Z E Z

Pre neki dan, u gradu, srela sam tipa, koji mi se ucinio poznat. Razbijala sam glavu, par minuta i onda se setila odakle ga znam.

Poslednji put sam ga videla kod bionenergeticara, pre 16 godina,  kod koga sam vodila moju prijateljicu. Kada smo ušle kod njega u stan, za trpezarijskim stolom su sedela dva mladja muškarca. Jedan prilicno debeo. I naš  „bio-e“ nas predstavi, jedne drugima. Kada sam ja došla na red, vidim poznat mi debeljko. Predstavim se, a on, ozbiljan, malo ironicnog osmeha, kaže svoje ime. Naravno, nisam ga cula, kao većina nas, kada se upoznajemo sa novim ljudima.

visakPosedamo svi za sto i krenemo neko ćaskanje. Onaj debljeko, samo gleda u mene i smeška se. Primetim ja i kazem mu da mi je poznat, ali da ne znam odakle.

A on, onako bezobrazno, odgovori: Jel, sada me ne poznaješ, a kada si pozajmila lovu od mene, onda si me jako dobro poznavala?

Ja: Moooolim? Ja od tebe poznajmila lovu? Da li si ti normalan? A kada sam ja to od tebe pozajmila lovu?

On: Pre dve godine, šta je, zaboravila si, a?

Ja: A gde smo mi to bili pa sam ja pozajmila pare od tebe?

Ja, bleda kao krpa, sramota me od ostalog sveta, prijateljica bulji u mene.

On: Ma, nema veze gde smo bili, bilo  je davno, već sam ja te pare i zaboravio?

Ja: E, neće moći! Ima sada da isteramo to oko pozajmljivanja para, jel ti jasno? Da si zaboravio lovu, ne bi mi sada to prebacivao. Ali, stvarno, ja nikada ni od koga nisam pozajmljivala lovu. Hvala bogu, mi smo u to vreme imali novaca i drugima smo ih pozajmljivali, ako si se raspitao, mogao si to sve da znaš!

On: Ma, kažem ti, nema veze, sta je 1500 maraka.

Ja: Sta, toliko novaca si ti meni pozajmio a nisi me vijao zbog toga?

On, kada je video da je vrag odneo šalu, počne da se smeje kao blesav. Ja, ne mogu da se saberem od muke. Pitam ga: a šta je to toliko smešno, jel si ti normalan? Ovde se radi o velikoj lovi a ti se smejes, bre! Govori, gde i kada si mi pozajmio pare?

On a i njegov prijatelj, ne mogu da sede od smeha. Meni ništa nije jasno. On ustane,  pridje mi i kaze: Dudo, ustani! Ja ustala, on me zgrabio, zagrlio i tako u stisku mi reče: Ja sam Zolika! Tata i ja smo imali molersku firmu pa smo krečili kod vas u stanu, jel se secaš? E, ja sam onaj što je dolazio i odlazio, znaš da smo se zezali. Ovo sve sam izmislio da napravim fazon! Naravno, setila sam se!

Ja se koprcam da izadjem iz njegovog stiska, al on ne pušta. Svi u sobi se smeju, a ja i dalje penim.

Idiote jedan, da ti pi*.ka materina, kretencino jedna! Da li ti znaš šta si mi sada uradio? Skratio si mi zivot za 10 godina, idiote!

Video on da sam ja popi*dela, miluje me po glavi, po obrazima, opet me grli, poljubio me, a ja pred infarktom. Izvinjava mi se, sklapa ruke u znak izvinjenja, moli za oproštaj!

Dobih vode da se smirim. Onda, onaj njegov prika, krene da priča kakve fazone izvaljuje Zolika i šta sve radi ljudima. To mu je duševna hrana!

Volim da se zezam, ali je ovo bio vrlo neprijatan zez!

E njega sam srela neki dan, ali on mene nije prepoznao!

Advertisements

Аутор: dudaelixir

Čitaj blog, pa ćeš saznati sve o meni!

12 thoughts on “Z E Z”

  1. *Mahlat, jao, samo nek je prosao, ne treba mi ni trag od njega! 😉

    *Elektra, pa jeste smesno, ovako, kada se isprica! 🙂

    *Sanja, ne zameram, znala sam da cete se smejati! 🙂

    *Zelena, smej se, sto da ne, to je i bio cilj!:)

    *Milana, hvala na komplimentu, ali, bilo je gusto! 😉

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s