ZIMSKI PROVOD NA POPOVICI

Zima 199 i neke, ne sećam se tačno! Januar mesec, odmah iza Božića. Snega, kao sada, stegao mraz a severac, fijuče li fijuče.

Tada sam vozila golfa-3. Dobar auto, star, svega, par godina.

Nas tri, rešismo da odradimo neku bioenergetsku seansu kod jednog prijatelja na Popovici. Raspitam se ja, asfaltni put do njegove kuće a i posle nje, rasčišćava se redovno, zbog žitelja Popovice a i zbog autobusa, koji redovno saobraća ovim putem.

Ovo liči na Popovicu, ali nije!

Naravno, devojke nisu htele nešto naročito dobro da se obuku, jer idemo kolima, grejanje super radi, tako da su obule patike i zimske jakne, samo. Ja, ništa ne prepuštam slučaju, kompletna zimska oprema na meni, „za svaki slučaj“. I baš se desio taj slučaj, da mi je trebala.

Krenemo oko 6 popodne, naravno, po mraku. Tamo, dok smo se izredjale sve tri, uhvatila nas i ponoć. No, nema veze, osvetljen ceo put, bez obzira što je kasno. Mobilni telefon još nisam imala.
Krenemo mi niz put i prepričavamo dogadjaj od malo pre, put suv, sve do jednog mesta, kada put polako savija udesno. Levo kućerci, gde koji, sa desne strane padina, gola. Jačina severca nanela smet na put, oko pola metra, visine. No, prošla bih ja, da se nije uglavio jedan jugo ispred nas, a putnici iz njega su pokušavali da ga izguraju. Naravno, nisam reagovala na vreme, odnosno, nisam dobro procenila visinu snega, tako da sam se ukucala i ja iza juga, pa ni napred, ni nazad. Ovi iz juga, odoše, izguraše ga, a nas ostaviše, s oproštenjem ko „nešto“ na ledu. Da sam ja znala da ćemo se toliko namučiti, ne bih im dala da odu, već da i nama pomognu. Ali, hoćeš vraga! Drnde napred, nazad, sve po par santimetara, ali u suštini šlajfuju gume. Izadjoše i njih dve, da pomognu. Medjutim, ne znam ni sama šta treba da uradim. Pri tome, vetar užasno duva, nosi i dalje sneg, tako da smo mi sve više uglavljeni. Videla sam da je iza mene levo, jedan sporedni put, te sam smislila da bi bilo dobro da kola u rikverc smestim tu, da bi čistač snega u toku noći, mogao da ga obavi svoj posao. Strašno smo se mučile. Golf je inače, jedan jako težak auto, ako niste znali, a naročito za 1,5 ženu, koliko smo nas tri vredele tada. Ja sam verovatno, od besa vredela za pet, jer sam se toliko upinjala da guram auto, da sam mislila da će me srčka strefiti. I u jednom momentu, sine mojoj starijoj ćerki sjajna ideja na pamet, a to je da, pod prednje točkove, stavimo gumene patosnice i tako probamo da ostvarimo moju zamisao. Jaoooo, dete moje pametno, kako se ja toga nisam setila, nemam pojma! I to uradismo, i iz cuga uterah auto na onaj puteljak. Uh, sedele smo još malo u kolima da se ugrejemo, jer nas je čekao put do Sremske Kamenice, pa odatle taksijem do kuće. Nismo se bojale, jer je bilo dosta svetla a i grad nam je bio pred nosom. Tako blizu a tako daleko! Ćerka i ja smo se menjale obuće. Ona je sada bila u mojim čizmama a ja u njenim mokrim patikama. Upakovale smo se kako smo bolje umele i put pod noge do seoske kafane. Mogu da mislim kako smo izgledale nas tri, kada smo u kafančinu uletele onako promrzle, oko pola dva noću! Samo „fin“ svet u to doba sedi po kafanama pa nam uopšte nije bilo neprijatno! 🙂 Pozvali su nam taksi pa smo se brzo našle u našem toplom domu. Skuvala sam dosta čaja, popile po andolčić, smestila moje golupčiće ispod „perine“ i odlično smo spavale, dosta dugo.

Sledeći dan, sunčan, ali vetar ne popušta. Moj zetonja i ja, krenusmo, njegovim dzipom, do Popovice, po golfa. Skoro da ga nismo pronašli, zato što ga je ovaj što čisti put, skoro zatrpao celog. Iz komšiluka smo zamolili za lopatu, da osposobimo i put i kola, kako bi me malo povukao da izadjem na asfalt. I taman mi to sve uradimo, neće golf da upali. Smrzla se nafta, izgleda na onoj vetrometini. Zakačimo golfa za dzip, pa me je nekako isčupao na put, ali, dalje ne ide. I tako je zezancija sa palenjem potrajala. Ne sećam se baš tačno kako sam upalila kola, ali mislim da je na guranje. No, dobro smo se proveli na onoj vetrometini! 😀 Stigoh kući srećna!

Pitala sam se samo, da li bi nam bilo teže da nismo prethodno bile na bioenergiji? Verovatno, neuporedivo teže! 🙂

Pouka: ne kreći zimi od kuće u brdo, ako ti nije nužda!

Advertisements

Аутор: dudaelixir

Čitaj blog, pa ćeš saznati sve o meni!

26 thoughts on “ZIMSKI PROVOD NA POPOVICI”

  1. Eh, Dudo, Dudo… već na početku ti krenulo nizbro, jer 199 godine i neke verujem da je bilo strahovito teško, premda ni 1990 i neke nije bilo lakše… Pa sad vidiš, Dudo sneg je a istovremeno pada i neka kišica, pa hladno je iako u blizini nema čak ni brega nekmoli planine… Danas ne izlazim iz stana!

  2. Treba da objavis knjigu sa naslovom „Dudine vratolomije i prikljucenija“))))))))))))))
    Super si to napisala, pa iako je bilo ozbiljno, tera na smeh dok se cita )))))))))))))))))))

  3. *Stevo, nije bilo lako, ali, eto vidiš, dočekasmo mi i kraj 2009. godine. Danas sam čula jednu divnu rečenicu koja glasi: STAROST TREBA ZASLUŽITI! Eto, sve prodje, a mi trajemo i besmrtni smo!:D 😀 😀 Ma te tastarue su strašno bRezobrazne. I moja se ponaša kao da niko po njoj ne udara, već kako ona hoće! 🙂 Pozdrav iz Novog Sada u kome je možda malo bolje nego na severu. Padala kiša, tutnji sneg sa krovova i opasno po život!

    *Veco, ako me pamet posluži, možda se setim još kog „bisera“ iz mog skromnog života! Uvek bude smešno posle neke zapetljancije! Drago mi je da si se nasmejala a to radimo i mi, posle evociranja uspomena! 🙂

    *SanjaKokice, sreća po Nedu, inače bismo verovatno ostavile kola na sred puta i otišle, a posle par hiljada keširale za pauka! Ko je rekao da nam je dosadno? 😀 😀 😀

  4. *Char, ovako je stvarno ispalo da sam neozbiljna, ali sam u stvari strašno odgovorna i dobro promislim da li je opasno. Pazi što bih išla u brdo da nisam ispitala sve okolnosti. I znala sam i imala puno poverenja u kola. Dobro su bila održavana i nikada nas nisu zeznula. Ne bi ni sada, da se jugo nije ukopao! A bioenergiju sam morala da odradim, zbog raznih sr… koja sam tada imala u kući! 🙂

  5. o moja Dudule gdje god pogledam planine, volja ti Bješnica, Jahorina, Igman… na koju god stranu da krenem bez lanaca nigdje…
    ma ni bioenergiaj mi pomogla ne bi:)
    zato samo na hinjaka palim u garaži 😉

  6. Dudo, dobro ste na kraju prosle. Sneg sa vetrom i smtovi me podsecaju na detinjstvo i zavejane puteve, nisu vozili busevi a ni mi isli u skolu danima. Sumadija ravna al’ smetovi do 2 metra.
    No dobor da ti nadje sutra dan auto 😆
    ne volim da vozim zimi,a ovde u Alpima nema bas ravnice 😆

  7. *Sarice, sigurno si večerala uz pisanje, pa si poručkila i po koje slovce. Ne brini se, sve sam razumela. Mogu da mislim kako je u Šumadiji kad zaveje i nanese smetove. A u Alpima, hm, jao, ne znam kako bih, navikla na ravnicu, ipak! 🙂

  8. E, Dudo ovo sam procitala jos u subotu, ali zaboravih da nisam napisala komentar 🙂
    Nisi nam napisala kakav je taj bioenergeticar i sta on to radi, bas me zanima!
    Sto se tice guranja kola i svega, uzas iskustvo! Ja imam srece da sam sitna pa me svi odmah postede od guranja sa recima „gde ces ti jadna ne bila da guras“ 🙂

  9. hehehe, Dudo kako ti lepo docaras svaki dozivljaj da ja moram da se nasmejem. Mogu da vas zamislim, ali ti je pouka jako dobra, s tim sto bih ja dodao i onu moju cuvenu (jos jedan razlog zasto ne volim zimu van toplog kucnog ambijenta) 😀

    P.S. Steta sto nisu tada prodavali aditive – ja ne znam sta bih sada radio da nije toga, verovatno bi mi nafta smrzla u garazi. Mada, i sa njima se iznerviram jer za Nikoljdan sam upalio auto iz dvadesetog puta – bilo -18C (psovao sam i aditiv na kome pise do -25 i zimu i sve po redu, pa je mozda zbog toga i upalilo tek kasnije 😀

  10. *Breskvice, ni sama ne bih znala da ti objasnim čime se on tačno bavi, ali znam da u meditaciji provodi po deset-dvanaest sati, da pravi čudne stvari iz svojih projekata u meditacijama a i nekom vrstom bioenergije! Ukratko a i to je bio neki prolazni period u mom životu, kada me je i tako nešto interesovalo ali i koristilo! 🙂

  11. *Ivane, podržavam tvoje ne volenje zime! Ali, moraš priznati, iz tople sobe, kada gledaš napolje a veje sneg, nekako je prijatno za videti. Ali, samo tada, zar ne?

    Ali, zato, danas, 24. decembra, uživamo na 20 stepeni, mi, koji volimo toplo vreme! 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s