R U K E

 

 

beba u sakama

 

 

 

 

Gledam danas svoje šake. Izborane, oteklih žila, otečenih prstiju. Da li su to moje ili ruke neke druge zene u mojoj koži?

Gledam i secam se. Malena decija, moja ruka čvrsto stisnuta u maminu. Bez brige od napuštanja. Gledam mamu, kako je visoka i jaka. Ruka me po malo boli od maminog stiska, ali sam sigurna i nasmejana.

U tatinoj velikoj šaci, moja ruka je uvek bila sicušna. Ali je tatina šaka bila jos bolji oslonac.

Kada su moje ruke napunile 17 godina, grlile su jednog momka. Šake su milovale njegovo toplo i nezno lice. On ih je ljubio! Preko ruku do vrata, obraza, usana, nosa, ociju!

A sve je pocelo od šaka!

Tada sam imala najlepše ruke. Duge, tanke, vitke. Nokti, ne pre dugi, taman da produze prste. Lep oblik noktiju i lak na njima.

Onda je došao muz u moje ruke, pa prva beba. Ruke su tada imale najlepši zadatak. Drzati bebu. Namestiti je na grudi da sisa. Milovati to divno, sićusno biće, prstom po glavici. Zar ima nešto lepse? A slepoocnica pulsira pod prstom! Zivot tece njegovim venama! Ruka to oseća! Kako joj je lepo!

I mnoge druge lepe i ruzne stvari, radile su moje ruke. Sadile cvece, ubadale se, jaukale, nastavljale dalje, mesile razna testa decijim ustima i stomacima.

Šile divne stvari, pravile lepe frizure, opet grlile decu, milovale drage kuce i mace,  spremale kucu, vozile kola, kucale po pisaćoj masini, zaradjivale pare!

A sada, sve im nesto teško pada. Više prsti ne slušaju. Nisu u dobroj koordinaciji sa glavom. Ne znam gde je došlo do greške.

One su zaslužile mnogo bolji tretman od onog,  koji im pružam!

Nesto mi ih danas bilo zao! Ostarile, onemoćale a htele bi još svasta!

Pa, videcemo, trudice se one, znam ja!

Advertisements

Аутор: dudaelixir

Čitaj blog, pa ćeš saznati sve o meni!

26 мишљења на “R U K E”

  1. Govor ruku je je vestina … i treba je pametno koristiti… Potrebno je prilagoditi i uskladiti, kako ruke izgledaju i sta govore..
    Ponekad nailazimo na cudne spojeve.. Grube, tezacke ruke drze dete sa neocekivanom neznoscu. Celicni stisak izmanikiranih prstiju..
    Oduvek mi je gadno bilo mlitavo rukovanje…

  2. *Charolijo, lepe, koliko to mogu biti 56. godidišnje gospodje, koja još uvek radi i trudi se da izgleda pristojno. Bojim se sve nešto da neću imati snage u njima za unučice, mada teglim i dalje kao konj! 🙂 Hvala ti na lepim recima!

  3. Zamisljala sam tvoje ruke dok sam citala tekst.
    Izborane i otekle mozda,ali lepe,jer svaka bora je pravo bogatstvo i nosi svoju pricu.Nije lepota samo u mladosti…
    Ponekad je dovoljan samo blag stisak ruke ili milovanje kao dasak vetra koje toliko govori.Mozda svojim rukama postavljas previsoke ciljeve.Sve ima svoje vreme.

  4. *Drnch, u pravu si u svemu, medjutim, nesto me ne slušaju. Ispuštam, brljam, prevrćem… Mozda i nije greška u njima, nego u glavi! I ja se gadim mlitavog rukovanja, a isto tako mi smeta što, većina muškaraca ne zna BON TON i uglavnom prvi pruzaju ruku damama. Kažem VEĆINA, pa se prosto iznenadim kada mi pridje čovek i ne rukuje se sa mnom! Hvala ti na komentaru! 🙂

  5. *Danijela, a možda mi je bio samo takav dan, pa su bile ružnjikave i otečene, od godina, vremena, rada! Bice da si ti u pravu. Verovatno još nisam svesna svojih godina! 🙂 Dobro dosla na druženje! 🙂

  6. Malo si me rasplakala ovim divnim tekstom o rukama, ja sam jedan davno napisala na tu temu, ali ovaj tvoj me je bas dotakao u srce…
    Samo polako, neguj ih mazi i pazi i bice one opet u punoj formi. Tu na njima su samo svi predjeni putevi i svi kg. preneti…

    Imam dosta toga da procitam kod tebe, nije me bilo, bili smo u skitnji i vratismo se kuci…bacam se uskoro na pisanje, neka si me kritikovala 😀
    imam puno toga da napisem samo nikako da stignem….da preteram rodjos u petak, pa da onda ozezem, ovako jos starija i ludja haha 😉

    Draga Dudo veliki pozdrav i eto mene uskoro opet.. 🙂

  7. *Saro, zao mi je što sam te rasplakala, mada je i meni tada bio neki težak dan. Svaki dan napravim neku štetu, pa su mi onda ruke krive, a ne glava! Da sam vodila evidenciju koliko sam kilograma prenela za svoga zivota, verovatno bi bila cifra u vagonima izrazena. Već 15 godina živim sama, sa decom. Sve moguće nabavke obavljam sama i teglim. Po nekad mi pomognu i one (tj, jedna, jer se starija udala i odselila, ali je trenutno kod nas). Treba svakako i lekara da posetim, jer ima tu i posledice one upale zglobova kada sam bila mala. Pisala sam post i o tome. Nisam te kritikovala, samo sam pozelela nesto novo od tebe. A za rodjus, posebne cestitke, tek sleduju!

  8. Ma znam da me nisi pravo kritikovala, nego onako slatko…
    ma bas mi je bilo drago….vec duze vreme sam odsutna…jurim tamo- vamo…ali osecam se puno bolje i svezije od kada smo promenili malo tapete i bili dalje od posla i kuce… 😀

  9. *Saro, i najmanja promena u stanu prija, kao da si u ušla u „nov“. Znam taj osecaj! Baš mi je drago! Jedva cekam nešto novo od tebe. Jako puno blogera je ili na godišnjem ili ih mrzi da pišu! Bilo je zatišje! Sem nas nekolicine, malo ih je pisalo! Treba nam „sveza krv“, odmorna! 🙂

  10. E, zeno, mani se. Zvucis kao moja prababa. Ostavi te ruke na miru. Ogledalo su duse, znas li to? te tvoje ruke su bogate. Nemoj da se naljutis, ali stvarno me iznervira.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s