MOJE „MAČE“

Toga dana, kada se pojavila u našem stanu, za mene je počela nova stranica života.

Sasvim slučajno, devojka mog mladog gazde, donela je u naš stan, svoju ljubimicu, koju nije imala kod koga da ostavi, zbog neodložnog puta.
Čim sam je ugledao, paralisao sam se, kao i većina, nas muškaraca. Zbrisao sam iza kauča i virio.
Ona je hodala uspravno, njišući kukovima, ulagujući se svima u kući. Te oči, boja zlata, spazile su mene, kako virim. Stala je, zbunjena, mojim prisustvom. Ja sam se povukao iza kauča da me ne gleda, da skupim malo hrabrosti i pojavim se u svoj svojoj veličini i belini. Srce mi je tuklo, kao kakvom zaljubljenom derletu. Nećkao sam se! I dok sam ja tako iza kauča čekao da skupih hrabrost, ona je došetala do mene. Stala, pogledala me, onako blago, krajičkom oka i rekla MIJAO! Jaoooo, kako je to ljudi zvučalo! Znao sam, izgubio sam glavu za tim „mačetom“.
Biće moja ili ničija.

"Mače" Maca

Video sam po njoj da se i ona zagledala u mene. Stajali smo jedno ispred drugog, gledajući se i odmeravajući. Ona je počela svoju igru. Vrtela se oko mene, podignutog repa, milujući moju dugačku belu dlaku. Poludeo sam totalno! Kako samo može da bude tako topla i meka! Uzvratio sam joj nežnost! Kad god bi mi se primakla da mi onjuši njušku, ja sam je poljubio!. Dopalo joj se! Počela je da prede i uživa! Otišli smo u praznu sobu, jer smo osećali, da imamo puno toga jedno drugome da kažemo.

Od tog dana, prošlo je skoro dve godine. Jako smo se voleli. Stalno smo bili zajedno. Onda su došla i naša prva deca. Moj gazda je slušao razne odvratne priče o nama muškarcima, pa se trudio da me skloni dok se moja Maca poradjala. A kada je video kako sam ja bio uzbudjen što ne vidim ljubav svog života, pustio me je kod nje. Bio sam frapiran kada sam video naše prve bebe! Bile su dve sive, dve bele i dve šarene! Odmah sam ušao u korpu kod mog „mačeta“ i pomogao joj da okupa svih šest mačića. Nije joj bilo lako. Video sam da joj je pomagala moja podrška. Naravno, bio sam stalno blizu nje, ljubio je i šaputao joj nežne reči.

Kada su mačići malo porasi, naše gazde su ih podelili nekim divnim ljudima koji ih vole i brinu se o njima. Jedva sam dočekao da budemo sami, nas dvoje. Naša ljubav je sve veća. Sedimo, tako nas dvoje na krevetu, mazimo se i šapućemo. Ona ponovo čeka naše bebe a ja sam spreman da joj opet pružim podršku.

Gazde su nam spremile korpu sa mekim prostirkama. Ja sam u njoj i čekam moje „mače“ da mi se pridruži.


Teško joj je, ali sam ja tu da joj olakšam poslednje dane sa velikim stomakom!

Dok vam ovom pišem, mačići još nisu ugledali svetlost dana!

Držite mi šipke da svi budu dobro a naročito ljubav mog života!

PS: Ne rekoh vam, mene gazde zovu Čedica (od čedo, pa iz milošte Čedica). Prvo sam bio samo Čeda, ali, kada su videli kako sam dobar muž i otac, počeli su da mi tepaju. Hvala im na brizi i podršci!

Advertisements

Аутор: dudaelixir

Čitaj blog, pa ćeš saznati sve o meni!

18 мишљења на “MOJE „MAČE“”

  1. *Stevo, razumem ja tebe, ali nisu mačke krive za takvo stanje! I ja bih nahranila svako živo stvorenje koje je gladno! Kod mene ima jako puno pasa lutalica, kojima nosih koske i granule! Strašno mi ih je žao! Čovek je to od njih napravio!

  2. Čovek ne može da voli mačku dok je ne dobije u kući. Onda tek vidi kako je to umiljat stvor i kako ti se lako i brzo uvuče pod kožu. Ja nisam volela mačke dok nisam dobila mog Žućka, e onda sam videla da mu ne mogu odoleti.
    Srećno Čedici i njegovoj familiji 🙂

  3. *Breskvice, ja sam kao mala imala svog mačka, tigrastog a sestra je imala belo-crnog. Jako su bile razmažene i mi smo ih obošavale. E, onda je došao papagaj, pa su se redom redjale razne životinje. Ni ne sećam se šta je bilo sa ovim macama, ali smo se definitivno preorjentisali na kučiće, pa ih više volim, definitivno! 🙂 Ove su jako slatke i toliko se vole, neverovatno! Da se ugledamo na njih! 🙂

  4. Jedna mačka okej, jedan pas okej, ali pedeset… A ti možeš da hraniš pse lutalice, jedino ne znaš koga će ti psi napasti; i naravno da je čovek kriv za ove stvari, zato u sto godina izbija ko zna koliko ratova, čovek protiv čoveka, malo proredjuju jedan drugog! Priroda se pridržava svojih pravila!

  5. *Stevo, ti jadni psi ne bi nikoga napali da nisu gladni. A ljudi su gladni pohlepe pa se zato ubijaju. Ma, ne možemo mi njih naročito promeniti, već samo sebe u odnosu na njih! No, poenta cele priče o Mačetu je LJUBAV! Kako dve životinje mogu toliko da se vole!

  6. 🙂 ah…kako dirljiva priča…Čedica bi mogao mnoge muške da natera da se postide a takodje, mogli bi od njega štošta naučiti :mrgreen: Svaka mu čast, a njegovoj cici još veća što mu je prva prišla 🙂
    Nadamo se sretnom porodu, nije važno šta, koliko, boja i ostalo, samo da su živi i zdravi 🙂

  7. Sanja, kako mi promače tvoj komentar, nije mi jasno. Čedica je bio još jedno tri puta otac. Pre par nedelja su podeliti još pet mačića. On je već ostario. Ima 11 godina, ali je još u snazi. Videćemo da li je opet nešto „naradio“. 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s