„BIVŠI“ KOMŠIJA

Prelistavam danas jedne zenske novine i naidjem na dve pesme Aleksandra Tišme. Bože, pomislim, čovek mi je bio komšija godinama, a ja nisam nikada ništa pročitala od svega što je napisao. I pročitah. Evo jedne, koja me je baš dirnula. Ne padam inače na pesme i retko ih čitam, ali, pesme mog bivšeg komšije, jesam!

TU GDE SEDNE RUKA TVOJA

TU GDE SEDNE RUKA TVOJA
OKRUŽI ME DOM:
DANAS U KAFANI
JUČE U PARKU NA TRAVI
DOK VREVA DRUGIH LJUDI NISKO BRUJI KAO PČELA LET
I SUNČANI NAS VAZDUH ZNOJNO SPAJA
I TVOJE RUŽIČASTO TOPLO GRLO
REČ SVAKU NAŠU DUBOKO NATAPA.

ODEŠ LI, BIĆU SAM U HLADNOM
BIĆU SAM
U HLADNOM
BIĆU SAM
SAM
I NIKAD VIŠE NEĆU IMATI DOMA SVOG
BAŠ KAO NI PUTNIK KOGA SMER OSTAVI
ILI KAO GRUDA KOJU VAL ODVALI.
images
Tako je nekako topla i istinita!

Sestra i ja smo bile male, ali dovoljno odrasle da ukapiramo da su se preko puta naše zgrade doselile komšije, sa sinom, otprilike mojih godina. Možda je to bilo čak i u prvih par razreda osnovne škole. Visoko prizemlje, kako su zvali naš i njihov sprat, omogućio nam je da malo zvirkamo preko, kod njih u stan. On se nalazio na ćosku Jadranske i Kosovske ulice, na neparnoj strani. U desnoj sobi, bio je uglavnom, otvoren prozor i jedino sto se videlo, to je bila lampa, lula i deo lica našeg komšije. Pitale smo se ko je i šta radi. E, kasnije, mama i tata su nam objasnili da je „lulaš“, kako smo ga nas dve zvale, bio „neki pisac“, da bi, naravno, godinama kasnije, mnogo toga slušale o njemu, čitale o njemu, gledale ga na tv a i sa njegovim sinom išle u istu osnovnu školu. Onda su došle neke godine, kada smo se nešto svi rasuli, pa mi se i „zatro“ trag o komšijama.

Sretala sam Tišminog sina, čula da mu je otac umro, na žalost, mati je, mislim, još uvek živa.

Za sav svoj rad i trud, dobio je mnoga priznanja, a i svoju ulicu u komšiluku. Nisam mogla da verujem, da se neko setio. Baš, zgrada u kojoj je živeo Aleksandar Tišma, jednim svojim delom izlazi na bivšu Jadransku, koja se konačno zove ULICA ALEKSANDRA TIŠME! Jeste jedna mala i uzana ulica, ali nosi naziv velikog čoveka.
Bio je jedan tih, miran i povučen gospodin. Uvek se javljao, nekako sa naklonom, kao što su se nekada gospoda javljala damama! Bečka škola, što bi rekli, mi, kojima su roditelji pričali o tome!

Ostao mi je u pameti sa lulom u ustima i kačketom na glavi, kada je
šetao, zimskim danima!

Ove pesma, zaintrigirala me je da pročitam i po neki roman, koji je napisao moj komšija!

Eto, toliko od mene, a ostalo što vas interesuje, možete pronaći, znate već gde!

Advertisements

Аутор: dudaelixir

Čitaj blog, pa ćeš saznati sve o meni!

16 thoughts on “„BIVŠI“ KOMŠIJA”

  1. Dudo, blago tebi kad si imala takav komšiluk, kod mene sve sami divljaci 🙂
    Pesmica je ok, ni ja do sada nisam čitala njegove pesme.
    Kad reče „lulaš“, ja i drugarica smo u srednjoj školi davale nadimke svakom koga poznajemo, to je bio tajni šifrovani jezik koji smo samo mi znale 🙂

  2. Breskvice, baš me nešto dirnula ova njegova pesma. Bio je stvarno fini čovek, a njegovu suprugu sam vidjala, ali se malo pogubila poslednjih godina. Sin je oženjen i ima jedno dete. I on je ok, skroz i on je u umetnosti. Nas, dve, klinke smo smislile „lulaš“ jer je stalno imao lulu u ustima, ali, gledajući njegove fotke, ni na jednoj nije sa lulom. A iznad nas je zivela rodjaka Djure Jakšića, koja je bila proferos srpsko-hrvatskog jezika i književnosti (tako se onda zvalo). Tako fina i tih a žena! 🙂

  3. „lulas“ heheheee,
    citajuci tvoj post posvecen piscu Tismanu, po tvom opisu lula, kacket na glavi i karirano peralinu (ovo sam ja vizuelno dodao) zamislio sam Sh.Holmsa. A presudna je bila lula. Priznajem nisam procitao nista od njega, ali pesma koju si postavila je lepa.

    E da, uvek sam se pitao, zasto svi pisce opisuju kao povucene, tihe, neprimetne, „cudne“ likove i veoma kulturne sa Beckom skolom? Mislim na one pisce iz XX veka, jer ovi savremeni su se urbanizovali hehehe 😀

  4. *Ivane, dobro si ga zamislio. Aleksandar Tišma bi mogao da izgleda kao Šerlog Holms. Nije nosio pelerinu, već mantil, ali, da je živeo u ono vreme, sigurno bi!
    Ja sam ga tako doživela: tih, odmeren, fin čovek, mada, moguće da je privatno bio sasvim drugačiji! Ko bi ga znao! 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s