DECEMBARSKI BLUZ

Svakog decembra, kako se približava nova godina, setim se dogadjaja iz sedmog razreda osnovne škole.

Dozvolili nam nastavnici da slavimo doček nove godine u fiskulturnoj sali. Uau! Kakva odluka! Svi smo se dali u uredjivanje sale. Pleli smo raznorazne kike i trake i kačili po onoj mreži u sali. Baš smo bili srećni. I muzika je bila obezbedjena.

Tih dana, deda, koji je, zajedno sa babom, živeo sa nama u stanu, se vratio iz bolnice posle pretrpljenog infarkta. Ležao je u njihovoj sobi, a nas dve smo samo uletale u njegovu sobu, da mu se javimo, da ga malo vidimo, jer, deda je bio prilično nemoćan i morao je da se odmara.

Da, da se odmara stara švalerčina! Da, da. Celog života je imao švalerke. Znala je to naša baba: takav je, šta da mu radim, bio je dobar muž, dobar otac (četvoro dece), donosio bi kući platu, nabavljao sve što je trebalo, pa neka, neka ga! To smo naravno, mi, unučići, saznali, nešto kasnije.

Bio je 28. decembar, kada sam se vratila kući, iz škole, sa ukrašavanja. Bila je nedelja. Deda se prethodno dobro naručao, legao da odmara, babi bilo dosadno pa otišla kod ćerke u posetu, moji se negde razišli, kud koji mili moji, sestra se vratila ranije kući iz škole. Zna da deda leži u sobi i šunja se, da ga na probudi! Zvoni telefon i ona se javlja: Mala, ovde milicioner taj i taj, jel imaš nekog od starijih kod kuće! Ona se jadna utrtala i odgovorila: Imam, dedu, ali on je bolestan i leži u sobi, ne može da priča! Dobro, kaže pandur, onda moramo tebi da kažemo da ti je umro otac! Mooooolim, kako moj otac, pa nije sigurno moj otac, možda je deda? A kako deda, kada on leži u sobi! Pandur je zamoli da zaviri u sobu da utvrde ko je, na kraju umro: deda ili otac! Medjutim, sestra ne sme da udje u sobu, boji se, klinka, razumljivo je. Zove komšinicu, pa zajedno, uplašene obe, otvaraju vrata od dedine sobe i vide prazan krevet. Aha, javlja ona panduru, nema dede u sobi, znači on je i izdiktirala im njegovo ime!

I sledi otpetljancija dogadjaja: Deda je iskoristio momenat kada je bio sam u stanu, obukao se na pidzamu da ne dangubi u spremanju, stavio šešir na glavu, štap u ruke i zaputio se pravac kod švalerke, koja nije stanovala baš blizu. I decembar je bio prilično hladan i snežan! Stavio je i dve pomorandze u dzepove, da se ne bruka.

Pošto nije smeo da se puno opterećuje a naročito po onoj hladnoći, nije uspeo da stigne do svoje ljubljene. Samo se naslonio na zid, uz oluk, uhvatio se za grudi i polako se spuštajući ka asfaltu, umro. Pritrčali su neki ljudi da mu pomognu, ali, bilo je već kasno. Udario ga je novi infarkt. Da li od šetanja ili od želje da vidi svoju dragu, odgovor je otišao sa njim!

Naravno, brzo su saznali za dedinu smrt i moj tata i mama i ostala, mnogobrojna familija.

Onda su nam raskrinkali dedu, jer smo se baš SVI pitali otkud deda čak tamo i šta je tamo radio. Onda je baba pukla i ispričala nam svoju životnu priču i kako je jedanput htela da namlati jednu od dedinih švalerki. No, ona je bila jedna divna, blaga, načitana žena, koja je uvek podržavala svoju decu, volela ih, imala sijaset operacija i bila pravi majstor za hekleraj! I volela je nas 6 unuka i jednog muškog, pa je iz svih ovih razloga i odustala od namere mlaćenja!

I, tako je nama, propao, doček nove godine u školi! Bile smo besne na dedu da vam ne mogu opisati. Sahranjen je 30. decembra. A 31. decembra, u babinoj sobi nas šest na gomili, gledamo tv program, obešenih noseva i psujući dedu! Baba je bila razumna, dala nam je da budemo tu, ali da budemo tihe. Aha, malo sutra. Stalno smo se nešto gurkale, pa pokrivenih usta rukama, trčale u wc da se dobro ismejemo. Pa, deca smo, majku mu, niko nam to ne bi zamerio!

Eto, deda je zbog ljubavi umro u 66. godini, a baba, dočekala, bogami 80 i neku. Umrla je pevajući od Alchajmera, koji se tada zvao ateroskleroza, dibidus!

Tako nam je bio bluzan decembar!

Advertisements

Аутор: dudaelixir

Čitaj blog, pa ćeš saznati sve o meni!

16 thoughts on “DECEMBARSKI BLUZ”

  1. 😉 pa dobro bre, a niko se nije sažalio na dedu i to što nije stigao do ljubljene? 😉 E svašta čovek doživi…sirota vaša baka, možda se posle malo odmorila …. A za vas decu, ostade još mnoooogo novih godina i njihovih dočeka 🙂

  2. Ti Dudo i tragediju ( jer ipak to jeste), opisujes tako da ja moram da se nasmejem, uh..Nek’ je dedi laka crna zemlja, a bio je musko do kraja 😉
    Post je odlican, hvala ti za ove pricice iz tvog zivota ))))

  3. Si vidila šta je ljubav draga moja?
    I bolestan deka je krenuo kod drage da je vidi, čak pomorandže ponio…

    Bog da im dušu prosti, baka je umrla 31.12., mi već u svečanoj opremi, pa razočarano raspremanje, rikverc… elem znam kako to izgleda.

    Al tvoj deka je umro muški 🙂

  4. *Bensedin art, si videla dedu švalera! Kako se zaželeo žeMske! 😉

    *SanjaKokice, nama je tada pubertet svim pičio po glavi, pa nam ga nešto i nije bilo žao, jer smo imale isplaniran doček nove godine, ali nas je kasnije stiglo. U stvari, više nam je bilo žao babe što je bio takav prema njoj. Mogao je on to i diskretnije da uradi, zar ne?

    *Stevo, hvala na komplimentu, bluza ima stalno! 😦

    *Veco, bilo je i nama jako smešno tada, veruj mi i na sahrani smo se jedva uzdržavale. Blese pubertetske. Volim da pišem o porodici, jer, u svakoj ima i smešnih i tužnih priča. Nije me sramota, sve je to deo mog života! 🙂
    * Dolly, videla si kako mu je bila draga kada se setio i pomorandzi! Opasnik jedan! Hvala tebi na komplimentu! 😉

    *Char, jeste bila lepa smrt, ali, da je bio pametniji, da se malo strpeo, mogao je još „uzivati“ u onoj njegovoj ženskoj! 😉 Hvala ti!

    *Zelenavrata, jeste bio muškarčina, kada je mogao da zadovoljava tolike ženske, ali mu je „ona stvar“ došla glave!
    Decembar me baš ne voli, ali, biće lepših meseci, ja sam optimista! 😉

  5. Deda ti je bio pravi dasa. Malo mi ga žao, možda je stvarno bio zaljubljen… Nekad se ljudi nisu razvodili zbog dece a zato su sebi davali slobodu u braku…
    Kod tebe je i bluz nekako veseo Dudo, ne ide uz tebe tuga

    * Breskvice, ma bio je on više puta zaljubljen, a voleo je svoju Kaju i nikada je ne bi ostavio. Takvu ženu nikada ne bi imao, mislim na pamet, dobrotu, opuštenost, načitanost… A i baba je morala da trpi. Nikada nije radila, ne bi imala od čega da živi. Ovako, uživala je u njegovoj penziji, barem.
    Taj bluz je bio…

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s