U NOVOM STANU

(Prvo, ne znam kako će sve ovo ispasti, jer mi je compjuter pre neki dan reinstaliran pa je ovaj deo za pisanje teksta raširen, skoro preko celog ekrana, pa pola ne vidim sta sam napisala, probaću!)

Znači, na današnji dan, poslednjeg dana leta, uselismo se u novi stan. Zgrada je završena godinu dana ranije.

Kako je to sve bilo brzo?

Početkom septembra, dogovorile se nas tri, da pokušamo da prodamo stan ili da ga zamenimo za neki manji, ali u novogradnji. U starom smo imali velikih problema sa prokišnjavanjem krova, sa kanalizacijom od komšija, te ja stvarno više nisam imala snage da se borim sa tim problemima. Sem toga, dažbine za taj stan su već bile prilično visoke za moja primanja. Stan je bio oko 80 metara kvadratnih.

Prethodne godine, u jesen, radjen mi je solarni horoskop, pa mi je astrologica rekla da me čeka adaptacija stana ili preselenje.

Ovo, zaista niko nije znao, već samo nas tri, koje smo tako nešto i planirale.

Onda je bilo bombarovanje, pa kraj svog tog čuda i na kraju, dam ja oglas da prodajem stan ili ga menjam, jednog agenciji za nekretnine. Došla kod mene mlada zenica, pa smo konstatovale da se i poznajemo iz neke desete priče. No, reče ona meni, da ima za mene jedan divan stan u potkrovlju pet minuta od onog našeg stana, na mestu nekadašnje svilare. Kaže ona, imam ključ, ako hoćes, idemo odmah da ga vidiš. Nisam verovala svojim ušima. Odosmo do stana, prazan, nov, malo kosih spoljnih zidova zbog krova, naravno. To mi se jako dopalo, a naročito balkon, koji je bio san snova. Odmah se ja primim na stan, ali, treba prvo prodati onaj. Zenica iz agencije mi reče da ima ona i jedan stariji bračni par, koji prodaju čuću i zele da kupe stan u blizini ćerke, koja je stanovala u ovom „krugu“ zgrada .

Sve i dalje ne verujem da će se tako lako sve završiti. Okupismo se mi svi, zainteresovani na dogovoru. Gospodin, čiji stan sam trebala da kupim, bio je u tesnoj saradnji sa investitorom zgrade, pa je u zamenu za lovu dobijo ovaj stan, sve izregulisan, plaćen porez, znači čist. Treba mu keš da nastavi sa svojim poslom! (osoba B)

Stariji ljudi koji su hteli moj stan (osobe C) su dobili kaparu za svoju kuću od čoveka ( D ) koji treba da proda svoj stan!

I dešava se sledeće: Osobe C, svoju kaparu za kuću daju meni (), ja je prosledjujem osobi B, i dalje se čeka. Znači, svi normalni, razumni, dogovoreni, da je krajnji rok za isplatu, kraj novembra meseca.

Počele smo sa pakovanjem trosobnog stana u znatno manji. Sva sreća, pa imamo i tavan u novom stanu, te je dosta toga smešteno i u njega. Ja sam, moram priznati, vrlo dobar organizator selidbi, tako da smo prvo montirali šipke u garderoberu, preneli garderobu sa vešalicama , angažovali studente za namestaj i istog dana, tj. 21. septembra, ostale u stanu da prenoćimo. Za nedelju dana je stan bio sredjen, cakum pakum.

Uzivale smo u mirisu novog stana, medjutim, ono sve oko prodaje se nikako nije primicalo kraju.

Osoba D nije nikako mogla da proda svoj stan, osobe C, nisu dobija pare za svoju kuću, a samim tim ni osoba B nije dobila pare od mene za stan u kome smo mi već pustile korenje.

Telefon mi je zvrckao svaki dan. Osoba B je bila nestrpljiva, jer mu je posao trpio zbog love. Čovek je zaista bio vrlo objektivan. Pa zamislite sebe da li biste pustili nekoga da vam se useli u stan bez para? Pa nema šanse, ali je on meni ipak verovao.

Došla je i nova godina a od love ni pinčika! Odlučili smo da osobe C i D isključimo iz plana i okrenemo se novim kupcima.

Da vam ne pričam kako sam bila na ivici nervnog sloma, jer, u principu, nista ja tu ne bih izgubila, sem da se ponovo vratim u svoj stan, što naravno, nije bilo baš tako jednostavno. Osoba B je bila vrlo razumna i sačekala jos jednu šansu, koja mi se ukazala.

Došla je devojka, videla stan, dovela mamu, mami se svideo stan, platili, overili sve ugovore kod advokata, osoba B je konačno dobila svoje pare i svi zadovoljni.Sve ovo smo završili tek u aprilu, naredne godine.

Od tada je i zvanično, ovo moj stan!

Nisam se pokajala, jedino što nema lift. E, to je ozbiljan nedostatak zgrada koje su nazvali 3 sprata, plus mansarda (moj sprat), plus potkrovlje, pa iz tog razloga ne mora lift! Djubrad jedna, a toliko se teško penjati i vući pazare iz prodavnica, dečija kolica, sitnu decu, ma, šeteti kučiće… Znam da je lift veliki trošak, ali, zaista koristi!

To sam htela sve da vam ispričam zbog ovog važnog datuma! 🙂

(Ako neko zna kako da suzim ovaj prostor dok pišem post, neka mi javi, jer sam duduk)

Advertisements

Аутор: dudaelixir

Čitaj blog, pa ćeš saznati sve o meni!

51 thoughts on “U NOVOM STANU”

  1. Super je kad se sve kockice sloze. Za lift te razumem, peti sprat, ruke mi se otegle do kolena, ne mogu vise.
    Vec nekoliko godina planiramo da kupimo neku kucu, ali nema niceg sto nam se svidja, pa onda ajd kao neki stan za sobu veci i na nizem spratu, al nema ni takvih. Ipak znam da ce mi biti zao ako ikad nadjemo odgovarajucu varijantu, jer volim moj stan.

  2. *Sanja, ja sam maštala o kući kada su nam deca bila mala, ali u gradu i da je blizu centra i da nije frka i da…. bla, bla, a ipak, takvu je bilo nemoguće naći i eto, ostasmo u stanu. Ja u stvari uopšte ne moram da idem u šetnju (kao i ti). Dovoljno mi je par puta da prošetam gore-dole i eto, dosta za jedan dan! 🙂

  3. Nekoliko godina sam živeo u kući (pre toga u stanu), posle ponovo u stanu i jedva sam preboleo kuću, dvorište, baštu, sam si bez direktnog suseda, medjutim… I sada živim u stanu i baš mi smetaju susedi iznad mog stana, a i neki drugi stanari, pa šta je tu je, navikavam se, valjda ću do sto četrdesete da se naviknem. Pozzzz!

  4. *Stevo, dobro ti meni došao! Ma, razumem ja tebe, pošto i ja imam problema i sama sa sobom i sa komšijama. Sve je loša gradnja, tanki zidovi, pa čuješ i kad piške i vuku vodu, a i kada se sexaju, naravno! Vriska i cika i tako u krug! Sva sreća ja sam poslednja, pa mi nike ne skače po glavi! Ma, navići ćes se već oko stote, a posle kako bude! 🙂

  5. Dudo,evo prijedlog,naravno ako sam razumijela o cemu se radi :
    Tu gdje pises imas dvije opcije:
    1. Vidljivo
    2. HTML

    Klikni na VIDLJIVO,to je za bogato uredivanje teksta.
    Poslije toga obrati paznju na dvije posljednje kolone u ramu gdje pises tekst.
    U prvoj koloni pise PUTANJA,a u drugoj WORD COUNT.

    Idi misem ispod word count-a skroz na desno i plasiraj mis u ugao(desno dole ) dok se ne pojavi dupla strelica.Kad se pojavi klikni,ali drzi klik i vuci ram prema gore u poziciju koja tebe odgovara.

    Probaj,pa mi javi ! 🙂

  6. Ne pominji mi selidbe. Totalno sam nenormalna što se toga tiče. Kada se selim, već prva noć mora da izgleda kao da tu neko mesecima živi. Nadam se da se u Srbiji više neću seliti. 😀 Srećna vam godišnjica useljenja. 😀

  7. *Afrodita, probala sam, ali se ništa ne dešava, ako sam i ja sve dobro razumela. Prvo, kada kliknem na ono VIDLJIVO, ništa se ne dešava, kao ni kada miša postavim i vučem ispod WORD COUNTA! Pokušala sam nekoliko puta, ali ništa! Probaću opet! Hvala ti na trudu!

  8. *Charolijo, i naša prva noć je bila pod kontrolom, tj. znali smo gde su nam gaće, pidzame, peškiri, u frizideru hrana. U svakoj prostoriji su bile kutije na kojima je pisalo sta je unutra. Nije nam bilo teško da se snadjemo, a i lepo smo spavale nas tri na bračnom krevetu. Sva sreća nismo neke krupnjače! Hvala na cestitki! I navijam da sledeće godine budete tamo gde ste zacrtali! 🙂

  9. *Stevo, i meni je bilo sve ok, dok ga nije sredio majstor, ali, očigledno je nešto propustio! Sada mo na Mozilla Firefoxu a bili na Exploreru, možda i to nešto znači nekom, meni je samo komplikacija jer se ne razumem ni u šta! Da popravim peglu, promenim komarnik, utikace, štekere, to da, ali comp, blage veze nemam! 🙂

  10. Dudo,razlog sto sam pomenula da kliknes prvo na“ vidljivo „je, jer samo iz te opcije mozes pomjerati velicinu rama u kojem pises.Ne,nista se ne dogada kada pritisnes na vidljivo,ali je ta opcija preduslov da bi mogla pomjeriti ram.

    Kada kliknes na vidljivo,sacekas da se otvori ta opcija.Onda plasiras mis u desni ugao rama(skroz dole u desni ugao ) za pisanje.
    Drzi mis nad uglom dok se ne pojavi dupla strelica.Kad se pojavi drzi lijevi klik na misu prema dole i vuci strelicu prema gore.(u isto vrijeme pomjeras i ram )

    Tako ces suziti ram na zeljenu velicinu.Poslije sklonis prst sa misa i ram ostaje u poziciji koju si odredila.
    Na isti nacin i prosirujes ram kada pises,ako zelis da imas bolji pregled tokom pisanja.

    Sretno ! 🙂

  11. Preseljenja mi ne pominji, ja ne spavam dok sve ne stavim kako i gdje treba. Nadam se da se više neću preseljavati:)

    Nego kako taj lift riješiti majku mu?:)
    srećna vam godišnjica preseljenja, uživajte

  12. Dudo ti si baš jedna odvažna, hrabra i jaka žena !
    Sećam se dana kad sam te srela na ribljoj pijaci, kad si mi rekla – sada je tek sve gotovo!
    Tebi je to sve bilo strašno, ali si uspela ono što si naumila!
    To je odlika energične i hrabre osobe, koja zna sebi da postavi cilj i da ga ostvari. Uživaj u svom stanu, a kad malo razmislim, mogla bi opet neki čendž da napraviš, ha, ha, ha…

  13. Znam Dudo, i mene nervira bez slicice, ali onda bih morala da prebacujem nesto tamo (namest’o mi Deda i ooooooooobjasnjav’o :mrgreen: ), a mene to mrzi i tako.
    Za kucu i mi tako trazimo, da bude blizu ovog sad naselja, u centru… al malo teze da bas tako nesto ima. 😛

  14. Auf, koje kombinacije. Delimo sličnu sudbinu. Treći sprat plus potkrovlje…kada dodjemo iz Rodića….uf, otpadaju i uši i ruke i noge…Ali volim naš stan!!! 🙂 Jedino, kupili smo plac i ipak bi pravili kuću da imamo i dvorište. To mi nedostaje (kao da nemamo dovoljno obaveza i bez toga) . Ali, hoću da pijem kafu u dvorištu i da kad dodjem kući, mogu da se raskomotim, otvorim terasu i izvijam decu da se jurcaju u dvorištu!!! E sad ako bi se i nama posrećilo osoba A,B,C,D,E da izvedemo sve kako mislimo, gde bi našoj sreći bio kraj?!

  15. *Maki, onog momenta kada rešiš da živiš sama sa decom (kao ja), jasno ti je da ćeš sve morati sama da odradjuješ (mahom se tako i dešava u porodicama) . U tim momentima, puno su mi deca značila. Nisu se odvajale od mene, kada sam bila kod kuće, zajedno sa njihovim momcima. Tako mi je lakše prolazilo vreme, a živaca mi je od onda ostalo tek toliko, da ne završim u ludari. Toliko sam se nervirala, jer mi je bilo žao osobe B, koja je toliko bila tolerantna i strpljiva. Retko pošten, vredan, radan čovek. Tu mi je u komšiluku, sa njegovom firmom! Svaka mu čast, a što je najvažnije, mogu mirno da mu pogledam u oči, kao i on meni! 🙂 Hvala ti na komplimentima!

  16. *Zelena, ne misliš valjda da sam ja to sama napravila? Ovaj sto nas je reinstalirao! Evo, sada mi Mima kaže da mogu da pišem blog i u exploreru. E, da sam juče tabnula, ne bih ovo znala! Jel vidiš, kako mi SVE govore, kao da ja znam sta treba da pitam?
    Uh, sada mi je lakše! Hvala na čestitci! 😀

  17. *Sanja (Dedina), valda ćeš jedanput naći vremena da se avatarišeš! Ako i nadješ kuću u centru, postoji mogućnost da komšije obrlatiti neki investitor, nadjes se u sendviču i nemaš izbora, ustupiš i ti tvoju, za stan! Tako je moja kuma prošla. Sazidala novu kuću u Rumenačkoj ulici, znaš koja je. Nije se ni raspakovala kada je doselila iz Londona, a ovi pored nje, sto su bili na zajedničkom zidu, insistirali da ustupe kuće, kao i ovi sa druge strane, pa nije imala kud. Nije morala, ali je znala šta bi je snašlo. Uglavnom, ona je fantastično prošla, jer je dobila salonski stan od 100 m2 i tri garsonjere u zgradi koja se zidala na tom mestu. 🙂

  18. *SanjaKokice, srećom, nemam kola pa ne idem u te supermarkete, već vučem svaki dan, barem pet kila, na četvrti. Imam sada već dobru kondiciju, ali je teško, do zla boga! Požuri sa kućom, jer su ti deca još, relativno mala, uskoro će se poženiti, pa nećeš dugo uživati u sama u svom dvorištu, razgaćena, mada i tebe može da snadje sudbina novogradnje, sa jedne i druge strane, pa ćeš morati da je ustupiš! Pazi mene, kao da radim u agenciji na nekrentnine. Vidim sta se kod nas dešava u gradu i kako se ljudi ispale ne dajući svoju kuću i ostanu kao govance izmedju onih velikih, pa im svašta bacaju u dvorište i bulje u njih kao da su u zoološkom vrtu! Mani osobe A, B, C, D, to je sve bilo strašno i koštalo me debelih živaca! Samo A i B i šlus!

  19. Što se tiče dela da ćemo se naći izmedju dve zgrade, to se na tome mestu u skorije vreme desiti neće, jer je takav kraj…nije daleko od centra ali taman. Slepa ulica, mi na kraju, milina jedna. Deluje mi mir i tišina 🙂 Ako navratiš u Suboticu, vodimo te da vidiš. Nije neki fensi kraj, ali biće čim mi dodjemo 😉 A ovo sa zgradama izmedju kuća…ja mislila da je situacija takva samo kod nas u Subotici, kad ono…Mislim…katastrofa jedna šta učiniše ljudima. Do nedavno su mogli imati svoju privatnost u dvorištima, a sada je tu privatnost zamenilo barem 50 pari znatiželjnih očiju stanara novonaraslih zgrada…Šta da se radi…Držite nam fige da makar u toku sledeće godine uspemo prodati stan, pa posle…šta nam bog da…videćemo. I…poslušaću te, samo A i B 😉

  20. *Sanja, Novi Sad su promenili novim zgradama toliko, da ja ne mogu da se snadjem. Odeš li na Grbavicu, Detelinaru, sada novi Somborski bulevar, ne možes da veruješ i prepoznas kraj. To, kada krene da se niže, odmah utapaš svoju kuću i uzimaš stan, jer nema ti druge, sem da te bar njih 50 gleda i nadgleda i šora tina glavu svakojako djubre. Nema tu privatnosti! Držim vam šipke da uspete, naravno, a možda i vidm plac, kad dodjem! 🙂

  21. *Da sam bila na spisku za kafu, dobile bi tortu, ovako…. ha, ha, šalim se Breskvice. Kako je bila dobra torta, sveža u Carigradu, znaš gde je to? Tamo gde je nekada bio „korzo“, u moje vreme, kada smo se šetale i šetali i gledali se s momcima a oni sa nama. Bežali sa časova da bi tu odstajali jedno vreme pa onda, pravac kući da ne bude kazne! 🙂

  22. *Breskvice, onda dolazim, čim pre! „Carigrad“ je preko puta Izvršnog veća, one bele zgrade od mermera, koja je na svakoj razglednici, a pravo od Titovog mosta ili Duginog, kako ga sada nazivaju. Pa do one velike raskrsnice. Levo je izvršno veće a sa desne strane Carigrad! Dobra, stara poslastičarnica, sa još boljim kolačima! 🙂 A sada pravim pitu sa jabukama, njam, njam! Izvolte, kome miriši cimet, za jedno sat, dva, dok se ohladi! 🙂

  23. Ti si se barem uselila i cekala razvoj dogadjaja, a zamisli kod mene, platis stan, pocne gradnja. Rok izgradnje jul, a lepo covek probio rok i ne planira sigurno u skorije vreme da zavrsi zgradu. Posto je to bila trospratna zgrada (prizemlje plus tri sprata, on je nadogradjuje na 4 plus potkrovlje) i nema lifta, tako da ja ispada da cu ziveti na petom. Ja jos uvek cekam, valjda cu docekati. Znas kako kazu – ko ceka taj i doceka, samo je pitanje vremena kad, posto se izvodjac radova zali na SEKU (Svetsku Ekonomsku Krizu) 😀

  24. *Ivane, ova zamena stana, tj. prodaja se dobro završila sva sreća, ali me je koštala debelih živaca. A nisam ispričala, kako smo prvi stan čekali. Podigli kredite otac i ja, počeli da ga otplaćujemo a Srećni dom počeo sa gradnjom. Super, za godinu dana gotova zgrada. Kako su iskopali rupu za temelj, stali sa radovima i tri godine nisu mrdnuli. Sve, sada će, sutra će i ništa. Ponovo raskrčili i opet godinu dana ništa i sve u svemu, posle pet godina smo se uselili u stan u Sr. Kamenici, blizu Instituta! Držim ti šipke da budes u svom stanu sto pre, a šta fali petom, imaćeš dobru kondiciju, kao ja. Mogu čoveče ceo grad da prešpartam i ništa mi ne fali. Samo ti treba jedno deset godina da se navikneš! 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s