PUDRIJERA

Pronadjoh je u jednoj torbici, koja se ne otvara baš često! Setih se detinjstva i vremena kada se mama spremala i šminkala za neku posebnu priliku.

Sestra i ja smo, uvek, jedva čekale da dodje taj trenutak. Nanosila je krejon na kapke, malo ruža na obraze, isti na usne i na kraju, vadila je pudrijeru, iz njene futrole. Otvarala je već uvežbanim pokretom. Pufnicu, par puta lupnula po puderu i nanosila ga na čelo, vrh nosa, bradu i malo, na vrat.

Nas dve smo to gledale sa puno interesovanja i gurkale se, i smejuljile. Kako bi mama nešto upotrebila, tako je to isto vraćala u mali neseser, a nas dve bismo se bacale na to, kao male hijene. Volele smo da mirišimo puder i ruž. Ruž za usne je zaista imao miris ruže i bio postojan. Znamo nas dve to vrlo dobro, jer, kada bi mama odlazila u grad, nas dve bismo uzimale njenu šminku i mackale se. Izgledale smo kao klovnovi. Pri tome, jedna od nas je uvek virila na prozor da vidi da li se mama vraća. Kada bi je ugledala na ćošku, oko 50 m od naše zgrade, viknula bi IDE, što bi značilo, brzo skidanje šminke. Krejon bi se vrlo brzo i lako skinuo, dok ruž nikako, trljale smo usne, skoro do krvi, ali se karmin nije skidao. Čim bismo čule kako se otvaraju ulazna vrata, pravile smo se da se igramo. Znale smo da mama zna šta smo radile, ali ni jedna strana nije pravila pitanje oko toga. Sve dok ne bismo „slomile“ krejon ili
pritisnule ruž u poklopac, ne spustivši ga prethodno. Sve u žurbi!

Ova pudrijera je od srebra i vidi se, prilično je stara. Sećam se, u to vreme nije ni bilo da se kupi drugačijih pudera, nego samo onih u prahu. Prodavali su se u kesicama, iz kojih se puder sipao u pudrijeru. Naravno, nije bilo mnogo nijansi. To su bila vremena kada se cenio beli ten kod žena. Boja alabastera je bila na ceni! U svakoj ženskoj tašni, morala je da se nadje i pudrijera. Bilo je vrlo važno, da ti se nos ne sija. Zašto baš nos, nemam pojma. Pretpostavljam, da je bilo bitnije primetiti usne.

Puder ne koristim, ali mi je bilo drago da držim ovu malenu pudrijeru i setim se mame i njenog rituala šminkanja!

Advertisements

Аутор: dudaelixir

Čitaj blog, pa ćeš saznati sve o meni!

20 thoughts on “PUDRIJERA”

  1. Uh Dudo,vrati me u proslost !
    Voljela sam da posmatram mamu dok se sminka. Bilo je to uvijek diskretno i sa puderom boje koze. Kada bih joj se priblizila da je zagrlim,uvijek je lijepo mirisala. Taj miris bi mogla i danas prepoznati medu bezbroj drugih.
    Inace, imam prilicno izostreno culo mirisa,i ako prepoznam neki davni miris,slike i sjecanja sama nadolaze.
    🙂

  2. Da Dudo,Aromatics elixir je fantastican parfem ! 🙂

    I moja mama je imala veliki broj salova i marama ! 🙂
    Ja sam tu pasiju ocigledno od nje pokupila ili nam to jednostavno lezi u genima ?? 🙄 Ja sam rijetko kad bez marame ili sala. Naravno,stilovi nam se razlikuju,ali se mozemo sloziti u jednom ,da jednu te istu stvar mozes obuci bezbroj puta i svaki put djeluje drugacije ,ako se promjeni sal i nacin na koji se on veze.

    Ps. Hvala ti sto si podjelila ovu pricu ! 🙂

  3. *Afrodita, moj omiljeni, a što se tiče marama i šalova, i ja sam to nasledila od moje mame. Uvek imam nešto oko vrata. Tačno je da se jedna stvar može obući bezbroj puta, prilagodjavajući se modnim trendovima, dodatkom raznih marama, ešarpi, brošića, djindjuva itd. Drago mi je da svaku moju priču i razmišljanje, podelim sa vama! 🙂

  4. *Zelena, Aromatics elixir je parfem koji se ne može uporediti ni sa jednim. Specifičan na svoj način i ja sam ga nekada (a postoji jedno dvadesetak godina) kupovala ili su mi ga donosili iz Amerike, kao i ovu poslednju bocu, koju koristim. Nju mi je poklonila kuma, kada je bila prošle godine. On je uglavnom „zimski“ parfem. Leti volim da koristim Light blue, jer ne nekako lagan i osvežavajuć (i jeftin, zato što ga kupujem u nekoj domaćoj varijanti, ali je predivan). Ko god ga je osetio, pohvalio je divan miris!

    Pronaći ću jednu maminu fotku iz mladosti da vidiš kako je bila „feš“ i zgodna, našminkana! 🙂

  5. Divna priča. 🙂 Ne sećam se kako se zvao jedan od maminih parfema, ali kad sam bila mala toliko mi se svideo da sam jednom prilikom, dok sam bila sama kući, celu bočicu parfema isprskala po sebi i stanu. :mrgreen:

    Mislim da je stan dve godine mirisao na njega.

  6. *Hvala Charolijo! A što se tiče maminih parfema, sećam se samo „crne mačke“, onda onih u malim flašicama cvetnih, koji se i dan danas prodaju u apoteci, kod mene u komšiluku. Verovatno ih koriste neke bakice!

    Baš lepo što si namirisala stan! 🙂

  7. kad je sminkanje u pitanju pogotovo devojke pred vecernji izlazak, ako se dogovorimo da se nadjemo u 22:15 ispred njene zgrade, obavezno mora da se ceka do 22:30 ili da se dobije SMS poruka – „popenji se gore!“.
    K’o izmisli taj puder???!!!

  8. *Ivane, razumem ja tebe, čekanje je najgore. Nisam nikada imala tih problema sa momcima. Uglavnom sam ja čekala! 🙂
    Verujem da nije samo puder bio problem, uglavnom je to oblačenje, veruj mi, imam dve ćerke, pa znam „kako je to uuuuuužasan problem“, „pošto, jadne, NEMAJU sta da obuku“, a iz ormana sve ispadaju stvari! 🙂

  9. *Elektra, vidiš kako je sladak i pažljiv bio. Vidi se ko ga je vaspitao! To ide od malena. I moja familija je takva. Uvek se donose neke sitnice, svima, sa putovanja. 🙂 Drago mi je da sam te podsetila na mamu! To su uvek lepe uspomene!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s