POGODBA

Pa nije red da samo opljuvavam tatinu familiju, pa ću malo da se osvrnem i na onu drugu, maminu.

Mamina mama, Nana, kako smo je mi zvali, dobila je jednu ćerku i to, vanbračnu. To jest, te 1933. godine, kada se moja maja rodila, njen otac Nikola je bio vojno lice, a vojna lica nisu smela da se zene dok ne dobiju odredjeni čin. Ne zamerite, ne sećam se koji!

I tako, ziveli oni neko vreme u troje,  pa je tata počeo da izostaje, pa sve više nije bio u kući, te je Nana rešila da ga ocinkari nadredjenom. Uzela ćerku u ruke i pravac u kancelariju. Opljuva ona njega, medjutim, nadredjeni nije znao sta da joj kaže. Obećao da će s njim pričati! Kad, te godine zaratilo, Nikola ode u rat i tu mu se zameo svaki trag. Ne vrati se on njima. Pokušavali su da ga pronadju, ali, ćorak!

Nana je bila domaćica i brižna majka. Posto nije znala ništa konkretno da radi, bavila se „crnoberzijančenjem“, kako je to mama znala da nazove. U toj raboti, nije joj bilo ravne.

buvljak

 

Što god je ko trebalo da proda, Nana je bila tu. Pegla, šporet, stara garderoba, stare cipele, tašne, ormani, kaučevi, fotelje, znači, sve, sve, sve.

I tako, Nana je prehtanjivala sebe i ćerku, dok nije upoznala deda Zivka, koji je moju mamu prihvatio kao svoje dete i usvojio je, tako da mama nosi njegovo devojačko prezime.

Medjutim, ni ovaj brak nije dugo potrajao, jer se deda propio i Nana ga je otpustila.

Zatim je, jedno vreme zivela sama, sa jagnjetom Micom, koja je spavala u bračnom krevetu pored nje. Za to vreme, ja sam bila u bolnici (ima i o tome post u maju mesecu) tako da se ne sećam Mice, ali se sećam 6 pačića koji su sa njoj išli u prodavnicu. Nana je znala da stane na sred puta, zaustavi saobraćaj dok pačići ne predju put. Naravno, vozači su je psovali, ali se ona nije obazirala!

Ja sam dosta vremena provodila kod Nane. Bila sam prva, dobra, poslušna i uvek smo se lepo slagale. Jedino sto se ona jako bojala grmljavine, pa smo tada sedele i plakale, a onda bi došao moj tata DA NAS SPASE (post i o tome).

I upoznala Nana novog dedu, Jovu koji je ziveo i radio u Kanjiži. Tamo smo sestra i ja provodile leta i naučile da plivamo na Tisi.  Deda Jova je bio učesnik rata, bio u logorima i tri puta izvodjen na streljanje. Sudbina je htela da ostane živ i upozna našu baku. Da je to znao u logoru, verovatno bi PRE PRISTAO DA GA STRELJAJU NEGO DA TRIDESET GODINA jede govna sa Nanom.

Nije ona njega fermala. Bila je čistunica, svaka joj čast. Lepo je kuvala, održavala i njega u dobroj formi i zdravlju, ali i pored toga sto je bila glava u kući, on je nju strašno nervirao. Bog sveti zna zašto. I nas je sve voleo i bio blage naravi.

Onda su se jednog leta preselili u Novi Sad, jer je Jova dobio stan zbog zasluga u ratu.

I opet je Nana bila blizu nas. Bila je prilično zakeralo i nervirala je mamu, opasno. Čini mi se da sam ja imala najviše živaca za nju. Desilo joj se i to da je sahranila svoju ćerku, sto ni malo nije lako.

Skupljala je figurice i imala ih milion u vitrini i ispod svake mali, heklani milje. Kada je onemoćala, rešila je da to sve proda. Figurice, na šamlicu ispred ulaza zgrade, pre 8. marta, i prodala sve do jedne, klincima, koji su tuda prolazili na putu do škole. I to sve za siću. A onda je na red došla vitrina!

Kome prodati vitrinu koja je u sastavu regala „od zida do zida“. Jednog dana, došla joj frizerka u stan, od preko puta, da je malo izfrizira i spomenu joj ona da bi prodala vitrinu. Zaviri frizerka Maca u sobu, kad: Iju Nano, pa ja imam isti takav plakar a nemam vitrinu! Da li je moguće da se sudbina tako fantastično poigrala sa ove dve dame? Jeste, jeste! I Maco, da li hoćete da kupite vitrinu? Hocu Nanice, ali zavisi od toga koliko novaca tražite za nju!

I tu sad poče Nana da razmišlja, boji se da ne zajebe stvar i ostane sa vitrinom u sobi, a boji se i da je ne potceni. I, gle čuda, umeša se Jova u razgovor! Šta misliš Nanice (bio je Rusin pa je imao malo čudan naglasak) da prodamo vitrinu za sto maraka i da te Maca doživotno frizira! MOŽE, dreknu Maca, znajući da Nana ne može BAŠ TOLIKO DUGO DA ŽIVI, tako da je Nana samo lako klimnula glavom u znak pristanka! Uspela pogodba u roku od dve sekunde i svi zadovoljni!

Ode vitrina u Macinu sobu!

Posle par meseci, zove mene Nana da mi nešto kaže. Stigla ja kod nje a mali friz stoji u dnevnoj sobi, premešten iz kuhinje u koju je ugurala neki mali ležaj jer njoj baš TU odgova da malo prilegne dok ONAJ TAMO GLEDA TV, NAPANJEN DO DASKE, jer je bio gluv ko top!

Pa sta ti radi friz u sobi zeno?

Zbog njega sam te i zvala, da vidiš kome mogu da ga prodam?

Važna je napomena da Nana nije izlazila iz stana tri godine. Opsluživale je komšije i Jova.

Ja u zabezeku! Kome da ga prodaš, niti znam cene. Moram da se motam po prodavnicama i da otkrijem pošto je takav nov, a tvoj je star deset godina. Ma, ne znam Nano, stvarno, videću!

Posle par dana, zove mene Nana sva vesela, kaže, prodala je friz. Kome? Komšinici sa trećeg sprata. Za koliko? Za devedeset maraka! Šta misliš, jel sam dobro prošla? Ja se odsmejala, jer nisam mogla ni da odsanjam cenu za friz, a ona je to odradila iz svoje sobe! Jesi, dobro si prošla!

Ubrzo zatim, zdravstveno stanje Jovino se naglo pogoršavalo. Počeo je da pada po stanu, ona ne može da ga podigne, pa noću otvori vrata od hodnika i viče komšije da joj pomognu. Dopizdilo komšijama i rekli joj da više ne sme da ih budi. Jedino rešeje je bilo Starački dom, kao što smo se i dogovorili, jedne godine.

Neće deda u dom, pa onda neće ona, pa onda ona hoće, pa deda neće…

STOJ, DOSTA, DOGOVARAJTE SE ŠTO PRE, JER JA POGUBIH ŽIVCE SA VAMA. Jel jasno? Nema više ko da vam pomogne, jer ja stanujem 5 km daleko od vas, deca mi u školu idu, bez muža sam, nema ni meni ko da pomogne, a nemam ni roditelje. Brzo da ste rešili za dom ili ćao društvo!

Već, posle dva dana, javlja Nana, pronalazi mesto za dedu i za mene.

Trazeno, učinjeno. Sledećeg dana smestismo dedu a za tri babu. Izdala sam njihov stan da bih plaćala za babu dom, a deda je imao penziju za svoj smeštaj. Bili su soba do sobe. Zaboravih da kažem, kako je Nana stalno govorila da joj je samo da živi dva dana duže od Jove, jer joj je „zivot pojo!

U domu, nije dala da je iko kupa sem mene, a i za vikende sam je dovodila kući da je sredim, uvijem kosu i da malo uziva bez dede, koji je i tamo dozivao i stalno nešto tražio od nje. I ona je bila bolesna, skupila se da je bilo jedva metar i 40.

Posle mesec i po dana je deda umro i to je najavio „velikim cirkusom u nedelju“ i pozvao me da dodjem. I stvarno, umro deda u nedelju. Baba se jako potresla. Sve nisam mogla da verujem. Prestala je i da jede i da pije, pa sam morala malo da je protresem i pripretim joj da će dobijati infuziju i moraće da piški i kaki na lopatu, što je njoj bilo nezamislivo.  Medjutim, nije se stvar ni malo poboljšala pa je i ona umrla za njim, posle dve nedelje.

Rekla mi je: Pusti me molim te, da idem kod mog Jove!

E, bog da joj dušu prosti, izgleda da me je izlagala! Ali, ne znam baš tačno gde, u kom segmentu života sa Jovom!

Znam da nas je sve jako volela, ali samo nas i nikoga više!

Advertisements

Аутор: dudaelixir

Čitaj blog, pa ćeš saznati sve o meni!

36 thoughts on “POGODBA”

  1. Kakva priča!
    I smešno i tužno istovremeno.
    Nana ti bila pravi trgovac, nema šta. Da se rodila u boljim vremenima ko zna gde bi dogurala 🙂
    A sa Jovom… to ti je ono poznato: jedno drugom gundjaju a ne mogu jedno bez drugog. Tako moja mama i tata, isto 🙂

  2. Nana je bila opasan trgovac, zamisli ti u tim vremenima imati takve ideje 🙂
    I valjda tek znaš koliko ti neko znači kad ga izgubiš, kao ona Jovu..

    A nana je definitvno znala šta hoće. Smijem se frižideru na sred sobe bona:)

  3. *Malabreskvo, deda je bio jako velika stipsa, ali je ona uvek uspela od njega da izvuče sta je htela i opet se nervirala s njim! A deda se i u decembru kupao napolju iz lavora, hladnom vodom, pa se sve pušio! Bio je zilav, a ona ga se takvog stidela! Baba ko baba! Nikad zadovoljna! A trgovac, nema joj ravne! Ja već nisam na nju, mada sam naučila da procenim vrednost nekih stvari. Mošda bih sada znala pošto je friz! 😀

  4. *Dollybel, baka je bila mrak! Sve što je naumila, sprovela je! 🙂 A kako me je driblala za noćnu lampu, sve dok joj nisam kupila i montirala joj izmedju njih dvoje, da oboje mogu da je upale, tj. da je dohvate jer je bila na zidu. I kada je sve bilo gotovo, super je lampa, kad sutradan, kaže ona: Ne valja, baca svetlo PO SRED EKRENA TV! Samo sam na brzinu odbrojala do 10, ujela se do krvi za jezik, i rekla joj: Ne pali lampu dok gledaš tv. Evo, neko mi zvoni na vrata, ajd ćao! Čudo od žene! 🙂

  5. *Reminderu, ma ne mogu da verujem da se VEĆ bojiš starosti, a koliko je tebi još ostalo do tada! Ojha, a šta ja da kažem, kad sam već jednom nogom … ma, baš me briga, kako bude biće, treba ziveti što kvalitetnije, ne nervirati se, jel, ako možeš, a i starost može da bude lepa, ako imaš sa kim da je deliš! Zar ne misliš tako i ti? 🙂

  6. Dudo, lepa li je ova priča. Ja baš nisam dugo uživala u baki i dedi, a pride me je ovaj me drugi, tatin deda nazvao glupačica…jer ne poljubih baku kada je trebalo (u poverenju, mama mi je šapnula da je više ne moram ljubiti svaki put kada dodjem…al šta je on znao…) Lepo je čuti da stari ljudi ne bivaju uvek zaboravljeni i ostavljeni. Moja mama tako voza jednu bakicu, iz svoje dobre volje, jer je bila kuma njenoj mami, te na frizuru, te na groblje, te pije kafu sa njom, pa joj meri pritisak, kupi šta joj treba, baka sama….ima četvoro dece, dobre dece, ali su svi daleko od nje. Teška je starost…i treba da mislimo o njoj kada nam se čini da nas neće sustići…

  7. *Sanja, meni su te priče iz familije uvek interesantne, od bilo koga da ih čujem, a čini mi se i vama, svima. Pogotovo sto uvek ima „bisera“ u svakoj od njih. Ja još ne mislim na takvu starost, ali sam se zarekla da ću otići u dom, samo moraju da me ispomažu, jer za njega, neću imati love, definitivno. I to ću otići još dok sam bistre glave, da uživam, kao moja tetka sada, koja ima 82 godine i preporodila se od kada je tamo. Inače, do pre par meseci je kuvala svojoj ćerki, pa joj pala „roletna“ od umora i rešila da ode. Ima tamo prijateljicu i žive kao carice. Sve pod konac, da je ćerka jedva nagovori da dodje kod nje, nedeljom na ručak. E, tako ću i ja, da ne moraju moja deca da mi peru dupe i prevrću u krevetu i proklinju i maštaju o danu kada cu odapeti 🙂

  8. Starost može da bude lepa ali ne plašim se ja starosti kao starosti. Ne patim od takvih kompleksa. Starosti se plašim iz drugih razloga. Kada kažem starost odmah se asociram na bolest, nemoć, samoću, suvišnost, smetnja mladosti pa se onda ubacim u frku. Starost može biti mnogo lepa pod uslovom da bude zdravlja 😉

  9. *Reminder – Znam, eh, svi se toga bojuckamo, ali ne treba već sada da razmišljaš o tome, nego o dečici, ženi, pisanju, opstanku, a starost dolazi, sama po sebi, pa nisi ni svestan kada si u njoj. Samo da je zdravlja! E, i o njemu sada treba voditi računa, tamo gde se može! Stres, puš… , ma da ne tupim, obezbediš mesto sebi i ženi, pa zajedno u starački i svi zadovoljni. Tamo se i zene i udavaju, silne ljubavi se tamo dese. Mojih troje je tamo dospelo, ali na nesreću, kada su već bili na ivici snaga. Ako odeš svojevoljno, oporaviš se i uživaš. Sve ti na tacni! Da znaju kako ih reklamiram, imala bih popust.
    Tako ja ubedjujem sve moje starce, komšije, koje pate u samoći, a deca im rasuta po Srbiji i svetu! To je najbolji izbor za njih! 🙂

  10. Tako je Dudo, moja mama je radila u staračkom domu i znam kako se tamo zabavljaju. A i živela sam jedno vreme baš u zgradi preko puta Staračkog, pevaju ljudi, vesele se, priredbe svaki drugi dan… Ma, najgora je samoća i bolest je lakša kad si u društvu.

  11. Alaj si to dobro rekla, da te prevrću i peru dupe. Ma šta i ti si njima kada su bili mali 😉 Ipak se okreće 😉 Šalim se…bolje je na vreme se povući, da nas pamte po lepom, ne po govanjcima u gaćama (jes da mi deci to pamtimo). Ali…daleko je još starost 🙂

  12. U pravu si Dudo i svaka čast na tom stavu. Moja mama ima običaj da kaže…ako budem ovakva kada budem matora…lopatom u glavu, da vas ne mučim! 😆 Nadam se da će ih zdravlje što duže poslužiti, da mogu uživati u starosti, jer su se odricali ceo život da nama pruže sreću (kao i većina roditelja koji zaslužuju da nose taj naslov)…a kada dodje vreme bolestima…ko zna šta život nosi…

  13. Sanja treba biti objektivan i normalan! I danas se teze zivi i mnogo brze i stvarno se nema vremena niza sta! I zamisli sada da moras posle posla, a radis do 5 da trcis kod bolesnog roditelja, a tvoja deca sede kod kuce i cekaju rucak ili zele da ti se pohvale peticom! Nema sanse! 😀

  14. Baba je bila zmaj. A dom je zaista zakon. Ne bih zelela dete svojom nemoci da mucim. I stavicu to na papir, za slucaj da me izda pamet a njega lomi savest. Da zna i ima crno na belom da sam tako htela 🙂

  15. *Sanja, nase staren ubi i samoca, pogotovo kada ostane jedno! Tu je onda narocito vazno da imaju svoje drustvo, a to imaju u Domu za stare! Mislim da je to kod nas jos ne dovoljno pohvaljeno, nego smo jos uvek u onoj fazi STRPALI JE U DOM ILI STRPALI MAMU ILI TATU DOM! A, isto tako znam i par starih koji bi rado u dom ali nemaju love za to,jer trebaju nezaposlenoj deci, zbog penzija! 😀

  16. *Plava Baklava – Dobro mi došla, uvek! Moja deca znaju da ću ja, čim mi se ukaže finansijska prilika, da odem u svoju garsonjericu! Vidim kako moja tetka uživa. Znas kako joj je lepo. Dom je na Limanu u Novom Sadu, sa pogledom na Štrand. Pa šta ceš lepse! Ima čajnu kuhinjicu sa šporetićem i malim frižiderom, tv, kablovsku i sopstvenu tel. liniju, terasu, lepu veliku, dnevnu sobu, malu trpezarijicu i kupatilo! Ma, da je bog vidi, a valda će i mene! 🙂

  17. IvaneB., jeste, moja je bila, al je bila opasna! A znam da je nas, njene unuke i svoju ćerku jako volela i malo našeg tatu, i bogami, ne znam da li ikoga više! Ne mogu da se setim Beležnice, a jako mi je poznato! 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s