„ONAJ“ SVET ili Raj

Imam glavu da u nju smestim što god hoću. I tako sam smestila i ovo mesto, koje je rezervisano samo za one koji „odu“ od nas.

Pošto su moji roditelji otišli u kratkom roku, zajedno, napustili sve nas ovde na tlu, rešila sam da ih smestim, tamo, odakle se još niko nije vratio i isporučio nam pozdrave od naših dragih.
Bila sam očajna, kada su redom krenuli da odlaze i njihovi prijatelji i moja zaova. Ona je otišla najmladja. Imala je 44 godine i sada, 16. januara će biti 16 godina, kako je „tamo“.

Sav taj svet, koji je „otišao“, moguće da ne bih ni smestila „tamo“ , da zaovina ćerka nije bila jako mala i morala sam da joj nadjem utehu. Gledale smo zvezde, pronašle tri u grupi i smislile kako su to njena mama i moji mama i tata. I onda mi se rodila ideja da napravim oazu u kojoj „žive“ svi naši dragi, ali na drugom mestu. Moglo bi da izgleda ovako

ali samo u jednom delu tog mesta.

Hajde, idem od početka. Znači, svaka „duša“ koja napusti ovaj svet, odlazi na onaj svet, „čamcem“. Dolazi do obale, koja je sva u travi, zelenoj, da ne može zelenija biti. Penje se uzanim stepenicama do gore i zatiče prizor:

Ovakve kuće, sa dvorištem ispred i baštom iza nje. Sunčano ceo dan, nema oblaka a ptičice cvrkuću i veselo skakuću, sa grane na granu. Svega ima u izobilju. Bašte su pune raznog voća i povrća, tako da sve imaju u svojoj kući!

Komšije su u ljubavi. Druže se, piju zajedno kaficu, organizuju roštilje, kartaju se, igraju golf a uveče se organizuju „igranke“ u lokalnom pabu. Svi su zaista srećni i veseli!

Uveče se pale prskalice da osveže ovu divnu travu. Ponekad padne i kiša dok se stanovnici Raja odmaraju i sanjaju svoje snove.

A u celom tom ambijentu, čuje se neka divna muzika, koju ne mogu baš najbolje da čujem i definišem. Nije ni jako ozbiljna, a nije ni neki pop ili rock, ali je opuštajuća. Ostavljam vam da sami izaberete muziku po sopstvenoj želji (naravno, ne zamišljajući sebe tamo, nego najmilije). 😉

Meni je ovaj prizor čaroban i ne bih tu ništa više dodavala.

Mnogo mi je lakše kada zamislim svoje najmilije na ovakvom jednom mestu, jer ja to mogu!

A vi?

Advertisements

Аутор: dudaelixir

Čitaj blog, pa ćeš saznati sve o meni!

46 thoughts on “„ONAJ“ SVET ili Raj”

  1. Prelepo mesto,ne bih ni ja nista menjala ni dodavala 🙂 Iskreno,nikada nisam zamisljala svoje mile tamo negde,kada razmisljam o njima uglavnom ponovo prozivljavam neke zajednicke trenutke…
    Zelena,nece da moze tamo preko reda 😀 cekaj da ti stigne „pozivnica: 😉

  2. Kada bi raj izgledao tako i kada bih imala pravo kročiti tamo, ne bih se bojala i nadam se da bi me baka i deda sačekali 🙂
    Iskreno verujem da kada srce prestane da kuca, nešto iza postoji, verujem u ogromnu energiju koja ostaje za nama, nemam još pravo vidjenje šta i kako 🙂 to ću još razraditi. Lep je način na koji razmišljaš i jedino tako čovek može olakšati sebi velike gubitke.

    Možda bi moglo i ovako da izgleda i zvuči 🙂 :

  3. *Zelena, takva razmišljanja su baš „kul“. Rekoh ja vama da će vam se dopasti i ćete poželeti da odete što pre, ha, ha, ha! Ali, gde je istina, bog samo zna! 🙂

    *Danijela, ma, uživajmo mi ovde, za tamo se ne zna. Svi čekamo „pozivnicu“, to je tačno! 🙂

    *Sanjočka, lakše je tako, znam, jer kad ih zamislim „tamo“, baš sam srećna i nasmešena! Nadam se da zaista uživaju! :)Ovo sto si pronašla je jako lepo i umirujuće i moglo bi i takva melodija da bude, ali sam ja zamislila malo „veseliju“. Ovakva bi bila kada se odmaraju, tiha, tiha! 🙂

    *Afrodita, izvini, preskočih te! Zar nije lakše zamišljati naše najmilije u takvom okruženju, bez bolesti i briga? 🙂

    *Stevo, u pravu si. Ja sam moje smestila u najlepše, moguće, okruženje! 🙂

    *AlsO11, meni mašte ne nedostaje. I deci sam izmišljala bajke, dok sam ih uspavljivala. Imam u porodici i sina od sestričine, koji, kada dodje kod nas na spavanje, obožava jednu našu priču, koju pričamo već četiri godine i stalno je dopunjujemo novim likovima, po njegovoj želji. Baš uživamo!
    Hvala ti! 🙂

  4. *Dolly, pa istina je, ne? Imam ja i onih drugih ideja, ali mi se otmu, po nekad, i protiv moje volje!

    Hvala ti, zajedo ćemo svi tamo, pa kada se okupimo, ima da uživamo! 🙂 Nemoj još, što rekla Danijela, čekaj „pozivnicu“;)

  5. Eh, pa naravno da mogu da zamislim Dudo, divna moja dušice))))))))))))
    Znam da su baš na takvom mestu, i neće mi biti teško da jednom odem i ja, ali neću ni na ovom mestu ništa da propustim, niti da živim sive dane…
    I ovde bojim ovako sve oko sebe ))))))))))))))))

  6. Mila moja Dudo, tvoja mašta radi svašta, i moguće je da Raj izgleda baš ovako.Govorila si i zamišljala iz srca iskreno, kao dete i to je božanstveno divno.
    A ko kaže, da mašta nije stvarni svet, nek ide iz naše ulice…. 🙂
    Divan svet si nam otkrila i meni je jako lako da to prihvatim, jer naprosto verujem u Raj.Hvala ti Dudo, srećni su tvoji i moji i svačiji, gledaju nas i čekaju sa ljubavlju. 🙂

  7. *Leci, hvala ti, pa dočekaće nas, kad tad! Kad dobijemo „pozivnice“! 😉

    *Breskvice, ni ja nisam o tom svetu razmišljala dok nisam izgubila rodjene! Tek tada ti takve ideje padaju na pamet! 🙂

    *Skorpijice, uh, siroti andjelčići, a ona se verovatno spasla svojih muka! Ne znam koga mi je više žao! No, neka joj je laka zemlja i neka joj „tamo gore“ bude lepo! 😦

    *Sanjaru, ne volEm žurke, nekako sam omatorila, više volim onakve kućice, baštice, ptičice i ostale zajebancije! 🙂

  8. Preporucio bih ti da procitas knjigu „Koliba“, Vilijem Pol Jang-a, zaista moze obicnim jezikom da stvori neki spokoj.
    Tvoj opis raja ja ne bih nista dodavao a jos manje oduzimao. Sve je onako kako i mi uvek kazemo: „Kao u raju!“.

  9. hmmm, dudo, ne znam…kad dođe taj dan, da nema više da se mrdne, što kažu da ideš „bogu na istinu“, ne znam gde će me rasporediti-u raj, ili pakao? 😆
    ovaj tvoj raj izgleda prelepo, tamo bih išla da vidim moje drage, jer sam ubeđena da su tamo
    (ako mi ne zapadne raj, šta ću…čujem da tamo na onom mestu takođe nije loše 😉 😆 )

  10. *Maki, nisam neskromna, ali ja smatram da sam za Raj i da treba tamo da uživam. Ma, videćemo se mi sa našima, jednog dana, dad nam dodje „onaj“ čas. Samo da bude dostojanstveno i da ne mučimo našu decu! 🙂

  11. Sličnu priču sam morao da ispričam svojoj ćerki kada joj je umrla mama, a ona imala samo 9 godina. I danas kad joj je 12 godina, ponekad vidim kako stane na prozor i uperi pogled u nebo. Ponekad i kaže „Je li tamo moja mama“ i upre prst u najsjajniju zvezdu. Ja samo klimnem glavom i nasmešim se.

  12. Svako sebi mora pronaći utehu , upravo tako , oglasila sam se , jer danima čitam i ćutim .Izvini zbog toga,htela sam na ovaj način da ti se zahvalim na čitanju i podršci , a ujedno da ti kažem da sam prošla sličnim putevima . U poslednje vreme mi se dešava život pa sam tiha, a i dani su kada sam „odrasla“ sećanja pre 7 godina su me stigla .Čitajući te iskreno moram da priznam nateraćeš me na neke korake protiv kojih se borim , korak po korak smeštati sve na svoje mesto pisanjem .

  13. *Probudila si se draga, vidim. Jako mi je drago što si se oglasila i ako ti je ovaj post pomogao da „smestiš sve na svoje mesto“, to je divno.
    Svaki put, kada se setim mojih roditelja (pročitaj Dan tuge 1. deo od 14.VII 2009. i Dan tuga 2. deo od 26.VII 2009. godine), zamislim ih tamo i samo se smeškam. Odlazak na groblje mi više ništa ne znači, veruj mi. Ja imam svoj mali ritual. Kada su im rodjendani, ja stavim njihovu fotku na sto, upalim sveću i ja sam zadovoljna!
    Bilo bi lepo kada bi otvorila svoj blog, ili, ako ga imaš, da mi pošalješ adresu.
    Ko god je počeo sa blogovanjem , „navukao“ se „opasno“. Ovo je jedno divno mesto, da se olakšaš, dobiješ podršku, savet – ako ti treba. Na blogovima „živi“ jedan poseban svet. Prošaraj malo, pa ćeš se uveriti.
    Naravno, ovde je poželjno i psovanje, jer samo tako, čovek može skroz da se isprazni. Ako ti se psuje, naravno. Meni O, DAAAAA, i pronaći ćes postove sa puuuno psovki!
    Puno te pozdravljam i svrati! 🙂

  14. E slika mi je totalno OK. Ako mi veruješ, ja sam jedan sličan Raj video svojim očima. Mislim da sam to i napisao u jednoj neobjavljenoj priči. Video sam i pupčanu vrpci sa kojom smo svi vezani za gornje sfere. Ma super nešto! O tome sam „dosta“ pisao, ali napravio i jednu psihofotografiku (kako ih ja zovem). Evo linka http://www.transformation-art.com/projects/trans-formation/
    Grafika se zove Paradise 🙂
    I manje više sve pesme iz tog perioda su ofarbane tim iskustvom!

  15. *Branko, virnula sam malo kod tebe, ali, moram ja to malo detaljnije, baš si me zaintrigirao i onim silnim nagradama koje si dobio, jedino što mi fali malo više srpskog jezika da bih bolje razumela sve. Engleski jezik razumem i pričam „onako tek da se sporazumevam“. Morala bih malo da se potrudim!
    No, zavidim ti to „uživo“ što si video Raj! Već sam sve zamislila, jer, meni to nije problem. Mašta radi 300 na sat!
    Pozdrav i posećujemo se, naravno, na dalje! 🙂

  16. Ma nagrade gore dole, one su poprilično subjektivne i zavise od mnogo čega. Meni su veće nagrade da delimo iskrenu radost i zadovoljstvo družeći se na razne načine pa i na ovaj. A što se tiče Raja koga sam video, sam ispao malo arogantan i naivan. U tom trenutku sam dobio 10-tak odgovora u jednom trenu na svoja pitanja, ali ne kao odgovore već kao spoznaju. Jedva sam preveo na naš jezik i bilo je tako jako da sam rekao da ovo ne moram da zapišem – ovoga ću se uvek sećati. Ali šipak! Posle nedelju dana lebdenja 15 cm iznad zemlje sam zapamtio samo ovo – Nećeš otići dalje, ma koliko se trudio dok ne savladaš ono niže u sebi… I od tada savlađujem i pomeram se mic po mic!

  17. *Branko, pa da nisi zaslužio nagrade, ne bi ih dobio. Malo si preskroman. A za Raj, najvažnije je da si ti zadovoljan onim što si doživeo, a teško je kada čovek želi tako nešto da podeli sa drugima, a ne uspeva da objasni baš tačno šta je doživeo i kako mu je bilo. Važno je da se pomeraš!
    Druženje je ovde, na blogovima, fantastično. Toliko ima divnog sveta, da se pitam, šta sam radila do otkrivanja ovog mesta. Ja zaista uživam i mislim da ovde nema lažnjaka. Ljudi se lakše otvaraju pred nepoznatim svetom!
    Uživam, zaista, a vidim i tebi je lepo! 🙂

  18. Pa bogami jeste. To sam bre hteo, da debatujemo, da pričamo ne samo o stilskim figurama i tome kako smo upotrebili koju alegoriju i koji padež itd. Da je u komunikaciji više „života“, više interakcije, više razmene iskustava, želja, ideja… I da, sviđa mi se 🙂 i drago mi je da vas sve polako „nalazim“ i upoznajem. I obrnuto 🙂

  19. *Jupi, drago mi je, eto, upoznah i tebe i, skoro svaki dan, po nekog novog blogera. Divno je ovde i nastavljamo dalje. O običnim stvarima, razmišljanjima, doživljajima i to je život! Pozdrav Branko i pišemo se! 🙂

  20. *Draga moja, verujem ti kako se osećaš. Dugo će ti taj kamen biti u stomaku. Dobro poznajem tugu, ali, ona gubi svoju moć, znaš to i sama. Samo vreme! Ono nam ide na ruku, mada ništa manje ne nedostaju sada, nego onda!
    Zamisli da je tvojoj majci baš ovako, da je pronašla svoje roditelje, braću, rodjake i prijatelje i da se lepo druže, svi zdravi i veseli. Pojaviće ti se osmeh na licu, veruj mi!

  21. Veruj mi da se trudim. Rekla je kako svako veče kroz prozor bolničke sobe vidi kako je otac, majka i brat svako veče čekaju, a bila je pri svesti nije bulaznila. Osećam se ostavljeno, a nemam mali broj godina… Daj Bože da je tako kako kažeš.

  22. Eto, vidiš, CB, da nije bila sama, njeni su je dočekali i, sigurno im je dobro. Svi mi jesmo ostavljeni, ali, život teče dalje. Ja sam imala 36 godina kada sam, u roku od dve nedelje, ostala bez oba roditelja. Sada imam punih 58, dve ćerke i nas tri se borimo za opstanak. Glavu gore i imaš nas, tvoje prijatelje blogere, da te saslušaju i budu UVEK, sa tobom! Veliki zagrljaj od mene! 🙂

  23. Moja majka je otišla dan posle mog 41. rođendana. Moguće je da sam i ja sada očajna, jer je sem nje u roku od dve godine tamo otišlo još nekoliko mojih dragih prijatelja i rođaka imeđu 35 i 45 godina. Zbog dece se borimo dalje!
    Veliki zagrljaj i tebi od mene! 🙂

  24. Život je, na žalost preplitanje tužnog i srećnog, lepog i ružnog… Draga moja, videćeš, nećeš ni biti svesna toga da tuga prolazi. Ja, sada, posle 22 godine od gubitka roditelja, ne mogu da verujem da nemam onaj grč u stomaku kada pričam o njihovoj saobraćajki. Ali, dobro je, tako to treba, jer da boli kao prvog dana, samlelo bi me i pored dece o kojoj sam morala da brinem.

    Puno pozdrava i ne daj se, već ih zamisli TAMO GORE i nasmeši se! 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s