ZAŠTO BAŠ DANAS NOVI POST?

Danas je 8. dan oktobra meseca 2009. godine, kao što svi znate. Meni je posebno drag, em mio, zato što imam OZBILJNIH razloga za to:

Prvi OZBILJAN RAZLOG je taj, počeću od najstarijeg, što sam na današnji dan, 1977. godine, sklopila brak. Jeste da nije potrajao baš bog zna koliko, ali, iz njega su se rodile naše dve, predivne ćerke. O starijoj će kasnije biti reči.

Drugi OZBILJAN RAZLOG je taj, što sam, tačno, pre 8 meseci, na današnji dan OTVORILA SVOJ BLOG, jeeeee!
🙂 (Glavni deo posla odradila Advokatica a Makarona me uputila u tajne blogovanja, njima hvala)
I ovom prilikom zelim svima da vam se zahvalim sto mi dolazite u posetu, ostavljate divne komentare i sto ste, moj zivot, učinili mnoooooogo lepšim. HVALA VAM DRAGI MOJI PRIJATELJI I DALJE STE DOBRO DOŠLI SVI!!!

Treći OZBILJAN RAZLOG je današnji STOTI POST, jeeeeeee! 🙂 🙂 🙂

Eto, možda ste mislili da ću danas pisati nešto jako smesno, ali sam to ostavila za neki drugi dan!

Pošto niste u mogućnosti da mi lično poklonite cvece, pokloniću ga samoj sebi i čestitati, a vaše čestitke ću tek dobiti, znam ja vas! 🙂

Rotation of Resize of Picture 007

Nadam se da uzivate u ovoj ciklami, isto koliko i ja! Ali, biće još lepih fotki, mada ne i naročito dobrih, ali, razumećete, nisam profi fotograf, mada sam se pripremala cele nedelje.

Kako je danas svečani dan za mene, želela sam danas da vam napišem nešto o mom prvorodjenom detetu, ćerki Nedi, koju ste već bezbroj puta videli na fotkama. O mojoj umetnici!
Ovo je ona, mama je „slikala“ sa slike od pre nedelju dana. To je slika iz svatova, pa je ovde malo mutna.
Resize of Rotation of Picture 012

Nedavno sam pisala o mojoj „lujki“ ali to za moju stariju, nikako ne mogu da kažem, a evo i zašto:

U osnovnoj školi, u šestom razredu, dobili su novu nastavnicu likovnog, koja je bila rodjena sestra od mame Nedine najbolje drugarice. Znači, poznavali smo je i lično. Bila je strahoviho stroga, mada Nedi to sve nije bilo ništa strašno, jer je volela da „crta“, još kao mala. E, kada je tetka Ljilja stigla, počeli su da rade raznorazne tehnike na likovnom. Moja ćerka je, zaista uzivala u svemu tome.
– Mama, dobro je da nam tetka Ljilja predaje likovno, jer kako bismo inače znali da li smo talentovali za likovnu umetnost ili ne!

I bila je u pravu. Otkrila je Ljilja talenat u Nedi, sva sreća. Obe su uzivale, kao i ja, u njenim radovima. Bila je cela škola oblepljena njenim radovima sa likovnog. Bile su zastupljene razne tehnike.

U sedmom razredu, donese Neda kući Dečije novine, pa sam ja, čitajući ih, pronašla konkurs za učenike da prisustvuju letnjoj školi linoreza u Petrovcu na Mlavi. Gurnem ja taj članak Nedi, ona Ljilji, odabraše par njenih radova, pošalju na datu adresu i bude ona izabrana izmedju ostale dece.

I dodje taj dan. Naravno, u pratnji Ljilja sa ćerkom, Mima i ja. Društvo Tarana na putu za Petrovac. Stigosmo tamo, smestismo se u hotel „B“ kategorije (bio samo kada je napravljen, verovatno tamo neke 196…). Tu smo bile smeštene Ljilja i ja sa malom decom, a deca koja su došla u koloniju, posebno u osnovnoj školi. Turili im neke švandrave krevete i madrace koje su verovatno prethodno bacili, pa ih onda vratili, sa ćebadima koje ni vojska tada nije koristila. U učionici 20 kreveta, sa zapušenim lavaboom. Tu nas dve pop*zdimo, okrenemo ledja školi i sa svom decom, pravac u hotel. Neće deca spavati u toj prljavštini. Pa, zaboga, deca kvalitetna, nagradjena, pa da ih tako smeste, zaista nema smisla.

Pogurasmo mi decu u dve sobe, sve spavajući poprečke na bračnim krevetima a Neda je spavala kod nas u sobi, na otpalim vratima od plakara. Dušek i prateću opremu smo pomažnjavali iz susedne sobe i tako smo tu živeli nedelju dana.

Svaki dan su odlazili na predavanja, kao i ja sa malom decom. Pratili smo ih u stopu. Kada su se motali po mestu, praveći skice za linorez, i male su nešto crtkale. U učionici smo i mi sedele i nešto radile. Uradjene linoreze smo posle bojile, pravile otiske. Bilo je baš divno. Sva deca su bila srećna i lepo se družila. O ostalim rzžnim stvarima, neću.

Kako je Neda u osnovnom skoli već bila usmerena ka umetnosti, upisla je umetničku školu Bogdan Šuput u Novom Sadu, ali nije uspela na likovnom odseku, već joj zapao tekstilni. Nije baš bila srećna, ali, završila je to lepo i naučila da šije, tka, kroji, pravila divne kreacije i za maturski rad je imala da napravi kolekciju kupaćih kostima. Naravno, sve je bilo predivno. Morala je uzorke materijala da priloži, uz svaki kostim.

Posle srednje škole, dosta njenih drugarica je nastavilo u Višu tekstilnu, pa je i ona. Smestila se kod naše prijateljice. Bilo joj je jako teško, sećam se. Svaki slobodan dan na faksu, iskoristila je da dodje kući, i pored strašne mučnine koju je osećala dolazeći autobusom. Nije joj bilo teško da ustaje po mraku ujutro, da bi stigla na predavanja. I počela je da daje ispite. Taman, u drugom semestru, preselila se da živi sa svojim drugaricama, ali desilo se bombardovanje, pa je došla kući i više se u Beograd nije vraćala. Bilo mi je jako žao, ali, njoj nije.

Pronašla je drugu zanimaciju. Upisala je skolu keramike koju je držala jedna profesorica keramike. Odlazila je na časove sa velikim uživanjem.

Ovo su njeni prvi radovi:
Resize of Picture 016

Kako proces izrade do gotovog upotrebnog predmeta dosta dugo traje, nisam mogla da dočekam da ih vidim. Onda su počeli da stižu redom:

Resize of Picture 010

Razne činijice i vaznice, pa sve veće i veće:

Resize of Picture 




011

Ovo što ću vam ja ovde predstaviti, samo je jedna petina radova koje je napravila moja umetnica. U našoj ulici je postojala jedna mala prodavnica Deep house u kojoj je Neda prodavala svoje činijice, vazne, pepeljare.
Imala je čak ponudu da radi za jednog tipa iz Austrije, ali je, na žalost, kasno došla ponuda, jer je već počela da radi sa ocem u radnji.

Bilo je tu i divnih predmeta od bele gline (ne znam kako se zove), koje je ona odnela u svoj stan, a ovo sve je ostavila nama, da uzivamo:

Resize of Picture 

015

Primetili ste i lampu na stolu, i nju je napravila moja ćerka. I mnoge druge koje je poklonila, kada je odlazila na rodjendane ili svatove.

Naredna vaza je njoj posebno draga zato što je radjena posebnom tehnikom, koja se zove RAKU. Vaza je predivna i preliva se u više boja zemlje.

Resize of Picture 012

Evo i nekih činija, koje ja koristim za mirisne drangulije a mogu da posluže i za voće! I u vaznama obično držim neke suve stabljike. Predivne su!

Resize of Picture 017

A ova vaza je meni najlepša, mada je ne uspela, jer se u peći, u kojoj se pekla pored mnogo ostalih radova, našla i neka posuda koja nije bila dovoljno suva, pa je eksplodirala i oštetila Nedinu vaznu, ali je, baš zbog toga specifična i neobična. Ja je obožavam:

Resize of Picture 013
Ovako izgleda sa lica, a ovako sa naličja. Dva lica iste vaze:

Resize of Picture 014
Toliko je bila raspaljena za keramiku da je čak bila i na Zlatiboru u selu Zlahuse, poznato po grnčariji. Tamo je provela nedelju dana, radila sa grnčarima i tada su nastali mnogi ćupovi, koji izgledaju ovako:

Resize of Picture 019

A onda je naišao period kada ta njena nastavnica više nije mogla da drži časove. I taj period je bio koban za Nedu. Bilo joj je žao, ali nikakva druga solucija nije se ulklapala u njene planove. I prestala je da se bavi keramikom. Taj period traje, jedno 4-5 godina.
Meni je strašno zao ali se nadam da će preduzeti neke korake i krenuti u tom pravcu, jer ona zaista ima talenta i to obožava.

Sada je udata, posvetila se svom mužu, sportisti, čija karijera ne traje dugo, ali, mislim, da će njeno vreme, tek doći!

Ljubi je majka!

Resize of Picture 009

Ova vaza je radjena raku tehnikom, Nedina omiljena, ali sam uspela da je ispustim i oštetim, ali i popravim. Pa znate da sam ja“ majstor za sve“. Još nije primetila da joj je miljenče fasovalo parket! Pogledajte boje po njoj, predivna je, zar ne?
Resize of Picture 012

Ovo je sve za ovaj 8. oktobar!l

Advertisements

Аутор: dudaelixir

Čitaj blog, pa ćeš saznati sve o meni!

53 мишљења на “ZAŠTO BAŠ DANAS NOVI POST?”

  1. Čestitam osmomesečnicu blogovanja, da nam budeš i dalje tako vesela i puna duha 🙂
    Čestitam i za stoti post, Dudo, MI TE VOLIMO
    Ćerka ti je prelepa, a radovi mi se stvarno svidjaju!!!
    Ispade da te samo hvalim, al što jes, jes, ja sam oduševljena
    🙂

  2. Dudo,prvo da ti cestitam na 100. postu. Drago mi je da si se odlucila da zaplovis blog vodama.Plivas,kao da si se rodila sa blogom ! 😉 🙂
    Hvala na fantasticnim eksponatima tvoje kcerke.Zaista je kreativna ! Posebno su mi za oko zapele 3 zdjele.
    Zelim joj puno uspjeha i kreativnog vjetra ! 🙂

  3. No Dudo, najzad si ti nama otkrila svoju tajnu koju si tako marljivo čuvala! E…vredelo je čekati. Sad…da li da te prvo pohvalim što si rodila tako spretno, talentovano dete, ili da ti čestitam što si se na današnji dan odlučila udati za čoveka koji će ti pokloniti tako divne ćerke? Ili…pak…stoti post?!!! Bacila si nas u nevolju. Sreća pa si cvećku nabacila sama sebi, a od mene puno poljubaca (nisam bolesna, ne širim viruse 😉 ), puno čestitki za svaki povod za baš današnji dan…i…puno lepih želja za ubuduće. Hvala tebi što si tu i što nas razgaljuješ svojim postovima, jer ili nas rasplačeš ili nas nasmeješ, ali ravnodušne ne ostaviš. Lepo je što i taj dan…8.10.1977. nisi zaboravila, jer čovek ne može popljuvati svoju prošlost, jer bi time popljuvao i sam sebe, a ono najlepše u životu što sada imaš, je upravo posledica današnjeg dana pre 32 godine. Znači…PUNO ČESTITKI, i pazi da ti ne „fasuju“ baš sve vaze parket!!! To već ne bi prošlo neopaženo!!!

  4. *SanjaKokice, hvala ti puno na svim čestitkama. Eto, skoro da nisam izdržala i sve vam ispričala ranije. Ne mogu reći da sam se nešto trznula na današnji dan u vezi braka. Ne želim taj dan da zaboravim, jer smo se uzeli iz ljubavi i decu stvorili.
    Više sam se obradovala stotom postu i 8. mesecu postojanja bloga! Vreme leči sve rane! Hvala ti puno sto si mi redovna na blogu i što ti je prijatno kod mene.
    Trudiću se da ne „fasuju“ sve, ali sta da radim, kada ih ima puno, a malo mesta za sve. Evo, i iza stočića gde stoji kompa, u ćošku, stoji jedan „ranjenik“. Zao mi da je bacim, ali ne liči ni na šta!
    Hvala još jednom na lepim rečima i dobro mi došla, UVEK! 😉

  5. *Hvala druže! Advokatica je dežurni otvarač blogova! Slatka i pametna devojka! Moja Nedi je uživala a i ja pored nje! Meni je žao sto mene nije imao ko da usmeri, jer i u meni čuči neki mali likovnjak, ali ne znam tačno kog smera! 🙂

  6. *SanjaKokice, jel vidiš koliko znači mladost! Da sam trebala sama da ga otvaram, još uvek bih bila samo ostavljač komentara kao i do tada. Makarona je bila ta koja mi je ispričala i dobro se namučila dok mi nije objasnila, kako se ostavljaju komentari na blogovima. Posle sam sama malo prčkala i evo, stigla dovde. Hvala svima, još jednom! Zaista uživam u ovoj POSEBNOJ porodici! 🙂

  7. Draga komšinice Dudo – ČESTITAM!
    Na svemu, posebno na lepim i talentovanim ćerkama!
    Ja kao mlada majka sam svesna kako nimalo nije lako podići decu. Svuda ih čekaju neke zamke (i njih i vas kao roditelje) pa dok se čovek snađe i izvuče…
    A u još kada imaju faktički samo jednog roditelja a onog drugog samo na papiru…
    Svaka čast i Vama i njima dvema!
    A verujem da će se Neda opet baviti keramikom baš joj leži.
    Za stoti post svaka čast! Svaki od tih sto je lep na svoj način!
    Za kraj Vam želim da nađete neku divnu i toplu ljubav kao što ste i Vi sami, pa da sledeće godine pišete o novoj godišnjici!
    I jedino što Vam zameram to je ona kafa na koju nikako da dođete! Šalim se ali preletite koji dan do nas!

  8. *Sanja, draga moja komšinice, hvala puno na lepim rečima. Nadam se da nisam napravila neku veliku grešku u vaspitanju, jer, kao što ćete tek videti, posao nije ni malo lak.
    Hvala i na čestitkama za stoti post!
    A za novu ljubav, hm, mislim da će to ići malo teže, poznajući mene :)!
    A što se kafe tiče, tako smo blizu a tako daleko. Moraću prečicom, ili nikako drugačije! Posklanjam saksije i predjem preko simsa, čudna mi čuda! Obećala sam i doći ću, sigurno!
    Nedi ja s vremena na vreme spomenem keramiku, ali ona zaobilazi temu. Ne znam razlog, videćemo šta će doneti budućnost! 🙂
    Hvala na poseti Sanja, poljubac vama i vašim muškarcima! 🙂

  9. *Stojko, Zelena, stojko, jašta! Eto, vidiš, bila sam vredna. Ne mogu sad da računam prosek, ali, ko ga šiša, nije ni važno!
    Hvala na komplimentima za Nedinu keramiku, a za bebu, pa da, valda, tako mu dodje… 🙂

  10. Šta još reći da nije rečeno, pa mogu i da ponovim. Čestitam, sve po redu. Sve treba pamtiti i lepo i ružno. jer to je život. Ćerka je zaista prelepa i kreativna. Šteta da nije nastavila, ali nadam se da hoće. Želim ti još puno, puno, puno postova. Pravo je zadovoljstvo dolaziti ti u posetu, jedna si od retkih koje posećujem van moje sfere interesovanja, znaš na šta mislim.

  11. Bravo Dudo za upornost i istrajnost oko blogovanja. Cestitam. 😀
    Sigurno je uzivanje raditi keramiku, ali mora se imati dara i osecaja a vidi se da ga Neda ima…
    Zelim Tebi i tvojim kcerkama samo najlepse i da ste nam zive i zdrave jos godina sto ! 😀
    puno pozdrava iz jos uvek tople austrije 😉

  12. *Sarice, eto, ispetljala sam nekako i dogurala do 100. Hvala ti načestikama. Uživala je Neda radeći keramiku a nadam se da će biti još lepih radova od nje. Hvala ti na lepim željama! I kod nas je predivna, topla, jesen! 🙂

  13. Cestitam ti Dudice)))))))))))))))))
    Mislila sam da je neki jubilej u pitanju,cim nisi pisala))))))))))))
    Sve jubileje ti cestitam i zelim da jos dugo dugo pises ovde,da se druzis sa nama i uveseljavas nam dane)))))))))))))

  14. Cestitke za male lepe jubileje, a moram priznati da su keramicke cinije i ostale stvari predivne i da tvoja cerka ima talenta…
    Puno srece pa da nas uvek ovako obradujes svojim predivnim postovima…

  15. *Breskvice, veruj mi da bi baš tako bilo, da nemam komarnike na prozorima! 🙂

    * Charolijo, nikada nije kasno za čestitke! Neda je likom i delom na mene a stasom i „lavljim“ srcem na tatu, odnosno tetku! Mene nije imao ko da usmeri, ali, nikada nije kasno. Ja ću TEK da se prikažem! Nešto spremam da uradim za svoju dušu! Hvala ti na čestitkama! 🙂

    *Veco, hvala ti, prozrela si me 🙂 !

    *Deda, hvala na čestitkama i drago mi je da deliš moje mišljenje u vezi Nedine keramike!
    Uvek si mi dobrodošao! 🙂

  16. Dudo kasnim, ali tek sad sam se dočepala računara 🙂

    Čestitam ti osam meseci blogovanja i jubilarni stoti post! Meni je bilo zadovoljstvo da te čitam, i rado to činim. Kao što je već neko rekao ranije pravi si eliksir!

    Želim ti da napišeš još mnogo dobrih postova, i uveseljavaš ovu našu zajednicu!

  17. Cestitam, za 100-ti post, za 8-mesecno otvaranje blog-a, i za godisnjicu braka.
    Zatim, cestitam ti na talentu tvoje starije cerke.

    Aha,… profesorica likovnog bila poznanica, hm… znaci bilo malo protekcije. heheheh, SALIM SE.
    Jos jednom svaka cast, prelepo je sve.

  18. *Od sveg srca ti hvala Ivane i divno je opet čitati tvoje komentare!
    Hvala ti i u ćerkino ime (da zna ubila bi me, jer ne voli da se hvalim njom)!
    Eh, nju sam samo upoznala još pre nego što je počela da radi u školi, a bila je toliko opasna da su deca govorila „da bog da nam ruke pootpadale, samo da ne moramo na likovno!, onda možes misliti. A ovako je lafica i dobar stručnjak, ali se morala učiti i teorija.
    Hvala ti na svim pohvalama! 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s