DAN KRAJA I NOVOG POČETKA

 

 

slomljeno srce

 

Bila bih zaista licemerna, kada bih se pravila blesava i ne rekla vam, da je danas,  tačno 14 godina kako sam donela odluku da podvučem crtu  i stavim tačku na moj brak.

Zašto bas na današnji dan? Zato što smo se mučili i patili i obećavao mi je da će prestati da pije. Vratili smo se sa mora, na koje smo otišli sa starijom ćerkom da bi se ona videla sa Englezom u koga se jako zaljubila. I nama je to dobro došlo da se posvetimo malo, jedno drugom „bez dece“. Bilo je lepo tih nedelju dana, pa sam se i ponadala da, ovoga puta, zaista neće nastaviti sa preterivanjem u piću!

Ali, zajebala sam se, kao i milion puta do tada. Vratili smo se sa mora. Prvi dan, napio se, ne kao pravi alkos, drugi dan, kao pravi alkos i to je bilo 6. septembra 1995. godine. To je bilo i dovoljno da mi ZAISTA PUKNE FILM. Samo sam ućutala i ignorisala ga. Nije mi bilo lako, ni u ovoj situaciji. On je osetio da je jako ozbiljna situacija i pokušavao da mi se približi nekim bednim i nevezanim pričama za temu alkohola. Medjutim, u meni je bio mrak za brak!

Deca su bila na mojoj strani, jer su bile dovoljno odrasle da vide kako im se otac ponaša i kako ga nikada nema kod kuće. A i kada je bio kod kuće, to zaista nije ličilo ni na šta. Iz njega su tada izlazili samo problemi, dok je u kafani uživao sa svojim društvom.

Ne želim više da slušam priče o tome kako on baš voli kafanu i kako ne može da odbije turu koju, svaki novi pridošlica „obrne“ u kafani. Ne, nisam ja bila neko ko nije razumeo ljubav prema kafani, ali sam bila neko ko nije mogao da razume opijanja dva puta dnevno, a izmedju toga, posao u radnji. Veliki gazda, zlatar! Znam kako je to sve izgledalo, pošto sam i ja prisustvovala njegovim razgovorima sa mušterijama a da je došao da radi pijan. I taj zadah alkohola iz njega je bio odvratan.

Znaci, kraj i nema više. Ziveo je sa nama jos do maja sledeće godine, ignorisan sa moje strane. Deca su, tu i tamo,  provodila vreme sa njim u sobi, ali im je bilo dosadno, jer tata nije znao ni sta da radi ni kako da se igra sa njima. Mladja ćerka, tada dvanaestogodinja devojčica, bila je njegova miljenica. Medjutim, ta ljubav je bila kratkog veka, bar što se tate tiče. Zaboravio je svoju miljenicu. Ne kontaktira sa njom. Jedino sto uradi, to je da joj pošalje poruku-čestitku za rodjendan i za novu godinu. Fizičkog kontakta nema. Starija ćerka je radila sa njim u radji i to od kada smo trebali i da se sudski razvedemo i podelimo kuću! Uslov je bio da će dobiti više love, ako primi sopstveno dete u radnju. To se sve dešavalo posle sedam godina razdvojenog života. Hteo je da se ženi, pa mu je trebao razvod. Nakon toga, ukapirao je da je „mlada“ htela da mu se ubaštra u radnju i da ga popali, pa je brže bolje kaširao, ali hoćes vraga. Ova mu se natovarila na grbaču, da je morao i zaštitu policije da traži. Ćerka je radila sa njim u radnji, nadajući se da će tada prestati da pije. Jako smo se svi prevarili. Njegova pijanstva su se nastavila a moje dete je obolelo od štitne žlezde. Sva sreca, radnja je na njenom imenu, otac je izašao iz nje, zivi sa ženom koja ima dva sina, njegova večita neostvarena zelja. Sa starijom ćerkom je u kontaktu, skoro svakodnevno, telefonski. A i štitna zlezda se smirila, kada je prestala da radi sa tatom.

To je moja bračna priča.

Da li sam se ikada pokajala? Ne, nisam, jer ko zna šta bi do kraja bilo. Verovatno bih završila u ludari ili zatvoru, jer bih ga do kraja ubila. Nasrtala sam ja na njega, tresla ga za kragnu i gurala onako pijanog. Jedanput ga za malo nisam proterala kroz kuhinjski prozor, onako pijanog.

On, hvala bogu, nikada nije bio agresivan ni prema meni, ni prema deci.

Da li sam mu gundjala zbog alkohola? Ne, nisam, ali smo razgovarali X puta i sve se završavalo na „ja volim kafanu“. Ma, volim i ja kolače, ali ih ne jedem na kile. Idi čoveče u kafanu, ko ti brani, ali se ne moraš uvek napiti kao ćuskija.

Da li žalim za nečim? Da, žalim za porodicom koja se raspala, odnosno nije cela, kako bi to trebalo da bude i kako bi nam, sigurno bilo bolje! Šteta, jer on je bio neko koga sam ja zaista volela, miran, tih, veliki zajebant u društvu, odrastao u porodici gde je otac bio Atila bič božiji i od koga nikada nije dobio ni jednu lepu reč, a kamoli pohvalu i oslonac. Od mene je dobio i ljubav i podršku i oslonac i stan i materijalu sigurnost (moj otac nam je otvorio zlataru). Malo li je?

Zašto nikada, posle njega,  nisam pronašla čoveka, oslonac i podršku? Zato što se takav nije pojavio, a možda nisam bila ni dovoljno otvorena, poučena lošim iskustvom.

Da, 6. septembar je bio i dan početka mog i dečijih života. Petljale smo kako smo znale i umele, ali smo ostale zajedno. Moje ćerke su strahovito vezane jedna za drugu. Starija trenutno živi u Beogradu, ali su njih dve stalno u kontaktu. Strašno se vole i poštuju, ali ne na onaj način grljenja, ljubljenja, maženja. Starija je na mene i nije maza, a mladja je mazuljka, mada mi i ona izmiče.

Nadam se da sam deci pružila ono glavno u životu a to je da se vole, da poštuju sebe, da ne dozvole da ih drugi ponižavaju i maltretiraju, da budu ljudi, da budu humane i da vole i poštuju svoje muškarce. Nisam ih naučila da su muškarci „govna“, „odvratni“,  „da misle samo na sebe“, „da vole samo svoju mamu“, jer ni sama, sve to nisam doživela. Ostale su normalne, koliko se to meni čini a i drugi to potvrdjuju. Imaju pristojne živote. Jos su mlade i zivot je pred njima!

A ja, pa ja imam zivot, sa mojom decom, a možda će me imati neko, ko me je zaista zaslužio! Ja čekam, možda se takav i pojavi!

Srecno meni i vama sa mnom!

Advertisements

Аутор: dudaelixir

Čitaj blog, pa ćeš saznati sve o meni!

38 thoughts on “DAN KRAJA I NOVOG POČETKA”

  1. Alkohol je veliko zlo i kad tad svakoj ženi pukne film. Pijan čovjek je najdosadniji na svijetu, najnaporniji, najneodgovorniji…
    užasavam se pijanaca i ja ne bih mogla sa njim sastaviti 5 dana i divim se onima koje mogu.
    „Promijeniće se“ je najveća zabluda. Neće nikad.

    Draga Soso uživaj u životu i želim da se pojavi neko ko te zaslužuje.

  2. *Dolly i moj tata je pio i mama je htela da se razvede, a onda mu se desila saobraćajka kada je meni bilo 13, isprevrtali se njih četvoro pijanih, uništena kola, a on i još jedan su imali samo polomljene ključne kosti. I tada je prestao da pije za ceo život. Kada je poginuo u saobraćajci bio je, naravno, trezan. Ironija! Ja sam izdržala 18 godina u takvom braku, koji je stalno bio na stend baju! Hvala ti što mi želiš „nekog ko me zaslužuje“! 🙂

  3. Slična životna priča je i priča moje majke. Ja sam je podržao kada je odlučila da se razvede od mog oca.

    Mojoj majci se pružila 2. prilika. Sada živi u Nemačkoj i povremeno u Sloveniji sa jednim dobrim čovekom i konačno je srećna.
    U Nemačku je otišla jer se razočarala u svoj život u Srbiji, želela je i nama da finansiski pomogne i zato je dala je otkaz na stalnom radnom mestu i krenula u nepoznato. U Nemačku. Početak beše težak, put trnovit …
    E onda je usledila bajka…

    I ja sam srećan zbog nje.

    Ovo sam napisao čisto da znaš. Ne volim da pišem o ovakvim stvarima, ali sve je napisano sa svrhom da ti kažem da se nikad ne zna šta nosi noć a šta nosi dan. Sreća prati hrabre. Najbitnije je da se na neke stvari stavi tačka i da se krene iz početka. A sreća je tu negde, čeka…

  4. *Reminder, jako mi je drago što je tvoj mama ponovo srecna. Ja ne tražim sreću, jer mislim da takva ljubav, jednostavno treba da se „desi „, odnosno da te tresne! Ja sam ti škorpija u podznaku i mogu jako dugo da trpim da me neko klama, ali, kada jednom odlučim da je dosta, onda je to kraj svih krajeva i kraaaaaj! Eto, tako sam krenula iz početka! 🙂

  5. Dudo, kroz pakao si prošla, gore ti biti ne može. Sad si svoja, imaš vremena za sebe i svoju decu, a možda se desi i nova ljubav, nikada nije kasno.
    Žao mi je što si sve to morala da preguraš, ali kažu „što nas ne slomi, to nas ojača“. Samo napred i

  6. Dudo samo napred. Divim se tvojoj hrabrosti, snazi i iskrenosti.Sigurno da nije uvek bilo jednostavno, ali vas tri ste se drzale jedna druge i uspele ste….a sreca tu ceka negde iza coska,ma docice nekako sam sigurna…pa kad te tresne..da znas sta je 😀

  7. Znaš šta Dudo, ti si jedan retko dobar čovek. 🙂 Možda ovo nema toliko veze sa ovim postom, ali jednostavno imam potrebu da ti to kažem.

    Ima veze i sa postom. Pored svega onoga što te je snašlo u životu, ti i dalje imaš vedrine, snage i dobrote da brineš i o drugim ljudima i to radiš iskreno, ja to osećam. 🙂

    Ne možeš ni da predpostaviš koliko ću se radovati kada ovde kod tebe budem čitala post sa nazivom „Zaljubila sam se ponovo“. Znam da će se to desiti. Eto, verujem u ljubav, a ti si je zaslužila. I dalje si moj idol, a tebi i ne mora da bude jasno zašto. Što sve mora da ti bude jasno. 😉 🙂

  8. Svaka čast na ispričanoj priči, na hrabrosti i snazi. Delimo jedno iskustvo, doduše iz različitih razloga. Prevare…laži…akohol,…jednostavno, ne valja ih trpeti. To ubija čoveka, ženu, postepeno ali sigurno. Boli više nego batine da dobiješ. Nervoza, suze, strah i nepoverenje. Kada se izgubi mir u duši, ne valja dalje tako ići. Ni deca nisu dovoljan razlog, jer pate i oni, na svoj, dečiji način, što ostavlja posledice, opet, na svakom detetu različite. Hrabar je to korak, ko ga nije napravio, teško da može shvatiti njegovu veličinu. Ja ti moram reći, meni je život doneo sreću, a nisam joj se nadala. Kupila sam stan prilagodivši ga mojim sinovima i meni, spremna da dočekam starost sama, jer…kome ću trebati? Medjutim, patetično ili ne, dopisivala sam se preko interneta i sajtova za upoznavanje, upoznala neke ljude, preko istog … neta, naišla na kretena mnogo…i onda mi se javio jedan mangup, mladji od mene…rekoh…šta će ovaj mali sa mnom? 😉 Rekoh mu, ma ja sam bre za tebe kokoška…i tako se rodi Kokica….šta će on sa mnom…mangupiše se i dalje, upoznali smo se i živimo zajedno, planiramo budućnost zajedno, voli moju decu i deo je njihovog života. A njihov otac, ne bih odvojila ni red za njega. Zato Dudo, samo napred otvorena srca, ne gledaj na loše iskustvo, jer ima i dobrih ljudi, što si i sama svoju decu naučila. Sve pohvale tebi i tvojoj snazi!

  9. Hvala na dobrodošlici, ja uvek prvo svima kukam kako nemam vremena, pa eto…i tebi ću. Uvek žalim što kasnim, nekako kaskam za svima. Čini mi se da kod tebe mogu naći lepih priča, što o porodici, što o toalet rolnama ( 😆 ) – u prevodu i priče pune emocija a i one druge, zabavne. E sada, dvoumim se da li da čitam ili da pospremim kuću?

  10. Mozda nije doslo vreme za susret do sad, da ne bi opet ponovila obrazac izbora. A imas veliko srce, bogat zivot i zasluzeni mir. To sme samo da se obogati svetloscu lepih emocija i ispunjenosti 🙂 Svako dobro tebi i devojkama zelim 🙂

  11. *Da, čitas, nego šta! Ja se polako ali sigurno NAVLAČIM na ovo sve. Ali, ja nemam malu decu, pa mi je lakše! Ja, kao svaki blizanac, moram odjednom da radim sto stvari, pa sam tako i na blogu 100 puta dnevno, kada sam kod kuće! Samo malo prošaram, pa nastavim da radim! Ako sam ti nesto olaksala, super! 😀

  12. Dudo, istina je…na blogovanje se izgleda lako navući, pogotovo ako ljudi reaguju, jer tada tek osetiš tekst, koji je ponekada nama značajan (u smislu dotiče naše emocije) ima kada je zabavan, kako kad…sve u svemu, počinjem osećati grižu savesti kada ne stignem pročitati sve što bih htela, a pogotovo što bih svašta pisala, a ne da mi vreme 🙂

  13. *Sanja, verujem ti, jer se žderem kada ćerka mora da uči BAŠ OVDE U SVOJOJ SOBI GDE JE I KOMP! Kao DA BAŠ MORA OVDE, jer ima i dnevnu i moju sobu. Ma, zeza ona mene, jer i ona je FB, pa zvirka, a meni ne da! Navukla sam se definitivno! 🙂

  14. Pre svega da ti kazem da vrlo malo zena bi bilo spremno da nesto tako iznesu pred nekim koga ne znaju. Jos ranije si negde na drugim blogovima pre nego sto ti je Marija (drveniadvokat) pomogla oko otvaranja blog-a, komentarisala da si ostavila muza zbog pijanstva. Ni jedan covek nema pravo da nekome sudi, ne barem zbog tudjih poroka, barem ne neko ko ga licno ne poznaje. Ali smatram da si donela i postupila ispravno – prvo zbog svog zivota (jer je tezak zivot sa nekim koga molis i postujes da ne radi nesto sto pre svega samog sebe unistava, a posle toga i sramoti svoju porodicu).Drugo, da si ostala sa njim, verovatno bi se tvoje cerke jednim momentom postidele oca zbog njegovog pijanstva (mozda ne javno, ali bi ih sigurno bilo stid). A trece, da je on kojim slucajem zeleo i hteo da ostavi alkohol, on bi se zaista potrudio, ako ne zbog sebe i svog zdravlja (ciroza jetre) onda zbog svoje dece. Jednostavno, svojim egoistom je pokazao da mu je jednim delom bilo prece kafana nego porodica.

    Opet kazem, nemam pravo niti smem da bilo kako osudim nekoga, ali s aspekta slobodoumnog misljenja, tvrdim da si postupila korektno i sto si svojim cerkama dala slobodu da budu u kontaktu sa njim, i sto im nisi dala predstavu „da su svi muskarci isti, da se zbog jedne kobasice ne zalete da uzmu celu svinju“.

  15. *Ivane, hvala ti na podršci i razumevanju. Deca ga se jesu stidela i u jednom momentu je čak jedna i rekla da će se ubiti kada ga je videla pijanog i upišanog kako baulja kući! E, to je bilo presudno! On je i nastavio sa alkoholom, ali ga bar one ne gledaju! A ima još jedan lep post o tome kako smo se nekada voleli i zove seA MOJA LJUBAVNA PRIČA.

  16. Повратни пинг: DAN KRAJA… | Dudin blog

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s