REINKARNACIJA

Pre dve nedelje, okupila se familija kod snajke i dece u kući, jer su davali svom tati, a nasem bratu, 40 dana. S obzirom da je on bio jedno čudno i neobično biće, nije sahranjen sa popom, pa ni ovom prilikom, isti, nije bio.

Onda smo se svi dogovorili da ce to, u stvari, biti „zurka“ na groblju, kao sto bi Brane i voleo. Okupile se mi, sestre, nesto naše dece, kao i njegova zena i deca.

Udarili smo po rakiji, raspričali se viceva, ismejali se, da ne bi plakali, pa isto nastavili i kod njih u stanu.

I, kao sto to obicno biva, krenule su razne price od nekada, a pricala ih je naša najstarija sestra, koja puni 60 godina, a nikada joj covek ne bi dao, toliko. Bila je profesor istorije (najomraženiji predmet većine mojih sestara).

Uvek smo je bockali zbog predmeta koji je izabrala.

Ispricala nam je cudnu pricu o tome sta joj se dešavalo, posle smrti muža.

Jedno vece, sedela je na terasi, vikendice, na obali Dunava. Svetlo na ćoršku kuce, obasjavalo je i deo dvorista i veliko drvo, koje je tu stajalo, godinama.

U jednom momentu, začu ona šuškanje u krošnji i baci pogled. Ugleda puha (lat. glis-glis) kako čuči na grani i gleda je! Nikada do tada nije tu stajao, ali je znala da prepozna zivotinjku.  Krene ona njemu da priča, ali on ni da se pomeri. Samo je gleda i ne skreće pogled.

 

250px-Siebenschlaefer-01-BCUstane ona, prošeta malo po terasi, udje u sobu, izadje, a on tamo, čuči i ne mrda.

Doslo vreme za spavanje, udje ona unutra, baci pogled na granu, javi se komšiji, ugasi svetlo i legne.

Sutradan, uvece, ista prica. Gledaju se njih dvoje i tajac. Pade njoj na pamet misao, da je to mozda njen pokojni muz „reinkarniran“ u puha, došao da pazi na nju.  Bilo je sramota da bilo kome to isprica, da ne pomisle da je poblesavila. Inace, to se sve dešavalo pre jedno 15 godina.

I tako još nekoliko dana, dok jedno veče puh nije doveo mladu. Bila je sitnija od njega pa je tako i konstatovala da je zenka. I tako su njih dvoje sada, čučali na grani i gledali je.

Ona, jadna, krene da ljubomoriše, daleko bilo! Sve joj nešto neprijatno, da ih gleda zajedno na grani. I ovo se ponavljalo par dana, dok njoj nije pukao film, uze metlu i krene da ih tera: iš, iš, odlazite već jednom, šta ste se tu navadili na moje drvo! I pobegoše njih dvoje! Nikada više se nisu pojavili!

E, sada, da li je to trebala da bude njoj neka poruka, ko zna? Možda, da treba da nadje sebi životnog saputnika da ne bude sama, tako, kao što je i on sebi pronašao!

No, kako bilo da bilo, ona jeste sebi pronašla prijatelja, a onaj na grani, možda to sve gleda iz prikrajka i neće da se meša!

Ili iz ljubomore ili iz zadovoljstva!

Advertisements

Аутор: dudaelixir

Čitaj blog, pa ćeš saznati sve o meni!

10 мишљења на “REINKARNACIJA”

  1. ponekad je teško izboriti se sa situacijama u kojima se zateknemo . . .
    zato ljudi teže da si olakšaju, umišljajući različite stvari. nadam se da joj je bilo lakše posle toga . . .
    meni bude : )

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s