na stolu kompletu protezu. Neverovatno! Nadam se Sanja, da nije negde ta moja žica zakačena! 🙂

    *Milina, joj, šta smo sve preživljavali. Samo što batina nismo dobijali što nas boli! Odvratni su bili i zubari u ono vreme! Ne povratilo se! 🙂

  7. *Sanja, hvala ti! 😕 Šalim se, naravno. Pa i to je deo mog život, pa što da vam ne kažem. Poznajemo se poduže! 🙂 Kada ćemo ugledati tvoj blog. Onaj Deda zaseo na comp pa baš bi mogao i tebi da pomogne oko otvaranja bloga! 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s