VASPITANJE DECE

IMG_2712_resizePročitah  jako smesan post kod SanjeKokice (ne znam da zaplavim i uputim na link) o mudrostima majki, pa reših da napišem par mojih „mudrolija“ u vezi sa vaspitanjem moje dece.

 

Rekoh vam, da je moje starija cerka, Neda, bila vrlo dobro i poslušno dete, dami je sve bilo žao, sto nemam nikakvih zamerki. Ali, imala je ona na mene. Mama, ko mama, uvek nešto čandrlja, pa sam tako i ja. Jedno popodne, nešto sam bila na krivo nasadjena, pa mi je smetalo sto je razvašarila igračke pa sam zvocala i zvocala. U jednom momentu, ona progovori (imala je oko 4, 5 godina): Mama, molim te, izudaraj me, samo prestani da zvocaš? Naravno, ja sam se trgla, pocrvenela i ućutala. Posle minute provedene u zabezeku, krenuh da se smejem, povučem je prema sebi, zagrlim i izljubim, i izvinem se, naravno, za čantranje, jer dete je bilo skroz ok.

Ali, zato, mala mi je mast vadila. Kada je napunila 8 meseci, vadila je ladlice i pravila stepenice, po kojima se penjala, da bi dohvatila nešto, što je stajalo na polici iznad televizora. Strašno, sva sreća sto sam naišla. Znala je i da odlepi selotejp traku, kojom smo sprečili da nam „smaže“ sve lekove iz poslednje fijoke. Jedanput smo je ukebali, sa punim ustima „clevenih bobona“, ali smo uspeli da ih izvadimo, na vreme.  Mislim, da je to svako dete pokušalo, bar jednom!

Isto tako, pila je i vode iz wc šolje! Jao, majko mila, kako sam se smejala. Sva sreća, pa je ista bila održavana cakum-pakum, a koliko je ona popila, nije moglo ništa da joj se desi. Imala je dve godine i došetala do mene u kuhinju sa rečima pohvale: Ja pija dode? Molim, ti pila vode? Aha, Mimi pija dode! Mozak mi je radio tristo na sat jer znam da nije mogla ni jedu slavinu da dohvati, pa odakle je mogla da pije vode, zaboga? Uzela je moju ruku i povela me, sva vesela, što je otkrila „bunar“. Otklopila wc šolju, zagrabila malom plastičnom šoljicom vodu i „tako Mima pija vode“! Neeeee, Mimi, ta voda se  ne pije, tu piškimo i kakimo, kakana je voda, znaš? Aha, nam, dobo, tu Mimi pije vode! (pokazuje na slavinu). Uh, i to smo rešili! Nije više, bar koliko ja znam!

Jedanput se igrala, mirno, za pravo čudo i htela da predje preko svoje male foteljice koju je uglavila izmedju stola i kreveta na sprat, zapela i zveknula se o ivicu kreveta. Počela je da urla, što je kod nje bila česta pojava, ali se ja nisam naročito potresla, dok me Neda nije viknula da dodjem. Došla ja, ona drži u ruci igračku i plače, suza, suzu stiže. Gledam levu stranu glave, ništa, pogledam desnu i oduzmem se. U produšetku oka, rasekotina i krv joj lije niz obraz, ka vratu. Zgrabim je, odjurim sa njom u kupatilo, usput,  otkinem metar wc rolne, sednem na ivicu kade, nakvasim vodom papir i pritisnem na ranu. Kolena mi klecaju, ona vrišti, a ja ne mogu da se pomerim. Nedi sam rekla da mi donese leda iz friza i spakuje ga u maramicu. Ona je imala tada 6 godina i bila je vrlo razumna. Donese mi dete led, ja ga pričvrljim na ranu, ali ne smem da gledam. Tako smo sedele izvesno vreme, dok se nisam malo stabilizovala, pogledala ranu i videla da je stalo krvarenje, ali, da li to sad tako ostaviti ili ići kod lekara, pitanje je?

Nazvala sam svog oca, koji je pristao da nas vozi (jer je moj muž tada radio kod njega kao učenik-zlatar) kod lekara, a i psihički je stabilniji od oca mog deteta.

Stigli u dečiju bolnicu, primila nas odvratna sestra koja je alkoholom isprala ranu, na sta je Mima počela ponovo da urla, ali, sada od alkohola koji je užasno pekao i suza koje su joj curile pravo u ranu. Ova krampača je rekla da je „mala jako razmažena i da nema razloga da se toliko dere“ (tu sam se uzasno ujedala za jezik, jer mi je bilo važno da se rana osuši i da je doktor pregleda) bez obzira što je ona bila „mesar“ a ne sestrica,  koja je trebala da umiri dete za pregled. Sva sreća, nije trebalo da se šije, nego je dobila samo providnu trakicu preko ranice. I sada ima maleni ožiljak.

Kada je krenula u predskolsku grupu, išli su kod zubara, ali njoj nisu uspeli da pregledaju zube. Nije dala. Hm,  poznato mi je to sve, jer je bila kukavica. Onda smo otišle nas dve, posle desetak dana, jer je zaista počeo da je boli zub. Uspeli smo da je nagovorimo da otvori usta i da joj zubarka malo očisti rupicu i stavi lek. Rekla je da, ako je počne boleti, odmah se vratimo da isceprka lek iz zuba. Ma, nismo ni izašli iz čekaonice, počne ona da zavija od bolova i da se knjezi.

Ajd, odmah nazad! Ali, sada neće opet da otvori usta. Moli je, kumi je, zvrći joj uši, preti, ljubi, sve sam pokušala, bez uspeha. Doktorka, imala strpljenja i iskustva. Čeka ona, a ja mokra, kao miš, dok Mima sedi i zapeva od bolova. OTVARAJ USTA IL ĆU TE SADA ZGROMITI! Sikćem ja kroz zube, ali ne vredi! Izbrojim do deset, udahnem duboko, pade mi na pamet „luda“ ideja: Mimice, (sva umilna ja) hajde ljubavi otvori ustašca da ti doktorica samo isčeprka taj lekić, pa odmah idemo da ti maja kupi sladole, hoćeš mila moja? I, gle , čuda, upalilo! Zinula Mima, kao vrapče, ali je ruku držala u pripravnosti, ako je zaboli da gurne doktorku! Nije je zabolelo, lek izvadjen i sladoled pojeden! Trebalo se samo setiti!

Pravila sam ja i gluposti, vezane za nju, jer je bila, mali otrov. Nije htela da spava, dok je ja ne uspavam. Bilo je i pevanja uspavanki i pričanja priča, pa sam često ja zaspala pre nje. Onda mi je jedanput pala na pamet odvratna ideja, da malo grebem ispod kreveta i viknem EVO GA VUK, BRZO SPAVAJ! I tog momenta je Mima zaspala. Meni se to dopalo, pa sam primenjivala jedno mesec dana, dok vrag nije odneo šalu. Mala se počela bojati da ide sama u svoju sobu, u kupatilo,  pa sam je jedno veče, uzela u naručje i stavila na prozor da vidi: Gde mi zivimo? U gradu, dobro! A gde živi vuk? Pa, u šumi! Bravo Mimi, vidiš kako te je mama prevarila, zato što nisi htela da spavaš. To sam ja grebala, evo vidi ovako, pa ovako, jel takav bio zvuk? Jeste! Ma kakav vuk, ja sam ti bila vuk. Ha, ha, ha! Smejala se ja, a ona malo kiselo, ali sam uspela da je ubedim.  I prošao je strah od vuka, sva sreća!

A kada je krenula u srednju školu, za jedan rodjendan je dobila akvarijum sa ribicama. Toliko sam otkačila, da vam ne mogu objasniti. Imali smo već papagaja i psa. Samo su nam ribe falile. Ona se, naravno, obradovla!

Sledećeg dana, ja na poslu, ona zove od kuće, sva izbezumljena. Iskočila ribica iz akvarijuma na njen pisaći sto i crći će a ona se gadi da je uzme! Jel, gadiš se, pa sta si mislila, da ću ja sve da radim i za ribama? Uzimaj tu ribu i vraćaj je u akvarijum! Ne moooooogu gadim se! Uzmi dve vizit karte, pa sa obe uzmi ribu i vrati je u vodu! Jaooooo, ne mooooogu, sta da radim? MIMA, UZIMAJ RIBU I VRAĆAJ JE U VODU, JER AKO TI DODJEM, ZAVRŠIĆE U WC ŠOLJI, SVE, VERUJ MI!

Ne mogu, mamamamamama!

Dobro, znači ostavićeš ribu na stolu DA CRKNE, mamicu ti tvoju? Ne moguuuuu, veruj mi, gadim se strašno!

Dobro, Mima, samo da znam, ako se meni tako nešto desi i roknem u nesvest, ti nećeš ni prstom mrdnuti da mi pomogneš, jel MIMA?

Mama, kako možes to da porediš, molim te!

Dobro, neka crkne, i tresnem joj slušalicu! Nisam mogla da verujem da je neće vratiti u vodu! I nije. Kada sam se vratila sa posla, videla sam ribu na njenom krevetu. Kako je jadna djipala, tako je oddjipala na krevet. Uzmem je ja, vratim u akvarijum, svu osušenu ali ne i mrtvu. Zilava neka riba. Ta riba je zivela, otprilike 7 godina kod nas, samo ona, dok su sve ostale pocrkale. I ona je završila na parketu, ali petostruko veća od istih takvih.

Eto, to su samo neki od bisera mojih ćerki, tj. mladje. U vaspitanju dece je važno razumeti njihove potrebe i radoznalost, ubediti ih da ne lažu,  jer je bitno za nas da znamo istinu,  jer samo tako možemo da stojimo iza njih i branimo ih kad treba. A dok su mali, moramo se snalaziti kako znamo i umemo! Ne mogu da kažem da sam bila cvećka, i sigurno bih sada drugačije, ali, nema povratka.

Sve u svemu, mislim da sam odradila dobar zadatak, a vama, koji sada imate ili ćete imati decu, želim zdravu i srećnu familiju! Videćete, nije ih lako vaspitati, jer, to, kako se postavite prema njima, ne znači da će iz toga proisteći BAŠ ono čemu se vi nadate!

Srećno vama i lepo detinjstvo vašoj deci!

(levo je Mima – desno Neda, ljubi ih majka 🙂

Advertisements

Аутор: dudaelixir

Čitaj blog, pa ćeš saznati sve o meni!

31 thoughts on “VASPITANJE DECE”

  1. Smešno i istinito,mada je bilo i opasnih situacija,ali kad porastu,sve nam bude nekako žao))))
    Nema recepta za „kako biti dobra mama“,svi se trudimo koliko umemo..Opasna ti je bila ta tvoja mala)))))
    Sreća, te je bar jedna bila dobrica(to na mamu))),a moji su oboje bili „antihristi“,kao i ja uostalom)))

  2. *Veshtichanstvena, potpuno si u pravu. Dovijamo se na razne načine da budemo i dobre i pametne i voljene i pravične. Znaš da su otrovi u malom pakovanju! Jeste, Neda je bila jako dobra i poslušna, kao i ja, ali je zato sada „mustra“, a mala je „dobra dušica“! 🙂

  3. Odgoj je konstantni rad ! Nikad odmora ! I kad je najmirnije , usi su nasiljenje.Ali to je i predivan proces za nas roditelje! I mi svasta nesto naucimo i o zivotu i o sebi.
    Djeca su osobe za sebe,ne cesto i razlicite od nas samih.Veliki je kunst uspjeti upoznati tu individualnost i ponasati se u skladu sa njom.Djeca uce od nas ali i mi od njih.Niko kao dijete ne zna da iznese na svijetlo dana nase manjkavosti ali i da primjeti radost ili bilo kakvu drugu promjenu u ocima i na licu roditelja.

    Dudo,ti si izvela svoju djecu na put. Borila se sama kako si najbolje znala i umjela.Dobar posao si obavila. 🙂 Izrasle su u dvije sjajne djevojke.Sta mati moze pozeljiti vise !

    🙂

  4. *Afroditta, hvala ti na ovom divnom komentaru. Dobra su mi deca, nema šta.
    Zaboravih još da kažem koliko je važno uputiti ih u strahote drogiraja. I to sam sa njima radila ovako: kad god bi na tv bila neka slika urokanog narkomana, dovlačila bih ih u sobu da to gledaju. Bilo je tu i strašnih fotki, ali su morale da gledaju, za svaki slučaj! Zaista, ni jedna od njih NIKADA nije probala, verovatno zato sto su imale „lepo“ iskustvo u detinjstvu. Vredelo je. Ni ja nisam NIKADA probala ni marihuanu! Nije me interesovalo. Verovatno tada nisam bila blizanac! 🙂

  5. Ljubi ih majka:)

    Iako moji naprave stotinu pizdarija, minut bez njih mi je vječnost.
    Djeci smo uzori i oni nas oponašaju. Ne rađa šljiva jabuku Dudo, tvoje kćeri prosto moraju da budu dobre. Tvoje bona.

  6. Kao prvo, ćerke su ti zmajo(e)vi! Mnogo su lepe 🙂 Kao drugo, opet sam se dobro nasmejala! Što ne reče da si ti pisala one mudrosti što ih turih neki dan? 😉 Znači…knjigu jednu da napišeš sa sve pregršt dobrih saveta i iskustava komada mnogo 😆 Ne znam reći šta mi je moćnije…predlog za hvatanje ribice visit kartama, tvoje rokanje u nesvet, krampača (mislila sam da se taj izraz koristi samo u našoj familiji – kad ono – gle sreće, nismo jedini 😀 ) mesar sestra, bunar….Odličan i ponovo relaksirajući post. Stvarno si elixir 😉

  7. *Sanja, hvala ti za „zmajeve“ i „lepotu“, pa šta da ti reknem, sem NA MAJKU! Ja verujem da svaka mama ima sijaset saveta i iskustava u vezi sa decom. Drago mi je ako si se nasmejala, jer i ja volim da se nasmejem. „Krampača“ je moj omiljeni izraz za takve, kao sto je bila ona! Dobro ti meni došla, uvek, a što se elixira tiče, hm, i to mi godi, pogotovo ako mirišim na Aromatics elixir (Clinicov). Taj mi je eliksir omiljen i po njemu mi je i blog! Osećaš li kako miriše! Hvala ti na lepim rečima! 🙂

  8. Joj Dudo, ti posao zavrsila, a ja tek pocela! I uz „propuste“ ispale super. I bas su lepe devojke. 😛
    Deca su mi katastrofa, oboje. Doduse, Luka se smirio, al sad je u pubertetskom „bezmozga“ stanju, pa me isteruje iz pameti, a Masa nema mira tri sekunde. Ipak, bitno je da su dobri ko ljudi, nisu pokvareni i zli, a ovo ce drugo valjda sve da dodje na mesto. 😛

  9. To da su obe lepe, a i iz tvojih priča znam da su dobre ne moram da ti kažem, jer ti to najbolje i vidiš i znaš. 🙂

    Ne smem da se žalim na svoju decu, jer i nemam razloga. Nisu bezobrazni, vole se međusobno, lepo se slažemo. Najveća zajebancija koju i ne vidim kao zajebanciju koju prave je skakanje sa kreveta, ali prvo spuste sve velike jastuke dole i onda skaču iz aviona. Što li to? 😀

    Ponekad ih same pustim da izađu ispred zgrade i znam da neće napraviti neku glupost. Nisam stroga, ali me ozbiljno shvataju kad podviknem.

  10. *Sanja, i ti si obavila, sve ovo sada je samo dogradjivanje! Jao, pubertet, samo da i to preživis, jer, nije lako. Moje su se tada jedino i svadjale u vezi sa garderobom. Bilo je dana kada sam se dernjala „daj vanglu da koljem“ (jedna moja koleginica je to provalila, pa i dan danas koristim za BES) ili JA VAS RODILA, JA VAS UBILA! Znale su one da ja to ne mislim, ali je strašno teško bili sudija, a rodiš i jedno i drugo! Srećno! 🙂

  11. *Mackomali, samo da mi se desi unuče, jedva čekam! 🙂 A roditelji će vaspitavati, baka ce da se igra i da ga uči da se javlja svima (vidim koliko su deca mutava, neverovatno, a ni roditelji ih ne opominju), da voli životinje, da bude plemenit i dobar čovek! 🙂

  12. *Charolijo, tvoja su dečica normalna i deca inače, obožavaju da skaču po krevetu i sa kreveta! Dobro je da su se setili jastuka, da ne bude razbijenih glava i slomljenih udova! Ja mislim da nisam bila stroga, dok moja deca kažu da jesam. Važno je dobro promisliti pre davanja odgovora deci i biti dosledan i pri svom stavu. Ovo važi za oba roditelja, a ne jedno kaže “ može“ a drugo je babaroga pa deca uvek pitaju onog „boljeg“! Nisam bila stroga, evo kaže Mima i smeje se! 🙂

  13. *Zelena, nema šanse, njih i tako uopšte ne zanima sta ja radim! One imaju svoj a svoj zivot. A to je tačno da bi popi*dela, totalno! 🙂 Deca ne vole da se takve stvari iznose o njima, što je bez veze, meni, jer dete je dete, a ona će to ukapirati kada bude imala svoje! Kao sto momcima neće da pokazuju svoje slike kada su bile golišave bebe! I to mi je totalno blesavo! Pa svako ima takve fotke! 🙂

  14. Baš si me oraspoložila a to mi je baš trebalo. Prilično sam umoran i nešto sam down a ne bi trebalo da budem. Tako da mi je ovaj tvoj post baš došao kao pesnica na oko 😀
    Evo već sam se povratio. Hvala na tome

    Ćerke su ti prelepe. 😉

  15. Joj Dudo, svi ti nestašluci kasnije izgledaju smešni i sećamo ih se sa radošću. Veći je problem pubertet, pa loše društvo, pa droga, kriminal i šta sve ne što nas okružuje. Prema svemu tome ti dečji nestašluci dodju ko mačji kašalj. Mnogo je bre teško da budeš roditelj. Prelepe su ti ćerke.

  16. *Reminder – odlična je ovakva „pesnica“, drago mi je ako sam ovim postom uspela da te malo oraspoložim, jer i tvoji nemirci očekuju tatu uvek u „top formi“. Blago njima, sa tobom! Zahvaljujem na komplimentima! Moje lepojke! 🙂

  17. *Zana, slatko je prisećati se svih tih dečijih „brlja“! Pubertet je težak na svoj način i vrlo preloman u zivotu dece. Ma, nije ni njima lako u tom divljanju hormona, sigurno! A kako je nama, to samo mi znamo. Treba to sve ispratiti! 🙂 Nije lako biti roditelj, jer za sve što oni naprave ili ne naprave MI SMO KRIVI, kao da smo već sto generacija dece izveli, pa znamo kako ih pravilno vaspitati! 🙂

  18. Skroz si u pravu, za sve postoji škola, a za roditelje ne. A to je najodgovorniji posao na planeti. Moje iskustvo ide otprilike ovako – pričaj ti do mile volje, ali najbolje vaspitanje je budi kako treba, jer deca ipak kopiraju roditelje. Hteli oni to ili ne, sve se to negde skuplja i onda polako izbija na površinu. Očigledan primer sam ja sama sebi, jer vidim da kako godine prolaze sve više ličim na moju majku, a najgore je kad u sebi prepoznam neku njenu osobinu koja me je tako nervirala.

  19. *Zana, ma svi smo kopije svojih roditelja, kao sto će naša deca biti naše! Ja sam uspela da neke radnje ili reči, ne upotrebim u vaspitanju svoje dece! Verovatno baš zato sto su nas nervirale osobine naših roditelja (duboko urezane u naše glave), primenjujemo iste šeme, i ne svesno! 🙂

  20. ja sam se umivala u wc šolji 😀

    divan tekst Dudo 🙂

    linkuješ tako što označiš tekst (markiraš ga, obeležiš – levi klik mišem i vuuuuci) koji želiš da linkuješ i klikneš na alkicu koja se nalazi u tool baru iznad, otvoriće ti se prozorčić u koji uneseš URL (adresu) i klik na ubaci ili nešto tako i to je sve 🙂 mislim da sam ti to objasnila kad sam bila kod tebe, ali, pošto je taj dan bio pun informacija za tebe, verujem da si zaboravila.
    Ako treba nešto, slobodno zovi 🙂 :*

  21. *Advokatice, znači i ti si isprobala vodu iz „bunala“! Jesi, objasnila si mi to sve, ali, izeš ga, nisam mogla sve da pohvatam, a vidim da imam to i zapisano. Vidiš da sam BOLID! Hvala ti puno, još jednom, probaću u sledećem postu! 😉

  22. Jos sam mlad, ali valja znati kako treba gajiti decu. Svako dete je posebno za sebe i mislim da ne postoje univerzalne metode vaspitanja dece. Ali kao sto si rekla – treba dete razumeti i shvatiti da bi mu mogli pomoci i izvesti ga na pravi put.

  23. *Jeste Ivane, ne postoje pravila i prema svakom detetu moraš drugačije, zavisno od naravi. Nekom pomaže kazna, nekom razgovor, nekom malo po turu. Ali, ni roditeljima nije lako, jer za to ne postoji škola, već po sopstvenoj intuiciji i po šemi svojih roditelja (izostaviti ono što te je nerviralo kod svojih)! 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s