ZVANIČNO – NEZVANIČNO

Dana 14. januara 1926. godine, rodio se moj otac i otac moje sestre! Rodio se kao drugo po redu, dete, od četvoro rodjene.

E, ali, to nije i zvanično, njegov dan rodjenja! Naime, kum, posle nekih nedelju dana, reši da ode da prijavi rodjenje kumčeta. Kako se slavila „nova beba“, nekoliko dana, krenuo je kum, dobro pripit, da upiše dete u knjige.

Kaže njemu kuma, tj. mama bebina:

– Pazi kume, zapamti, Miodrag moj, rodio se 14. januara, zapamti!

– Kumo, ne briiiini, ništa, pa znam ja!

I tako kum, prijavi svoje kumče! Lepo im je rekao 14. januar 1925. godine. Mislim, šta dalje reći!. I to nisu odmah ni primetili roditelji! Nije im palo na pamet da je ovaj, pijan, pogrešio pri prijavi deteta.

I tako, osta moj tata, stariji godinu dana. Pošto je imao najboljeg prijatelja, koji je zaista rodjen 13. januara, onda su se njih dvojica dogovorili, da prvo slave njegov rodjendan, a tatin, kako i priliči 14. januara.

Medjutim, svi mi smo se nekako navikli na taj 13. januar, smatrajući dan njegovog rodjendana.

E, pa ćale, da si živ, sutra, nezvanično, odnosno, prekosutra – zvanično, napunio bi 84 godine.

Baš me kopka da li bi ti kosa, konačno bila seda, jer si u 64. godini, bio potpuno crne glave.

Evo, poklanjam ti crvene ruže koje si najviše voleo, a sutra, sestra i ja, učinićemo isto na tvom grobu.

Hvala ti za sve!

Advertisements

Аутор: dudaelixir

Čitaj blog, pa ćeš saznati sve o meni!

19 thoughts on “ZVANIČNO – NEZVANIČNO”

  1. Iako više nije medju živima srećan mu rodjendan. I moj pokojni ćale je imao dva rodjendana, zapravo ostala je tajna da li se rodio u Subotici, gde su ga prijavili (novorodjenče) ili preko „grane“. No, sad to više i nije toliko interesantno, osim naravno meni kao upotrebljivo štivo.

  2. Sigurna sam da je bio srećan čovek i ponosan na tebe i tvoju sestru i verujem da vas i sada gleda sa ljubavlju.Moji roditelji su sa tvojim ocem i majkom i posebno moja Zora voli što se nas dve družimo.Ti znaš koliko si joj bila potaman.

    *Bio je srećan Leci, pa imao je dve ćerke, koje je toliko voleo, a i one njega. Zoki je bila divna i uvek smo lepo pričale. Sigurno se oni tamo druže i lepo im je. 🙂

  3. I lepo i tuzno ujedno, ali tako je kako je, nije gore sam, pa se oni lepo druze i glede vas dve odozgo i drago im sto ih se secate.
    Tako ja volim da mislim o onima koji su otisli.

    *Zelena, hvala ti i sigurno su svi zajedno. 🙂

  4. Dudo, sretna si što si imala tako dobre roditelje. Zaslužuju svaki red koji im pokloniš od svog srca i svaku ružu koju im položite na grob. Glavu gore, sigurno bi bili ponosni na tebe i sve što si uspela sama izgurati!

    *Sanjice, danas je groblje otpalo zbog ćerkine migrene, ali zato sutra, najverovatnije! Živi su nam preči sada, ali sećanje na naše najmilije, nikada ne prolazi! 🙂

  5. Ne znam sta bih ti pametno rekla.
    Pre nepunih godinu dana napustio nas je muzevljev otac kojeg sam mnogo volela.Uzasno mi nedostaje…
    Za njega i tvog tatu i sve nase drage koji su „tamo negde“ odlomak predivne pesme Mike Antica

    *Danijela, hvala ti na predivnoj pesmi. I svi oni su besmrtni, jer su u našim sećanjima! 🙂

    *Dobro mi došla na Blog! 🙂

  6. Slično se dogodili i mom ocu. U selu gde je rođen zapaljena je u ratu arhiva, pa su ga, pošto niko nije znao kada se tačno rodio, upisali da je rođen 1. januara 1936. On sam kaže da je rođen negde krajem februara ili početkom marta. Nek je i njemu ugodan onozemaljski svet.

    *Vidiš Archibalde i onda su brljali sa papirologijom, kao i danas. Ja sam sigurna da onozemaljski svet postoji i da svi oni tamo uživaju, bez problema i muke oko penzije, zdravlja, brige i ostalog! 🙂

  7. Ja verujem da smo mi večna bića i da je život na zemlji prolazno iskustvo, a da se zatim vraćamo svom „pravom domu“ , obogaćeni onolikom količinom ljubavi , koju smo uspeli da damo za života i opet će mo se vratiti , na novo proputovanje i nova iskustva Zemaljska, koja će nas „obogatiti“ ponovo za onoliko, koliko otvorimo svoja srca.
    Svi smo mi rođaci, braća i sestre.
    Oni odgore , koji su otišli , gledaju nas sa ljubavlju i u kontaktu smo sa njima, onoga trenutka kada pomislimo na njih a oni su sa nama uvek.To je ono u čega ja duboko verujem.:)

    *Leci, verujem i ja u to sve i drago mi je kada pomislim da moji misle na nas! 🙂

  8. Ja ne mogu, a da ne priznam kako muku mučim s početka svake kalendarske godine i da se jedva naviknem da pišem novi datum, novu godinu. Pa počesto pogriješim i evo, juče sam vazdan pisala 2009 godine….
    Možda je pogriješio matičar, pa krivicu prebacio na pripitog kuma, a kumu se, naravno sve oprašta 🙂

    Sjećanja su lijepa, oni žive, žive u našim mislima.
    Ne znam zašto baš kod tebe na blogu uvijek dobijem želju da napišem više nego što bih inače napisala.
    Neću da gorčim… ovaj put ću se suzdržati.
    Napisaću ti u mejlu.
    Grlim.

    *Sve znam, zagrljaj i tebi Dolly moja mila. Piši, kad god te ja potaknem na nešto. Možda ti malo olakša muke! 🙂

  9. to se isto desilo i mom pokojnom dedi, da mu je pogresno prijavljen dan rodjenja.
    Tvom tati nek je vecna slava

    *Ivane, ljudi greše dok su živi, a posle, uživaju, bar ja to tako vidim. Napisaću jednom, kako ja zamišljam život posle života. Nadam se da ću uspeti dobro da vam opišem izgled. Toliko je lepo, da sam i sama poželela da odem „gore“!

    Hvala ti Ivane! 🙂

  10. Dudo
    tuzno i lepo secanje na tvog oca. Neka mu je slava i ruze su prelepe.
    Moja drugarica se rodila 70′, pa su je upisali 4 dana kasnije.

    *Sarice, hvala ti puno. Groblje je odloženo za sutra. Moja ćerka ima migrenu, pa sam ipak želela da budem uz nju! Živi su nam važniji, a „njima“ je svejedno. Znaju oni da mi mislimo na njih! 🙂

  11. Oni ,koje smo voljeli,a koji su otisli,napustili su samo fizicki ovaj svijet.Dok god zivimo i dok nasa srca kucaju,kuca ce i njihova.Vratiti ih ne mozemo,ali mozemo osjecati duboku zahvalnost da smo imali priliku upoznati ti ih i koracati sa njima dio njihovog puta.Posto su oni i dio naseg,pamtice se i voljeti vjecno !

    Vratili su se izvoru,odakle sve i zapocinje i cemu se svi vracamo,jednom ,kada dode nase vrijeme.A tamo im je dobro,vjerujem u to ! 🙂

  12. Dudo, sigurna sam da je vas otac bio ponosan na svoje devojcice. Bol nikada ne prestane, pa je i svaka uteha suvisna. Kako je lepo sto cete mu odneti te ruze, bas sam se raznezila… Neka nadje mesto u onakvom raju.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s