UDOVICE, RASPUŠTENICE I PO KOJA „NORMALNA“

Prošle srede, stigne meni poruka od najstarije sestre od tetke, sledeće sadržine: Pozivaju se Vesele udovice, raspuštenice i po koja „normalna“ na druženje, kod mene u šumi. Očekujem vas u ranijim prepodnevnim satima, nemojte kasno, da mi ne razjebete koncepciju!

Čortanovci

Ovo je ta šuma u Čortanovcima u kojoj su ona i pokojni muž, kupili kućurdu od poznate novosadske porodice, davnih dana. Ona provodi celo leto u ovoj kući i zaista uziva.

Ono „razjebavanje koncepcije“ je značilo: da ne dodjemo kasno i ne odemo kasno, jer je ona navikla da leže u 9 – maksimalno pola 10 h, a ustaje kao veštica. Tako je navikla.

Sada bih kratko da se osvrnem na naslov. Ona je udovica, snajka (od nedavno preminulog nam jedinog brata u familiji, sa tatine strane) udovica, jos jedna sestra od tetke raspuštena, kao i ja, a tri su nam „normalne“. Ima nas raznih, ali nam je jedno zajedničko – zajebancija i smeh, kao i crni humor. Sestra je ostala udovica pre jedno 17 godina, a snajka pre tri meseca. No, ostala je normalna, bez obzira koliko joj je teško na duši. Trudi se da zivi normalno, ali, samo ona zna kako joj je. Uklopila se u naše društvo i familiju. Na zalost, tek posle smrti svoga muža, a našeg brata.

Od kada njega nema (a i sestrina mama je umrla dan pre bratove saobraćajke), mi se češće okupljamo, uglavnom na dan njegove smrti, svakog 25. u mesecu a i čujemo se telefonom.

E , ta sestra je pokušala sve da nas okupi, ali je jedna omanula. Morala je baš danas da peče paprike, mada je znala i mogla je planirati da to ne uradi baš danas. Da je znala kako će nam biti, sigurno ne bi propustila.

Sedele smo na ogromnoj terasi nas 6, pile domaću rakijicu, kafu i evocirale uspomene na detinjstvo. Svaka od nas je po nešto dodavala, karikirala, pa je sve ispadalo smesno. O crnjacima je malo degutantno ovde da pišem, ali i njih je bilo „puna kola“. Kako je kuća na samoj obali Dunava, ispod njene terase je kafana (koju je ona izdala nekom tipu), tako da se tu skupljaju uglavnom domoroci i svi se poznaju. Bilo je tu dobacivanja sa obe strane. Na donjoj terasi su uglavnom sedeli „momci“ a na našoj „devojke“, od kojih ni jedna nema manje od 53 godine.

U jednom momentu, jedna od sestara, snimi dva tipa,  kako, goli,   izlaze iz vode. Kako je to rekla, tako smo sve mahinalo poskalale i iznenadjeno povikale: kako, pa ovaj ima gaće! Ma ne taj prvi, onaj drugi! Kad stvarno, tip go golcijat, sa sunčanim cvikerima. Ha, ha, to ga je baš sakrilo od radoznalih zenskih pogleda. Ova naša najstarija sestra, ustade i poviče mu: Ne vredi ti sada da  se sakrivaš (pokrio medjunožje obema šakama :), sve smo videle. U tom momentu, neko sa donje terase povika: On je Talijan, na sta sestra, okuražena, nastavi: Nemaš čega da se stidiš, nisi ti kriv, u tom momentu viknem ja: a i hladna je voda, na šta počesmo svi u glas da se smejemo, a Talijan, onako kiselo, gleda i, postidjen, dodje na terasu i zamače nam sa vidika. Eto, svašta u šumi možes videti! Pristigao i pecaroš sa dve ogromne ribetine, za kafanu večera!

Ta sestra ima još dve sestre i sve tri su prosvetarke. Dve u penziji a jedna je još aktivna.

Posle ručka, nastavismo cerepačenje i pade predlog da nastavimo malo kod njene srednje sestre, koja zivi u selu Čortanovci. I krenusmo. Vreme je nesto bilo blesavo, tako da smo se malko i posmrzavale na terasi, pa smo u novoj kući rešile da sedimo u kuhinji, pijuckajući kafu sa nekim novim pričama!

Nas šest sestara smo se jako družile kada smo bile male. Ova sestra je najstarija, ja sam treća po redu, a razlika izmedju nas dve je 8 godina. Ona nam je bila „duhovni“ vodja. Da nije bilo nje bile bismo osakaćene „neznanjem“ o pušenju, kao sto to obično biva, kada imaš stariju sestru ili brata. Ona nas je vodila i u bijonju, jer su stanovali blizu bioskopa u Petrovaradinu. Ona nas je vodila i na Oficirsku plažu s obećajem da će nas paziti, ali joj to nije bilo ni na kraj pameti. Pazile smo se same, a ona je samo povremeno bacala poglede i prebrojavala nas.

Zimi smo se sankale kod njih na Petrovaradinskoj tvrdjavi, na vojničkim sankama, na koje je stalo bar nas desetoro. Sjurili bismo se do puta, a posle je bilo teško vući te ogromne sanke do gore.

Posle bismo, onako mokre i promrzle, dolazilile kod njih, skidale se a tetka bi nam skuvala čaj i mazala pekmez od šljiva, dok smo mi sedele oko šporeta sa nogama u rerni. Bila su to lepa i bezbrizna vremena.

Eto, i toga smo se ponovo sećale, sve upadajući jedna drugoj u reč!

Predivan dan, pun emocija, razne fele!

Advertisements

Аутор: dudaelixir

Čitaj blog, pa ćeš saznati sve o meni!

38 thoughts on “UDOVICE, RASPUŠTENICE I PO KOJA „NORMALNA“”

  1. hehhehe, Talijan gologuzan 😀 – Vid cune, prava pionirska hahahhaha – salim se malo i malo sam neozbiljan.
    svaka cast za super provod. to mi se jako svidja kad se ljudi druze, a ne svadjaju se oko boze me oprosti imovine.

  2. *IvaneB, zamisli da je tek razumeo sta smo mu dobacivale, mi „pionirke“? Kod nas pet (i snajka), nema sta da se deli, sve je jasno, tako da nam preostaje jedino bezbrizo druženje i zezanje. I omladina je posle sedela sa nama, ravnopravno, onda ti je jasno, kako smo se zezale. 🙂

  3. Svaki put kada pročitam priču o tvom druženju sa sestrama i snajkama, raznežim se. Baš ste carice. Od mojih babe i dede, nas šest unuka upišulja, samo jednog brata imamo. Sve se nadam kad malo više omatorimo da ćemo se više družiti. Ponekad mi baš nedostaju. 😦

  4. *Charolijo, isto kao i nas 6 a imale smo i jednog brata 😦 koga nema, evo, juče bilo 3 meseca!
    Imam ja još jednog brata, ali sa mamine strane, zna Milana! Na zalost, nesreca nas ponovo zbližila, pa se sada sve češće cujemo, bar telefonom! 🙂

  5. Draga Dudo kud baš gologuzi da naiđe u nevakat?:)
    Sad nešto razmišljam, koliko smo se „prosule“ po bijelom svijetu, teško da bi se tako mogle sastati moje rodice i ja.
    Kod nas je sestra samo i jedino rođena sestra i brat rođeni brat, sve ostalo su rođaci i to prvi rod, drugi rod…
    Kad bih ovde rekla sestra od tetke svi se se zblanuli draga moja sestro od bloga:)

  6. *Dollybel, zaboravila sam da pitam sestru da li se rapitala otkuda njih dvoje, iznenada iz vode!
    Eto vidiš, kako je lako postati sestra nekome – sestra po blogu:) Jako smo se puno družile kada smo bile male. Posle se poudavale pa svaka po dvoje, troje dece, pa se nije imalo kad. Evo, sada, omatorile, vreme je za unučiće, pa ima malo vremena i za druženje! 🙂

  7. *SanjaKokice, ima nade za porodicu, sigurna sam! Ova naša je jedna od retkih u kojima nije bilo svadja, tračeva! Uglavnom, kada se nadjemo, a to je uglavnom na sahranama (koje nas zbližavaju), posle na daćama, evociramo uspomene na detinjstvo i smejemo se! 🙂

  8. 🙂 moram priznati, moja se seka i ja najbolje smejemo na misama u crkvi tim povodom! Strašno, uhvati nas neko ludovanje, pa ne možemo da se obuzdamo. Mi se lepo slažemo. Imamo dobru porodicu. Predivne roditelje. Bliski smo. Možda ovako šire gledano, sa daljom se porodicom ne vidjamo baš mnogo…ali to je ono, vreme što nam nedostaje i juriš i trka od života. Lepo je imati zdravu porodicu, tek kada čujem kakvih sve ima, shvatim da je ovo što mi imamo pravo blago.

  9. *Sanja, reći ću ti samo da smo mi svi CRNOHUMORNI! Sramota me je da pričam o svemu tome! Kada smo brata sahranili (poginuo u saobraćajci u maju ove godine), u sklopu groblja se nalazi sala za daće, pa je snajka tamo pozvala sve da se malo „prihvate“. Stigli do sale a dočekuje nas jedan čovek koga snajka pita: Izvinite gde je sala za žurke? Mi se odsmejali, jer smo se dogovorili da nećemo govoriti daća, jer je brat bio totalno cool i lišen svih ovozemaljskih „moranja“ i običaja! Kada smo mu davali 40 dana, nalivali se rakijom pored njegove večne kuće i pričali mu viceve i smejali se, jer znamo da bi on to voleo! Srecom, nikog nije bilo oko nas, inače bi nas garant proglasili ludacima! 😀

  10. *Sanja, duha nam ne ponestaje, sva sreća! A sto se smeha tiče, stalno bih se smejala, kad bih imala čemu! Usput, ako voliš komedije pogledaj film Mamurluk u Las Vegasu! Otkinula sam se od smeha. Radnja kreće, kao uglavnom sve am. komedije, ali se zahuktava i smeh do kraja filma! Uzivaj! 🙂

  11. Повратни пинг: 2010 in review | Dudin blog
  12. Повратни пинг: POSETA SESTRI U ČORTANOVIMA | Dudin blog

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s