DRUGARSTVO

 

decak i pasOvo je tipična slika drugarstva! Kažu ljudi da ti je pas najbolji prijatelj, u sta se svakodnevno uveravam!

No, zaista, čovek, tek  kada ga pritisnu problemi, sazna ko mu je i da li mu je baš taj i taj, stvarno prijatelj.

Od malena nas uče kako treba biti dobar drug, što podrazumeva: podeliti loptu, kamion, lutku, bonbone, žvaku i svašta još, sa onim sa kim se igraš, a to ti je, pretpostavlja se i drug. A sa najboljim drugom ili drugaricom, moraš deliti i gaće, tako kažu. Ako ti  se drugarica poveri, to je kao da si zakopala u raku  sve to “u poverenju”.  Ali, da li si i sam dobio to od najboljeg druga. E, pa, nije baš uvek povratno.

Imala sam dobru prijateljicu oko 20 godina. Pocele smo da se družimo još dok smo se zabavljale sa našim budućim muževima, pa onda se udala ja, pa ona, pa su nam se radjala deca, naizmenično i zaista smo uživali i fantastično se družili, tj. nas dve smo se posebno družile, dok su muževi radili. Imale smo običaj da zajedno čitamo smešne članke iz nekih novina koje su tada bile aktuelne i smejemo se do raspadanja. A onda, strašno saznanje da je njena ćerka teško bolesna i da neće dugo poživeti. Užas! Nastavile smo da se družimo. Prisustvovala sam čestim napadima gušenja, panike moje najbolje prijateljice, bodrila je, bila uz nju svih osam godina patnje. Slavile smo sve decije rodjendane, naše rodjendane, praznike. I, desilo se ono najgore! Umrla je devojčica moje najbolje prijateljice! Imala sam potrebu da je držim u naručju, da je zaštitim od bola koji je trpela gubitkom svog deteta. Stalno sam bila uz nju, grlila je, mazila po glavi, obrazima i pokušavala da pronadjem reči utehe, kojih nije bilo. Samo smo ponavljale da je “njoj dobro tamo gore, da je čuvaju moji roditelji i prijateljicin otac”. Odlazile smo na groblje svake subote, kako sestra i ja našim roditeljima, tako je išla i ona. I to je trajalo godinama. Ona je zaista bila jedna hrabra žena, koja se trudila da bude normalna jer je imala i starije dete, zdravo i koje je bilo, silom prilika, malo zanemareno zbog bolesti sestre.

Onda sam se ja razvela, trudeći se da nikoga ne maltretiram svojom pričom, koja se nije desila odjednom.  Nevolja je trajala godinama, samo je trebalo da se prelije čaša. Jedna od mojih prijateljica, nije pokaza baš neko razumevanje i pravila se kao da to nije ništa, dok nije doživela istu sudbinu iz istih razloga, pa mi se strašno izvinjavala zbog nevere.

I tako, ona moja najbolja prijateljica, počinje da zaboravlja sve što je vezano za mene. Naime, upoznala je novu osobu, koja joj je, očigledno, bila interesantnija, fizički bliža (stanovala je blizu nje). Mene je gurnula, negde pod otirač. Stalno se vadila na “zaboravnost druže”. Ja sam sve to trpela, dok mi nije pukao film, podvukla crtu i nikada više. Pokušavala je nekoliko puta da me dobije telefonom, ali ja nisam želela da se javim. I to je sve, od našeg prijateljstva. Da usput kažem da je i njen muž radio kod nas u zlatari, naučio zanat i mnogo godina kasnije, otvorio i sam svoju zlataru. Ni dan danas ne mogu da je zaboravim, kao sto vidite! :)

Naravno, nije ona jedina sa kojima sam se družila, ali mi je bila jedna od najdražih. Ne rekoh vam još nešto važno, da smo i radile zajedno, u istoj kancelariji. Ona mi je pronašla posao kod nje u firmi u kojoj i sada radi.

Ne družimo se, eto, 10 godina. To je bilo prijateljstvo, ali, da li i drugarstvo?

Bilo je puno prijatelja kojima smo pomagali finansijski, još dok nam je dobro išlo. Bilo je njih koji su, kao pravi prijatelji vraćali pozajmljene pare, a mnogo njih se nikada nije javilo da iste vrati. Uostalom, imate i vi takve prijatelje, zar ne?

Drugarstvo podrazumeva i uzajamnu podršku, nudjenje pomoći bilo koje vrste, kao sto su selidbe, pravljenje zimnice, spremanje (zasto da ne, pa i to sam radila, noseci kirbi po prijateljima), jadikovke svih vrsta. Drugari su za to, ma koliko vam po nekada to sve ne prija, ali, ima dana, kada i vama treba neko za TO.

TO, u današnje vreme, skoro da nije moguce, jer drugarstva je sve manje. Prijatelja ima, ali drugara nema. Nema više niko da ti se ponudi za finansijsku pomoć, za selidbu,  ali, ako je slavlje u pitanju ili daća, mnogi će se izvući iz svojih rupa da ti se “nadju”, pa pojedu i popiju to što si spremio.

Jednom sam učinila uslugu prijateljici pa smo  špijunirale njenog muža, prateći ga kolima, jer je ona sumnjala da ima švacu. I to sam jedva preživela i zamolila je da mi to više ne radi. Sva sreca, nije išao kod švalerke, kako je ona verovala.

 

 Tvoj najbolji drugar će ići  nekoliko puta na more, dok, recimo, ti nemaš da platiš detetu časove iz jezika ili lekara ili zubara, ne bitno! I neće ti se ponuditi da ti pomognu, bez obzira što si diskretno nabacio temu “potrebe novca”. Zaista nisam prokleta, davala sam i davaću ono što mogu, ali ne razumem, kakva su to vremena došla i zašto je to tako? Pa zar drugari ne treba da su tu kad ti je zaista teško i kada ti zaista treba pomoć?

Da li sam samo dobra drugarica ako “njoj” kažem da joj se muž švalera ili bi bilo bolje da to prećutim,  pa da sama i uvek “poslednja” sazna? Ili sam dobra drugarica ako  joj saopštim da joj se dete drogira ili pije kao smuk ispred lokalne prodavnice? Zar drugari samo zato služe?

I zato što sam takva, nikada neću odbiti da pružim pomoć, a razočarala sam se, bezbroj puta.

Ili su to samo naše godine u pitanju! Jedno je sigurno, najbolji prijatelj mi je compjuter! Doduše, i on me po nekad zezne, ali me brzo prodje, jer ga ne uzimam za ozbiljno, mada one što zive u njemu, vrlo mnogo poštujem i cenim njihovo mišljenje!

drugarstvo

58 responses to “DRUGARSTVO

  1. Oh, Dudo. Pre svega, jebeno je to, razocarati se u ljude u koje indirektno verujes. Svi mi dozivljavamo tako neka neprijatna iskustva. I ja sam. Biti sa nekim najbolji prijatelj – druziti se godinama i onda jednostavno on pronadje zanimljivije ljude oko sebe, a za tebe nema vremena. Pogotovo oni koji misle da si ti nesto bolji od njih, pa ti tako vracaju. No…

    “Najbolji prijatelj je onaj ko ce sa tobom da se raduje onda kada si ti u radosti” – i jeste tako. Vrlo malo ima ljudi koji ce zaista da se raduje sa tobom ako si ti recimo osvojila premiju na lotou. Svi ce ih nekog sazaljenja na tebe, tvoj problem da ti pridju, pa makar da ti ponude neku moralnu podrsku, ali je malo ljudi koji ce zaista da budu tu kad tebi “cvetaju ruze”. Ili ako budu tu, posle saznas da su iza ledja rekli zajedljivo: “Vidi, onu Dudu, dobila premiju.”

    I ja sam tako vaspitan – da sve treba deliti sa drugim. Banalni primer: hrana. Oboje smo kod tebe na kafi, i ti sad uzimas da jedes, predamnom, a mene nisi ni ponudila niti smatras da shodno da pitas da li sam mozda i ja gladan. Verovala ili ne, danasnja omladina je takva – gleda samo sebe i svoje interese. Pogotovo oni posle 80-tih rodjenih, kad je ovaj prostor pocela da udara teska ekonomska kriza pa sve do danas, takvi su. I vrlo cesto recimo cujem kako roditelji savetuju svoju decu – “tu uzinu ti pojedi, nemoj da je delis sa drugima” (isto primer kod male dece).

    Sta je sa odraslima? Ooooo, pa Dudo, nije to nimalo neobicno sto kazes, da ti je kompjuter najbolji prijatelj. Jer danas ljudi su zaboravili druzenja. Gledajuci neke tvoje postove, pisanjima o tome kako si se druzila, organizovala zajednicka letovanja sa prijateljima, porodicno odlazili i dr. danas to kao da je nestalo. Borba za golu egzisteniciju je napatila ovaj narod i on sve manje ima vremena za druzenja. ponuditi nekome da odete na izlet kolima porodicno vas nekoliko – pa to je retkost koja se srece – sve vise ljudi postaju asocijalni. upravo iz razloga sto gledaju koliko ce me to kostati. Ranije se znalo da komsinice sednu ispred zgrade, organizuju se zajedno da prave ajvar ili komsije da prave rostilj, pa svako nesto donese… a sada, ma sada je najlakse ucauriti se u kucu i sedeti i buljiti ispred TV-a. Tacnije druziti se samo sa onima od kojih imas neku potencijalnu korist!

    Sva ova desavanja u zemlji uticala su na to da jednostavno mi postanemo asocijalni. I to je evidentno. Manjak druzenja. Recimo, ja kao mlad covek, pratim 12 blogova, tj. one ljude, obicne koje svojim recima iznose neka zapazanja iz svog zivota. Nemam vremena sada da polemisem na necijem blog-u oko recimo pitanja “problem kojim se susrecu korporacije u Srbiji”, pre svega iz razloga sto ja kao inzenjer fon-a, ucio sam da bih svoju profesiju obavljao na radnom mestu, bio sa njom 8 sati u toku dana i zar mi treba jos onih sat vremena sto izdvojim za citanje i time da se bavim (definitivno bih onda bio prolupao) – plus uvek postoji neki “key-warrior” koji je spreman da iznosi neke teze, tezice, premise, koje su mozda ispravne ali nisu moguce za implementaciju jer verovatno nikada u zivotu se nisu susreli sa problemom nazvanim “ogranicenja”. A najlakse je posmatrati kako to rade druge zemlje (da ne pricam o tome da su te druge zemlje daleko razvijenije). Zato… use i u svoje kljuse – pisem prozu, poeziju – siguran sam u to da nisam dobar u tome, ali barem znam da me to opusta i da mi je prednost sto znam slepo kucanje koje mi omogucava da svoje trenutne misli pretocim na “papir”, tj. u editor teksta. No, da ne skrecem sa teme, … poenta je bilo reci – taj manjak druzenja u realnosti manifestovao se sa viskom druzenja u virtuelnom. A sve je to naravno posledica desavanja u zemlji. Zato i nije cudo sto vrlo cesto kod mladih postoji ta izreka: “moj najbolji drug je kompjuter”.

    Oooo, srkrenuh ja sa tvoje teme, ali tema – problemi drugarstva (na globalnom nivou) iziskuje siri aspekt polemisanja. Uzrok – posledica. Resenje! A najgore od toga je sto resenja nema, dok se uzrok ne sanira.

    P.S. Sem toga, tvoji najbolji prijatelji ce uvek i zauvek ostati tvoja deca, to nikad ne zaboravi. I sem njihove podrske, nicija nece biti u toj meri jaca i delotvornija.

  2. *Ivane, sve si rekao, jedino se nadam da si u pravu u poslednjoj rečenici! Jer, oko sebe, vidim, šta su roditelji sve pružili detetu, a ovi ih po stare dane, šutnuli napolje “jer su skrenuli” sa pameti. No, ja još uvek imam svoj stan, pa nema ko da me izbaci! Za sada lepo funkcionišemo i nadam se da ce tako i ostati.
    A za kompu sam uvek tu, ne traži da jede, ne voli kolače, ne kuvam mu kafu, jedino moram jedanput mesečno da ga malo “podmažem” kešom, da bih mogla da radim ovo, sto volim! :)

  3. I ja danas postovah članak o prijateljstvu kao nastavak “Priručnika o normalnom ponašanju” ali mi isti tekst deluje kao truba u odnsu na tvoj post “drugarstvo”.

    Po meni je prijateljstvo viši stupanj poverenja i povezanosti među ljudima od drugarstva. Drugari služe za druženje i opuštanciju a prijatelji kad nastupe muke i teški trenuci, ali to kategortisanje je nebitno. Bitno je da je svakim danom sve manje ljudi na koje se čovek može osloniti i na koje može uvek da računa. Takvo je vreme. Vreme pakosti, prezira i ljubomore. Zato su takvi i ljudi.

  4. *Reminder, ja drugarstvo postavih na prvo mesto, jer su nas tako učili od malena. DRUG, to je pojam broj 1, skoro na istom mestu kao brat ili sestra. Ali, sto ti kažeš, vreme je pakosti, prezira i ljubomore, pa su se ljudi izopačili. I nemaština je učinila svoje. Ja samo znam, da me je klepila i to sivonjski, ona jevrejska DA BOG DA IMAO, PA NEMAO! E, a sada, svi oni kojima si bio drugarčina i prijatelj, NESTALI i nema ko da te pita: Druže, treba li ti neka pomoć, možda lova, a? Eto, zato i mislim da sam PALA SA DRUGE PLANETE, jer su mi mnoge stvari NE SHVATLJIVE! :)
    Uveče ću da pročitam i tvoj post, radim od 13 h, pa neću stići, ručak za dečicu i zeta, spremanje i odoh u radnju da zlatarim! :)

  5. Cini mi seda precesto gresimo u najboljem drugarstvu, ali to shvatimo tek kasnije kad nam je tesko a nema nikoga oko nas i kad smo sami …
    Cak ni pas nije najbolji drug…
    Ivan je u pravu donekle, jer nam se vraca onako kako smo davali pa ne mora da znaci uvek da ce nam deca biti uvek tu??

  6. Ja se jos uvek, hvala bogu, nisam razocarala u neke drage ljude, a druzimo se evo 30 godina (od prvog osnovne), iako su rastrkani na sve strane.
    Sto se danasnje dece tice, definitivno je veoma mali broj onih koje roditelji vaspitavaju kao nas nekada, sto zbog nemastine, sto zbog zlobe i zavisti, sebicluka, gledanja sopstvenog dupeta.
    Mada, nemastina nije bila nikakav problem. Delilo se ono sto se imalo, masti i ‘leba, kugla sladoleda, nije bilo vazno.
    Ne mogu da kazem da sam je sama dozivela, ali znam da se nikada nismo delili na one koji imaju i one koji nemaju, nego smo skupljali za one koji nisu imali, recimo za ekskurziju, more… Danas su na tako nesto spremni pre oni koji imaju malo, od onih kojima rata vise nije nikakav problem. Al ja sad odoh u drugu temu.

  7. Uvek sam volela da pomognem drugima. Nazvali ih drugari ili prijatelji, nije ni važno. Sa druge strane nikada nisam tražila pomoć i nikada ne bih, takva sam, ali ako se prijatelj seti da mi pomoć treba i sam se ponudi da mi pomogne, meni bude dosta i to što se ponudio.

    Moraću i ja nešto da napišem o ovoj temi, baš sam danas razmišljala. :)

  8. *Deda, pa možda tek treba da mi se vrati onako kako sam davala, samo još treba da čekam, čekam… a možda ni ne dočekam u ovom životu! :) Mom ocu je pas “spasao” zivot, kada je ostao bez posla i nismo imali od čega da živimo i to tako , što mu je donosila loptu koju je on bacao, bez prestanka i tako zaboravljao na tešku muku. I najbolji prijatelj mu je okrenuo ledja, odnosno baš je juče “oročio” pare, e, da si bar juče tražio, a dobro je znao šta ga je snašlo! :)

  9. *Sanja, dobro je da se nisi razočarala i da to nikada ne doživiš! Ja jako teško otpišem ljude iz svog zivota. Eto, vidiš, onu prijateljicu sam otpisala, ali je nisam zaboravila. Nema dana da je se ne setim. :)

  10. *Charolijo, stigla si, juhu! Ni ja nisam od tih da tražim, ali očekujem, isto kao i ti, da prijatelj samo sluša šta pricam i zam zaključi koja mi pomoć, trenutno treba! Ali, takvih, nema! Prošle godine, u novčaniku sam imala nekih petsto dinara koje sam trebala da razvučem na nekoliko dana, a moja prijateljica nije imala ni toliko. Samo mi je to saopštila, na sta sam ja izvadila pola i dala joj, bez pogovora. To je samo zerica “prijateljstva”, koju ocekujem i ja! :)

  11. Pokušavam da ovim citatom ilustrujem situaciju i osećanja koja je pomenuo IvanB…da imaš prijatelja koji se s tobom raduje, tvom uspehu, sreći…
    evo šte je rekao Gor Vidal u negativnim citatima o prijateljstvu

    “Whenever a friend suceeds, a little something in me dies.”
    - Gore Vidal
    ovo je kao da te za srce ujede “prijatelj”
    lep post Dudo!

  12. *Maki, prijatelji će ti se uvek naći kada je nešto lepo u pitanju, ali, kada ti treba pomoć, teško to ide! No, hvala ti na ovim rečima. Istina je to što je rekao Vidan, sigurno! :)

  13. Za tu prijateljicu sam misljenja da je u nekome drugome pronasla spas a od tebe otisla jer je isuvise podsecas na proslost koja je boli. Moje misljenje.
    Za ostatak se slazem sa Ivanom, teze je biti prijatelj u radosti a da nema zavisti. A kada je lose, utesitelja vazda ima, jer svima se to desava…
    Ko se sa nama iskreno raduje, taj neko te voli i zeli dobro.
    Imam jednu prijateljicu i mnogo drugarica, i sestru koja je nesto posebno, i sebe smatram bogatom njihovim prisustvom u mom zivotu.
    Ja ne bih bila ja ovakva da njih nema u svakom mom danu.
    Dajem, ne ocekujuci nista.
    Jednostavno smo deo zivota jedni drugima i sve ide nekako normalno, ko ima taj daje, trazim kada mi treba, niko ne zna sta nama treba, isti, pa ce ti se dati.
    Ja bar tako, kao i one.
    Ne mogu da citam misli nekome, reci sta ti treba, ako mogu da dam, pomognem tu sam, ako ne mogu, jebi ga i obrnuto.
    Da nije takvog odnosa, ne bih trajala 30 godina sa nekima…

  14. *Zelena, teško da ću iskati, ali ću provući kroz priču problem, a ona ako sluša sta pričam, ukapiraće i reagovati, pozitivno ili negativno! U periodu kada sam bila u odličnom materijalnom položaju, razmišljala sam isto kao ti: pa što ne traže, ako im treba, ja bih tražila. Medjutim, sada je obrnuta situacija, i jako je teško tražiti. Meni, vrlo ponižavajuće, jer, prvo, ljudi ne veruju da recimo nemaš a imala si: Ti nemaš, nemoj me zezati, kao da smo u najmanju ruku bili Rokfeleri. Ko god je nekada imao, ovaj sistem ga je sjebao, totalno. Retki su oni koji su zadržali status koji su imali nekada! Mene je još i razvod ubedario! :) Malo je dobrih drugova ili prijatelja, sve jedno! :)

  15. *Zaboravih Zelena da spomenem prijateljicu koja me je zaboravila. A kako se može zaboraviti period kada sam bila uz nju kada joj je bilo uuuuuužasno teško, kada sam se mučila da je zasmejavam, kada sam je bodrila u nemoguće teškim situacijama, kako je zaboravila da sam uvek bila uz nju? Kako?
    A ja sam to sve radila zato sto sam je smatrala najboljom prijateljicom a one dele i dobro i zlo! Kada je trebalo da ona mene malo bodri, digla je rep i pronašla novu facu, koju je trebalo obraditi “po svojoj meri”. Nije se setila mog rodjendana a ima ga zaokruženog u kalendaru, nije se setila samo meni da javi kada je rešila da pomeri slavlje svog rodjendana, godišnjice braka i badnje večeri. Samo meni! E, pa preko toga se teško prelazi. Nisam ja glupa, sve mi se kockice složile i obrisala je ali ne i zaboravila!

  16. Mogu samo reci da mi je strasno zao sto si tako prosla,jer to ce te boluckati uvek…Steta

  17. PS Dobra sličica uz post.

  18. Neću komentarisati, biću slobodan da ostavim link ka mojoj priči (Ne)Prijateljstvo koja ja mnogo kraća, ali potvđuje sve iz Vaše priče.

    http://bojovic.wordpress.com/2008/11/25/neprijateljstvo

  19. *Igore, pročitala sam i sve je istina! :) Hvala ti na javljanju!

  20. *Veshtichastvena, hoće, sigurno i uvek ću se pitati ZAŠTO? :)

  21. *Reminder, i meni se sličica jako dopala! ;)

  22. Joooj, i mene je ova tema dosta mučila u životu i muči me još uvek. Nisam se opekla nikada, jer na vreme podignem sidro. Pitam se stalno sa koje sam ja planete kada ne mogu da nadjem srodnu dušu. Moji najbolji prijatelji su moja porodica i (kao i na tvojoj sličici) svi koji žive unutra. Svašta bih još nešto napisala, ali ne da mi se da kvarim sebi raspoloženje. Kako ono ide – Ko nije grešio nek baci prvi kamen. Možda ni ja ne umem da budem dobar priatelj.

  23. *Zana, ja se predajem totalno, ako smatram da mi je neko ok. Ne navaljujem, nego puštam da se prijateljstvo razvija ili ne razvija. Šta još da ti kazem, kad sve znaš! :)

  24. A nekad je bilo ovako… :)

  25. *Sve se izopačilo milana, i sve je bilo mnogo lepše, nekada! :)

  26. *Ups, ispade malo slovo, izvini Milana!, slučajno! ;)

  27. Izgleda da ni drugarstvo nije večno, traje tek neko vreme dok su obe strane zainteresovane da ga neguju. Teško je odreći se nekoga ko nam je prirastao za srce, iako nas taj neko zamenio i otpisao…

  28. *Malabreskvo, naravno da nije večno. Retki su ti koji imaju prijatelje od malena! I oni su selektirno “prijatelji”, kada im odgovara “tema”. Ako je nešto “šuškavo” u pitanju, nemaš prijatelja, bar danas. Nekada je bilo drugačije, čini mi se! :)

  29. Kao sto se ne mogu osjetiti cari ljubavi , bez cistog i otvorenog srca,tako ni drugarstvo ne uspijeva da opstane u djelimicnom davanju sebe.

    U ime toga Dudo,ne smijemo nikada zaboraviti, da i ako iskreno srce podlijeze povredama, ono jedino moze opstati i sacuvati svoju zivotnost ,voleci i pruzajuci sebe …. iskreno i nesibicno.

    Ti si to cinila i to je sasma dovoljno,a oni koji ne vide ili zanemaruju takve vrijednosti, imaju problem sa samim sobom.

    Mi na zalost ne mozemo promijeniti druge ljude,oni svoje lekcije moraju sami nauciti,bas kao i mi nase !

    Ps. Imas zagrljaj,dusice iskrena ! :)

    *Afrodita, ne znam kako mi je promakao ovaj tvoj komentar! Izvini molim te! Hvala ti na lepim rečima i poljubim te!

  30. EJ DUDO ZNAS STA A imam 20 godina gdje zivis mogli bi se vjencati

  31. *Marko dete, mogla bih i baka da ti budem, ali, ipak, to je dobar kompliment:

  32. *Marko ti si živi upiš! Ovo mi je prva bračna ponuda na blogovima! Ha, ha, ha! :)

    Malo sam starija od tebe samo 36 godina, a ono da sam lepa, pa, hvala ti!

  33. Ne znam za tebe Dudo, al ja cu da umrem od smeha, majke mi.. :P :D

  34. hahaha :D
    Dudo, ne samo da si fizički lepa, ti si i psihički lepa :)
    to je ono najvažnije : )))

    povodom posta: nažalost, tempo života nam je takav da nemam vremena ni sebi da se pšosvetim, a ne druženjima :(

    imam nekoliko drugarica sa kojima se viđam kada nam vreme dopusti i to je to.

  35. *Deda, šta da ti kažem, trudim se da ne umrem od smeha! :)

  36. *Advokatice, hvala ti puno, dobra moja!

    Razumem tvoju zauzetost. Držim ti šipke da ti u novoj godini bude lakše, a mami bolje! Ljubim te! :)

  37. Kako ovaje tekst nisam vidjela- ne znam.
    Ti si umjetnik koji od najobičnije situacije napravi smjehotres. Tačno znam kako si se osjećala iznevjereno, izdana od svojih prijateljica, ali si ovo smiješno opisala:)

    Oduvjek sam bila okružena društvom, bila sam spremna da ginem za moje drugare, a onda… onda je nastao jedan veliki haos, svi smo se rasturili na sve strane, ponekad nekoga sretnem pa satima pitamo “šta ima”, mnogo mutne vode je proteklo, ali onih nekolicinu kojih u srcu nosim, bez obzira što rijetko viđam, volim iz dubine duše.

    Bila sam i ja izdana, ostavljena na cjedilu, za siću su me neki od mojih “prijatelja” prodali.
    Ali, barem se se isfiltrirali i znam na čemu sam.
    Moje drugarstvo nije roba i ne prodajem ga. Nema cijenu.

    A tebe Dudo majke mi volim.

  38. *Dolly, nije važno sto ga nisi videla ali ga onaj mali Marko, od gore, pokrenuo ponovo. Mada je to tema, uvek prisutna i mislim da svako od nas ima sličnu priču. Dobro je da čovek iskuša svoje “prijatelje”, pa onda znaš da li zaista to ili ih svrstaš u kategoriju “ostaju” ili ih “poništiš”!

    Hvala ti Dolly što me voliš, mada bi sada bilo glupa da kažem “volim i ja tebe”, ali ću ipak reći da si mi veoma, veoma draga, mila i rado ćaskam s tobom i da jedva čekam da se sretnemo, ovde, u ravnici! :)

  39. Pa vidiš, čitala sam post jer vidim i svoj komentar, ali sada vidim i neki veoma zanimljvji su došli kasnije i i ne da sam se smejala, evo mi suze teku već minut, hihihihihi
    Pa, ljepa si stvarno ))))))))))))))))))))) ;)

  40. Pa ne vidim da pišem, sve sam zabrljala slova, ali ako, ovo je vredelo pročitatiiiii, hihihihihihi ;)

  41. vidim da sam ovde ostavio svoj kilometarski komentar, ali sad shvatam sto se ponovo oziveo ovaj tekst, bilo je zanimljivih ponuda u komentarima. hehehehehe,
    pa dudo, mislim sta reci, zaista i ponuda za brak jest da je od “deteta”, ali ipak komplimenti su komplimenti.
    Za svoje godine, izgledas 10 godina mladje.

  42. *Veco, šta da ti kažem! Ogledalce, ogledalce, kaži mi ko je najljepši na blogovima? :)

  43. *Ivane, stvarno, mislim da je sasvim “iz nevezuše” pokrenut komentarom onog mladjanog Marka!

    Komplimenti samo pljušte! Hvala i tebi što misliš da izgledam bar 10 godina mladje. U tom slučaju sam od Marka starija “samo” 26 godina, što me stvrstava u “majke” a ne u “babe”. :D :D :D

  44. hehehe, pa ne moze ni baba sa razlikom 36. Da bi bila baba jednom ovako mladjanom momku kao sto je Marko, trebalo bi da imas, e ovako (pazi sad racunanje):
    da si se udala u 18 godina i rodila dete u 18g
    dete da se venca u 18 i dobije dete u 18 tada bi ti imala 36 g.
    Unuce od 20 godina – ti bi imala 56…
    hm…
    vidi stvarno moze,
    ali ovo je ipak esktremni slucaj primera!!! :shock:
    ne moze se usvojiti, jer se izmedju dva ekstremuma uzima prosecna vrednost kao reper ;)

  45. *Ivane, vidiš da je sve moguće! Moja drugarica je postala baba u 38, to ti je to, vidiš da je moguće! He, he! Dešavaju se i ekstremi. :? ;)

  46. znam da se desavaju ekstremi, evo primera moje bake, ona se udala sa 16, pa u 62 je postala prabaka.
    ali ipak, … ne prihvatam ekstremume :D

  47. *Ivane, možda bismo ovo sve mogli da podvedemo pod “čuda”. A čuda se dešavaju! Znaš i sam! Kako da ih ne prihvataš, kada se IPAK dešavaju! Mogu da ti se ne svidjaju, ali ne i da ih ne prihvataš! Ma, daj, Ivane, molim te! :D :D :D

  48. *Jel ti to sada mene nagovaraš da se udam za Marka? :D :D :D

  49. heheheh, pa ne odlucujem ja vec ti.
    a sto se tice cuda, pa sta znam, da je barem rekao da ima 35 godina pa da covek to prihvati, ovako bas je dosta mladji.

  50. *Ivane, ja sam već odlučila! Ni sa 35 njegovih a mojih 56 i po, ne dolazi u obzir. Nisam ja Ivana Tramp! Jedna sam od normalnih, pa tako, za sebe bih tražila samo slične godine mojima! Eto, nas na početku priče! :)

  51. *Anes, situacija se malo promenila! Imam dobru prijateljicu! :)

  52. U svakom slucaju,kad ostavimo na stranu to sto je ispala olos,mozda cu i ja upravo uraditi ono sto vecina ovde kritikuje…Da, zelim da prekinem prijateljstvo sa drugaricom iz osnovne skole,ali ljudi se menjaju,nailaze na osobe koje im vise odgovaraju jer su se i oni sami promenili ali ta promena nije izasla na videlo jer su okolnosti ostajale iste…. Tako da ne treba na to gledati sad na kao neko odbacivanje,ja cu joj se naci ako joj nesto zatreba ali ako meni vise ne odgovara prijateljstvo sa njom i provodjenje vremena sa njom ne vidim zasto bih silila to kad postoji mnogo ljudi oko mene sa kojima bih vise uzivala…

  53. *Ivana, dobro mi došla, naravno! Treba da poslušaš svoj razum i ako ti on kaže da prekineš sa njom, uradi to, nemoj se mučiti. I sama si rekla da ima dosta priojatelja sa kojima je vredno družiti se. Ja sam prilično omatorila i preživela sve i svašta i konstatovala da u životu ne treba trpeti ljude koji “tačno znaju šta tebi odgovara”. To ti sigurno nije prijatelj, jer, prijatelji se neguju, paze i maze. Srećno! :)

  54. Повратни пинг: 2010 in review | Dudin blog

  55. Dudo, možda su Ti ovo najlepši ili najzanimljiviji komentari do sada. Zadovoljstvo je čitati Tvoje tekstove, ali i komentare na ovaj post. Divna je bračna ponuda bez obzira na razliku u godinama, divne su izjave o Tvojoj lepoti, posebnoj lepoti duše.

    Ti si divan čovek! Smatram Te drugaricom iako se ne znamo lično. Lepo je jedan bloger napisao: Volim Te!

  56. *Miro, ja sam zaista počastvovana što čitaš i moje stare postove. Meni si ti postala veoma bitna i drago mi je što se poznajemo i volimo! Biće prilike i da se lično upoznamo, sigurna sam. Puno poljubaca od mene! :)

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s