ŠETNJA SA „DZOJSTICIMA“

Večeras mi je nešto posebno bilo žao kučića, premda ih je ćerka izvodila nekoliko puta i bila po sat vremena sa njima, napolju.

Dahtali su, pratili i mene i nju te sam rešila da ih, obojicu, izvedem u šetnju, na kej. Nikada nisam išla sama sa njima, na duže staze. To znaci, dva sata šetnje.

DSC00539

 

Ovo je Hambo i on ima ogrlicu oko vrata i povodac, dok  Tedi

Tedi u kreveticu

 

ima am i povodac.

Znaci, jedan u jednu ruku, drugi u drugu i put pod noge, trećom brzinom.

Naravno, nikako to ne ide onako, kako sam ja zamislila. Prepliću se  povoci, a dzojstici samo škljocaju. „Tedi, gde ćes Hambu ispred nogu, Hambo, stani, cekaj, piškiće ti Tedi na glavu, sačekaj svoj red, Tedi, staaaani, bre, malo, kud si navro!“ i tako stalno, dok malo ne lipšu, a i ja zajedno sa njima.

Stigosmo do keja. Uglavnom, Hambo je glavna atrakcija, zato sto je mali. Inace, Tedi je mnogo komunikativniji i prilazi i ljudima i svakom psu, na koga smo naišli u šetnji. Hambo je asocijalan, totalno. Voli samo nas i ne prilazi nikome. Ne ferma ni pse ni ljude, tj. decu. Posebno njih ne voli, zato što vrište kada ga ugledaju. To ga jako uplaši i odmah zbriše iza naših nogu, zabaci uši pozadi i ceka, dok „opasnost“ ne ode.

Kerovodje staju, da nam se psi jave jedni drugom, popricamo svako o svom ljubimcu i nastavljamo dalje. Oni trčkaju, čas na jednu, čas na drugu stranu. Istovremeno, ja motrim na bicikliste i roleraše, koji tutnje, kao da su sami na ŠETALIŠTU! Ovo sam posebno naglasila, jer to kej treba da bude, a sto neće biti u narednih sto godina.

kej sa cvecem

Prevalili smo dobar deo puta, piškili su sto puta obojica, obavili i drugi deo nužde po dvaput i posle sat vremena, okrenusmo dupeta na jug, pa pravac prema kući. Počeli su i grčevi u prstima da me hvataju.

Kuce su već poprilično lipsale i jedva se popesmo na četvrti sprat. Okupala sam ih, nahranila i evo ih, pored mene, izvrnuti na parketu, spavaju kao bebe.  I vode su se napili da malo brinem, kako ce izdržati noć bez izvodjenja!

Uzivanje ih je gledati!

Advertisements

Аутор: dudaelixir

Čitaj blog, pa ćeš saznati sve o meni!

12 thoughts on “ŠETNJA SA „DZOJSTICIMA“”

  1. Fifi gledaj pravo.
    Fifi, digni rep.
    Fifi, pazi drvo.
    Fifi, nisi slep.
    Fifi, mašnu pazi.
    Fifi, lepo gazi.
    Fifi, to ne njuši.
    Fifi, gore uši.
    Fifi, ti znaš ko si.
    Fifi, ne prkosi.
    Fifi, jezik niže.
    Fifi, hodi bliže.
    Fifi, ne skakući.
    Fifi, sad ćeš kući!!!

  2. *Breskvice, reč Hambo je španska i znači otprilike (kako mi je zet objasnio, jer je dve godine igrao vaterpolo u Barseloni), kako da ti objasnim, ne dolazi mi prava reč – momak u žargonu, najjednostavnije! E, taj mali u korpi stanuje samnom i sa mladjoj ćerkom (vidi post od 23.jula) a ovaj mali Dzek Rasel, terijer, zivi sa starijom ćerkom i zetom (vidi post od 11.juna), a njega možes videti u postu Zlatni momci, od 26. jula, čini mi se! To ti je moja najuža familija! 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s