NEDELJA SMEHA – 6. deo

POJELA KUCA

Godinu dana pre bombardovanja, moja rodjaka i ja smo putovale za Budimpeštu na Dzonatan dej, seminar, koji je okupljao sve one koji su se bavili prodajom Alojinih proizvoda. Nas dve smo odsedale kod jedne njene prijateljice u stanu. Kako moja rodjaka nije imala kome da ostavi svog kucu, vodila ga je sa nama. Švrća je bio mali, slatki mešanac. Muvao se po kolima, preskakao od mog krila do zadnjeg sedišta, sedeo ispred mojih nogu a kada bismo stale na nekoj pumpi, istrčavao bi napolje i „švrćkao se“ okolo. Dva puta smo ga zaboravile na pumpi, pa ga se setila posle nekih 15-tak kilometara. I vratismo se po njega i dobro se namučismo da ga pronadjemo.

Dok smo nas dve lagano ćaskale tokom vožnje, Švrća se zaradio ispred mojih nogu. Obe bacimo pogled i vidimo da žvaće NEKI papir. I, kako smo se približile carini, tako rodjaka krene da skuplja dokumenta, koja će pokazati cariniku. Kad, gle, nema ZELENOG KARTONA! Ju, iznenadi se moja rodjaka, koja je inače tako mrtva hladna, da to ne možete zamisliti i konstatuje da je BAŠ TU BIO NA POLICI!

I odjednom, ukapiramo obe, DA SE ŠVRĆA DOGRABIO ZELENOG KARTONA I DOBRO GA IZJEO!

Mene je, naravno, oblio znoj, počeo stomak da mi se zavrće, jer, poznajući madjarske carinike, mogle smo očekivati da će nas vratiti u Jugu. Ja se sva ustreptala, ufrkisala, a ona mrtva hladna. Dodjosmo do carinika ona mu pruža pasoše a mene spopao i smeh od muke. Traži ovaj i ZELENI karton. Rodjaka mu dodaje ostatke zelenog kartona. Carinik gleda zgužvani papir, koji smo nas dve kao „ispravile“, ali fale delovi. Gleda nju, a ja ne smem nikog, jer mislim da ću pući i od muke i od smeha.

Pita carinik šta je ovo a na to ona odgovara, kroz blagi smeh: POJELA KUCA, pokazuje na malog koji sedi meni u krilu i pravi se blesav. Onda ovaj upita da li imamo papire za kucu, na šta ih rodjaka vadi i pokazuje ih. Carinik, sav zbunjen, prevrne očima i pokuša da nas vrati nazad. Medjutim, poznajući „filozofiju“ carinika, rodjaka mu ponudi šuškavi „dogovor“, što je ovaj prihvatio, uzeo, pokazao nam rukom da nastavimo prema Madjarskoj! Uf, dobro smo prošle i za malo nam Švrća nije došao glave!

A naredne smešne fotke nam je poslala ŠKORPIJICA, pa uživajte i smejte se!







E, ja se slatko ismejah! 😀

Advertisements

Аутор: dudaelixir

Čitaj blog, pa ćeš saznati sve o meni!

11 thoughts on “NEDELJA SMEHA – 6. deo”

  1. Dobro što kuca nije pasoše grickao!
    Inače, Veštičanstvena je skoknula na desetak dana. Gde? Neću bre da kažem, ali verovatno pijucka kaficu, a ako je pre’ladjena ondak pije čaja! Kad se vrati javiće se!

  2. *Dragi moji, drago mi je da ste uživali!

    *Breskvice, švrća je car! Onog masera, zamišljam! 😉

    * Saro, ja znam mnoge gazde koji su deset puta gori od pasa! A zna ih i moja sestra, pošto je gazda namestio pse njima na 4 metra ispod prozora a ovi sirotani zalajavaju po ceo dan. Imaju žicu ispred sebe i vide i čuju svakoga ko prodje! I zamisli, niko mu ništa ne može! Nema te sile koja će ga naterati da ih premesti sebi ispred prozora! Užas!

  3. Pa ne ujeda ali čuvaj se gazde e ta mi je najbolja fotka!!! Nego, slatko li vam beše to kuče što je pojelo zeleni karton. Luda fora!!! Baš je i mogao carinik da omekša na kucu i bez šuškanja, ali ajd, super doživljaj, plus to što ste ga zaboravljale i zaslužile ste da vam pojede dokumente!!! Radujte se da vam nije pasoše dokačio 😉 😆

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s