ZAMALO, novi pas!

Kada čovek jedanput iskusi pseću ljubav, onda se ona samo produbljuje. Od kada pamtim sebe, pamtim i raznorazne kućne ljubimce koje smo imale sestra i ja, ali, najupečatljivija ljubav je prema psima. Doduše, njih smo najduže i imali a imamo i sada.

Izmedju ovog poslednjeg i pretposlednjeg, bila je jedna pauza od dve godine, pa nam je onda stigao Tedi, koga već jako dobro znate. Posle četiri godine, stigao i Hambo, kao gostujući pas, vlasništvo ćerke i zeta. Malopre sam ih fotkala da vidite Tedija ošišanog. To je inače dužnost moje ćerke, ali sam ovog puta učestvovala i ja, jer ona ima ispite. Treba još malo da se dotera.

Ima dana kada mi užasno idu na živce, kada se vitlaju, laju, reže, naskaču jedan na drugog, da čovek poblesavi. Ali, ljubav prema njima je ogromna. Ja sam zadužena da im spremam obroke i da se brinem o tome da ih uvek bude. Naravno, šetanje, kupanje, veterinar i sve što uz psa ide. Mislim da sam malo zastranila što se tiče svega gore, pa mi verovatno zato često i preseda „imanje“ psa.
No, juče, odlazeći u grad, naidjoh na jednog malog crnog psa, koji je sedeo u uglu jedne uvučene i isturene kuće. Pomislih, pustile ga gazde da malo prošeta, jer, ovde, kod mene na Podbari, to je redovna pojava.
Bilo mi ga je žao zato što je napolju bilo strašno hladno, no, nisam htela baš jako da se udubljujem u ceo „slučaj“ da ne bih pukla!

Obavila sam posao u gradu, zaboravila na kuče, vraćala se istim putem nazad i videh ga, onako, iz daljine, sedi na istom mestu. Ajao, majko mila, pa on je izbačen iz nečijeg doma, sto posto, šetao, šetao, umorio se i seo u taj ćošak da razmisli o svom životu!
Sva sam se stunjila i nisam mogla da prodjem pored njega od prevelike žalosti.
Skrenula sam u ulicu pre mališe. Usput sam razmišljala o ljudima koji mogu tako da izbace psa u sred zime.
Stigoh kući. Spremala sam ručak ali sve razmišljajući o onom malom crnom kuci, koji je sedeo tamo i smrzavao se. Pronašla sam na internetu fotkicu psa, koji je najsličniji onom mališi, ali će ovaj, čini mi se porasti jako velik.

Zapamtila sam da je negde imao i neku belu flekicu, ali ga nisam zagledala zbog tuge, pa ne znam gde je ona stajala.
Trpela sam ovo u sebi, patila i rešila da ispričam Ćerki. Donela sam odluku da odem po njega i donesem ga kući. Ma, neka ide život, gde je jedan, tu je još jedan! 🙂
Plakala sam, pričajući ćerki o mališi. Naravno, ona me je odmah podržala.
Obučem se, krenem na mesto gde je mali sedeo. Prazno, ali na papiriću stoji neka hrana.
Poznajem ženu koja živi preko puta, pa sam joj pozvonila i pitala je za kucu. Reče mi da je bio tu malopre, da su mu oni odneli da jede, ali nije hteo, da šanta na zadnju šapicu i da je jako mlad, tj. kuče. Bila sam očajna što ga nije bilo. Medjutim, ona me je utešila i rekla da ga je sigurno uzela žena iza čije kuće je on sedeo, jer ona obožava pse i skuplja pse lutalice i udomljava ih.
Uh, bilo mi je malo lakše, ali ona „rupa“ u stomaku je još uvek bila rupa.
Razmenile smo brojeve telefona, u slučaju da se mališa vrati, da može da mi javi, da ja trknem po njega i usvojim ga.
Do sada se nije javila, pa pretpostavljam da je kuci lepo tamo, kod plemenite žene!

Advertisements

Аутор: dudaelixir

Čitaj blog, pa ćeš saznati sve o meni!

21 thoughts on “ZAMALO, novi pas!”

  1. *Saro, jeste dirljiva. Svaki dan gledam lutalice i patim sa njima. Hranim ih, kad god imam nešto za poneti. Nadam se i verujem da mu je lepo i dobro brinu o njemu! Hvala ti puno na lepim rečima! 🙂

    *DDDF, hvala ti. Igrala sam danas loto, po savetu! 🙂

  2. Ma, po tebi se vidi da si plemenita. Moj pas je toliko ljubomoran na druge pse da bi verovatno udavio svakog koga bih doveo.
    sad malo sale :
    Sta znam, ja imam jednu drugu maniju, da ufrizideravam kokoske – ja kad vidim kokosku u frizideru nekog hipermarketa, onako ocerupanu, bez glave… jaooj, meni se stomak prevrne i odmah moram da kupim. 🙂 Pa usput sve razmisljam kakav je njen zivot bio. Inace, odlucio sam. Kupicu jednu zivu koku nosilju za kucnog ljubimca. Sta cu, mi VIP uglavnom pratimo trend ovih iz „sveta“. :mrgreen:
    Izvini Dudo, hteo sam ovu svoju ludu ideju da negde zapisem, kad ono tvoj post je nekako bio priblizan mojim ludorijama. Uhvati mene neki put tako „sandoprc“ hehehhe 😀

  3. Jooooooooj kako je sladak, potpuno mi je jasno sto si se vratila.
    Nisu mi jasno ljudi koji cuvaju psa i onda ga samo puste. Gledam ove lutalice kod nas u naselju: dalmatinac, haski, vucjak… nije ni vazno, vidis da nije mesanac. Pa sto ga bre ne poklonise nekom, nego da ga tako puste?! Samo zamisljam ovog naseg siromaha kako bi ga pokidali „ulicari“ kad nista ne zna. Svakom se raduje, iako kidisu na njega, on blenta mase repom i raduje se. I onda pustis takvo kuce, a ima toliko onih koji bi zeleli, a nemaju para da kupe psa. Sve bi ih pobila!

  4. Jaoj Dudo,nemas pojma koliko te razumem.Mali je kao medic 😀
    I moji ukucani i ja ponekad imamo tako manicne ideje o udomljavanju tih slatkisa,ali uglavnom se meni upali lampica i ne dozvolim,jer sve obaveze oko njih padnu na mene,a ja to ne mogu da izguram.Dovoljno mi je ovo sto vec imam…
    Svakodnevno se srecem sa odbacenim zivotinjama i uglavnom me tada preplavi bes prema ljudima koji se zasite igracke pa je izbace napolje.Uzasava me tolika doza neodgovornosti.Ma zakonom bih regulisala drzanje kucnih ljubimaca jer nasem narodu i nasoj (ne)kulturi ne mozes drugacije stati na put nego zakonskim odredbama i kaznama.

  5. Ako je tako, da ga je pokupila ženica koja voli životinje i pomaže im…onda je to isto kao da si ga i ti udomila. Nemaš razlog za brigu. Pitanje je kako bi ova dvojica domorodaca reagovali na celu situaciju. No i da jeste stigla prinova – sigurno bi se navikli. Realnost – tvoji bi zivci bili za nijansu tanji, jer bi ti mnogo tesko bilo sa tri kuceta u stanu, kanda teze nego sa tri deteta. Sve u svemu – ko zna zašto je to dobro. Ova dvojica na krevetu su moćni – kao da žive u bajci 🙂

  6. *Ivane, ja mislim da bi Tedi prihvatio novog, kao što prihvata i sve pse koje srećemo na ulici. Jako je druželjubiv. A te kokoške, ma, razumem te. Ja, kada i kupujem meso, kupujem u delovima i ne udubljujem se u to „koji je to deo i koga“. Šta da radim? Nisam baš neki mesožder i u mojoj ishrani je često jelo „povrćno“. Naravno, uvek se nadje i neki proteinčić iz soje ili jajce!
    Ajd, kad nasadiš tu nosilju na jaja, prijavljujem se da kupim „Ivanova domaća!!! 😉

    *Sanja, potuno te razumem. Malopre sam gledala tri avlijanera kako se igraju prekoputa, na travi. Preslatki, veseli, kao da nemaju nikakvih problema. I ja bih pobila sve koji ne brinu o svojim ljubimcima. Kakav je to nesvet? 😕

    *Veco, draga moja, kako ti umeš da pohvališ čoveka, svaka ti čast. Evo, porasla sam nekoliko santimetara od ponosa, na samu sebe! Ljubim te! 🙂

    *Afrodita, pravo da ti kažem, ne smem da istražujem da li kuca kod one žene jer se bojim kako će mi ona rupa u stomaku reagovati, ako on nije kod nje! Ne znam kako ću se utešiti!
    Tedi bi ga sigurno prihvatio, jer je druželjubim, užasno! 🙂

    *Char, baš sam Afroditi odgovorila na to pitanje! Strašno su jadni ti mali, napušteni, a bogami i veliki. Toliko ima lepih pasa, neverovatno. Da mogu, sve bih da ih udomim! 🙂

    *Danijela, ma, razumem ja tebe. To je užasna odgovornost i obaveza. Letos sam šetala mojih dvoje po keju. Bilo je dana kada sam umirala od straha, kada se stušti i po koja lutalica na njim, pa onda ukapiram da su jako dobri i da bi da se igraju i da ih neko samo pomazi.

    Ma, zakoni kod nas ništa ne valjaju ni iz jedne oblasti, sem kada treba država da nam otme pare! 🙂

    *SanjaKokice, verovatno mu je dobro ako ga je uzela ona žena. Ne bih da istražujem, jer mi takva istina odgovara. 🙂
    Onaj treći je leteći, pa valda bih nekako izdržala sa nervima, uz neki bensedinčić! 😉 Ali, ljubav prema njima je jača! Obožavam ih, mada bi ih ponekad i „umlatila“, toliko znaju da budu nerazumni! A ima dana, kada sam nešto u „out“ fazi, pa mi Tedi sedne u krilo, kao da zna, pa ga onda ljubim, mazim i tako me prodje sve!

  7. *Breskvice, volim ih strašno i patim kada vidim šta im ljudi rade. Velika su obaveza i odgovornost ali je divno šta ti pruže. Toliko ljubavi, strpljenja, maženja, to retko može da ti pruži ljudski stvor, a za uzvrat ne traže skoro ništa. 🙂

  8. *Char, pročitala sam i hvala ti što si me se setila. Drago mi je ako me doživljavaš tako „kao majku, koja je spremna da ti pruži rame za plakanje, ruku za oslonac i da ti da veliki zagrljaj“. Poljubac uvek i na svakom mestu! Cmokić! 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s