LASTOM U BEOGRAD

Ovoga puta u Beograd, odlazim, prvi put u životu, autobusom. Izabrala sam Lastu, jer je u ponudi, za penzoše bio bus u 16,40, sa popustom. To mi je sve odgovaralo. Bila sam uzbudjena i zbog jednog susreta, koji je ugovoren, par dana ranije.

lastavica 2Krenula sam ranije kući, tj. oko 15 h. Stigoh u 15,15, i krenuh da se spremam.

15,30, spakovana, jedem sendvič, praznim frizider od namirnica koje ne mogu da stoje dva dana.

Proveravam prozore, pričam sa decom i razmisljam, kako ću možda, krenuti i ranijim autobusom, jer imam, BAŠ DOVOLJNO, vremena za spremanje.

 16 h, setam po stanu, gledam sta jos treba da uradim da me nešto ne iznenadi kada se vratim. Dodajem u torbu još neke sitnice, bez kojih ne bih nikako mogla, jer idem u VUKOJEBINU, pa nema gde da se kupi. Na primer, četkica za zube, koje UOPŠTE nema ni na trafikama, za sitne pare, ili cik-cak za skidaje šminke, koju NE KORISTI i moja ćerka za skidanje iste 🙂

16, 20 h. super imam jos vremena, taman da proverim e-mailove i blog. Jeste da i to mogu u Bg, ali, ovo je moj comp i više volim ovde. Sipam vode golubovima, zalivam cveće i ..

 tako se zablenuh i zaradih, te kada sam pogledala na sat: MOOOOOOOLIM, LA-PO ČUKE 5, sto bi rekla moja mladja! Grabim mobilni, šaljem poruku taxiju, usput oblačim suknju, majicu, baletanke, gasim bojlere, spustam roletne, stiže poruka od taxija, stigao, grabim torbu, djubre, tašnu, dzemper, zaključavam stan i jurcam niz stepenice, sa četvrtog sprata! Mal vrat nisam slomila!

Ubacujem torbu kroz prozor taksija i kukam: putujemaautobusmikrećeudvadesetdopet ajoj, idemdabacimdjubre i trk do kontejnere! Jao blama, mislim se, budalo jedna a zevala si sat ipo po stanu, i smišljam laž koju cu izreći deci ako ne stignem na bus. Medjutim, ni za nju nemam vremena! Taksista vozi za mnom, uskačem u kola i juriš na stanicu. Teši me on da ćemo bus zaustaviti na rampi, ali sam skeptik. Molim se bogu u sebi! Plaćam i izlećem iz taxija, jurišam prema zgradi da kupim kartu kad tamo red, pred šalterima: dolazim do prvog kukam kako mi zadvaminutakrećebus i jedan momak me pusta preko reda. Zahvaljujem sa „suzom u oku“, i nerviram se gledajući onu iza šaltera kako je mrtva hladna i zavidim joj, kako će živeti sto godina plus ove koje ima. Otpevam za kartu, ne vadim rezanac od penzije jer nemam vremena, A SVE SAM LEPO ISPLANIRALA, plaćam, otimam joj kartu, vičem momku koji me je propustio JOS JEDNOM HVALA, ulećem u bus, za mnom kondukter, zatvara vrata i bus kreće. Eto, to sve sam stigla za 10 minuta, ko ne veruje neka proba!

Sela sam mokra na sedište iza vozača, moje omiljeno, da ceo put imam pod kontrolom, iz razloga teške mučnine. Širim ruke kao lastavica, ne bih li osetila neprijatnam miris ispod pazuha! Ne, ne, miriše Niveaneznamkojeimeupodnaslovu i smirim se!

Krećemo u Bg, sa kreštavim kondukterom, visine metar i želja za rastom. Kako bi ga inače neko i primetio da se ne dernja, kao da mu zabijaju eksere pod nokte? Uspela sam i da se dokačim sa njim, ali nije vredno pomena.

Stižemo u prestonicu. Čekam decu na ugovorenom mestu i odlazimo na mesto sastanka. Pošto sam se sa Charolijom upoznala na blogu, došao je red da se upoznamo i fizički. Pronalazimo se u jednom kafiću. Cela porodica CHAROLIJA, bila je na okupu. Falila je jedino Jabučilova ćerkica. Tu smo se izljubile i ispozdravljali i ispričali, koliko nam je vreme dozvolilo, jer su dečica bila pospana. Mrak je uveliko pao, pa je bilo vreme za pajku. Ovaj susret mi je jako prijao. Oni su divni, puni ljubavi jedni prema drugima. Jedna porodica za primer! Srećno im bilo u budućnosti i želim im da budu zdravi i da im se ispune sve želje!

Rastajemo se uz dogovor da ćemo sledeće vidjenje drugačije isplanirati!

Odlazim kod ćerke, oni svojim putem!

Ostatak boravka u Bg,  provodimo nas tri sa dva kučeta, uobičajeno: šetnja, tv, obilazak Ušća, kafica i kolačići!

Bilo je prijatno!

Ajd, vama sve najlepše, pa do sledećeg puta!

Advertisements

Аутор: dudaelixir

Čitaj blog, pa ćeš saznati sve o meni!

24 thoughts on “LASTOM U BEOGRAD”

  1. hahaha:)
    Uvijek se nasmijem kod tebe u gostima. Tačno sam te zamislila kako bezbrižno čitaš i pišeš, a vrijeme leti..
    I ja tako, posebno noću, čitam, čitam..i.. kad vidim koliko je sati često se pitam imam li vremena bar malo prileći:)

    Nadam se da si i pored frke prije polaska imala lijep vikend u društvu blog prijatelja i porodice.
    Dobro se ti nama vratila bona.

  2. *Dolly, sta da ti kažem. Luda žena, totalno. Vidi se koliko često putujem, pa sam tako bila opustena, neverovatno. Bilo mi je jako lepo sa blog-prijateljima. Divni mladi ljudi, normalni, porodični. Vikend je bio malo drugačiji, od uobičanog. 🙂

  3. Svaka ti čast Dudo, samo opušteno 😉 neka si ti i golubovima vode sipala, ali i smeće iznela. Lepo je to, što ste prenele blog i u život, upoznale se. Nikada ne zna čovek, koliko mu takvo prijateljstvo možda…jednom…bude značilo. E sada, ti nama još i ljubav nabaci, ništa ne košta nekog momka sa neta da upoznaš, pa da nam i o tome pišeš 🙂 Kako bi tek onda jurila 😉 … Šalim se malo, moram…

  4. *Sanjice-Kokice, sve sam obavila u pola minuta, sta da ti kažem! A Charolija i ja smo se već dogovarale da se sretnemo, ali se izjalovilo! Ovoga puta je uspelo, sreća! Ovo je samo početak, a za druženje, biće dana… 🙂 A o ljubavi, pa, ako se desi, vi, moji prijatelji, prvi ćete saznati! 🙂

  5. *Sanja, to je on samoinicijativno, nisam ja to tražila od njega. Bistar neki čova, vidi se da misli i da sluša šta mu pričam! Da nije njega, stigla bi malo sutra! Nikada mi nije dosadno, naročito od kada sam na blogovima! Nemam dovoljno sati da sve obidjem, isčitam i prokomentarišem! Sve mi je turbo i bez male dece! 🙂

  6. *Breskvice, golubovi su ipak, jadni bili bez vode dva dana, jer ih puno pije a ja nemam dovoljno veliku posudu i stabilnu. Već par njih su srušili dole, a ovo je od gline, pravila moja ćerka na grnčariji! Stabilna, jaka, ali ne staje puno vode u nju. Bili su žedni dok mene nije bilo! A Charoliju sam videla i Jabučila i klince, divni su svi! 🙂

  7. *Char, tebe sam ostavila za kraj! Ma videla sam sve i doživela sa vašom decom, isto kao sa svojom! Sve mi je jasno i neobično mi je drago sto smo se upoznale. Mada bih mogla po godinama da vam budem keva, možemo se i družiti, kako stignemo. Ako bude prilike uživo, ako ne, nastavljamo ovako. Divni ste svi, od Anuške-medenuške, preko Marka-eno Zmaj, kaciga, do Jovanice-male stidljivice i radoznalice! Zao mi je sto nisam i Janu upoznala (jel sam potrefila ime?) jer si i o njoj pisala kao da je tvoja! Cmok! 🙂

  8. Kasnjenje na bus – doziveo, s tim sto si ti ipak bila fina sa taksistom, a ja sam sve kesu sa djubretom ubacio u prtljaznik. Najvise mrzim da kasnim, tako da uglavnom to se vanredno desilo da sam morao u pet minuta do 12 da promenim planove.
    E da, 2004. godine dobijem ja predlog da srpsku novu godinu docekam u najlepsem gradu (NS), ali da opusteno polako krenem vozom. To je bilo moje prvo i poslednje putovanje nasom zeleznicom. Em sto sam stigao u NS posle 7 sati voznje iz Beograda, em sto sam novu godinu docekao kao mrgud, em sto sam psovao ko lud, em sto su me na kraju svega toga i izdzeparili u istom tom vozu. Dovoljno da kazem, sad ste me zajebali i nikad vise da sednem u voz. Drugi put umesto da trazim kartu do NS autoputem, ja sam usao u neki bus koji je stajao na svakoj banderi, a put se oduzio na 2:45 minuta, bilo leto, vrucina, i gace su mi bile mokre, a da ne pricam da od klime ni traga ni glasa, siber je bio pokvaren, jedina ventilacija je bio vozacev prozorcic i otvaranja vrata kada se primaju novi putnici ili izbacuju 😀

    Ivana (a.k.a) Charolija je zaista osoba koja zasluzuje svako postovanje. Divim joj se i uvek se setim njenog slogana DON’T GIVE UP!

  9. *Ivane, ne mogu da verujem ni samoj sebi sta sam sve uradila za deset minuta! A ti si se stvarno proveo ko bos po trnju, jadan!
    A danas sam putovala vozom za Čortanovce, pa smo snajka i ja omašile stanicu, sišle jednu kasnije, pa se napešačile, zalutale, i jedva se pronašle sa sestrom koja ima kuću u šumi. Stalno neka zezancija sa putovanjem. Da, i za malo ne stigosmo na voz jer je snajka, „mrtva hladna“, odradjivala neke stvari u stanu, dok je nisam trgla u o7.15 a voz kreće u 07,28 za Bg. Ne znam ni kako je ona uspela da stigne, ali, eto, hoće nas!
    Ivana i Ivan su divni mladi ljudi, a tek klinci…, preslatki! 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s