NAVIKE ILI MUŠIČAVOST

 

Bas sam neki dan pricala sa prijateljicama o kojekakvim našim navikama ili bez čega, teško, da možemo da zamislimo dan.

 

 

kap vode u padu Kao što vidite na slici, meni NE MOŽE da se desi da nemam vode u rezervi. Ima je u jednom balonu od 5 litara i 6 dvolitri od cole, pune. I tako stalno. Vodu menjam, svakodnevno, narocito leti, jer njom zalivam cvece, ponekad i dva puta dnevno. Koliko mi je voda važna, govori i podatak, da onoga momenta, kada je nestane u slavinama, zovem Vodovod, do iznemoglosti, da čujem kada će se ista pojaviti. Ako je to period od nekih 6 do 8 sati, odmah organizujem akciju nalivanja vode u kadu, za potrebe wc, jer mislim, da je to neophodno.

Slicno se ponašam i kada nestane struje. Uvek mi je važno da znam sa čim treba da se suočium i koliko će da traje. Ne volim neizvesnost, a samim tim i iznenadjenja, ove vrste.

Moja kuma, na primer, uvek mora u frizideru da ima kvasac i limun. Zašto to, boz zna, možda, ali ona, ne. Pretpostavlja, da kvasac drži zbog „zlu netrebalo“, a limun, pojma nema…

Isto tako, važno mi je da su mi podovi cisti, da mi slučajno nešto ne „zaškripi“ pod papučom. Samo idem i osmatram, čistim, brišem (i zbog pasa nam je higijena izuzetno važna, jer spavaju sa nama u krevetima). To su zaista naporne navike, ali nam zivot tako nalaže. Prašina na namestaju mi je skoro nebitna. Nije baš da se beli mesec dana, ali jednom do dva puta nedeljno je obrišem.

Jos jedna moja osobina je vrlo dobra ili naporna, po mene. Uglavnom, inat me tera da radim mnoge stvari. Naročito ako mi se nametne „moranje“, onda ja baš to neću, ili obrnuto. Obilo mi se to milion puta o glavu, naročito u srednjoj školi. Roditelji su bili prilično strogi i uslovljavali su nam odlazak na more, uspehom u školi. To mi je bila strašna smaračina i „njima u inat“, nisam izvršavala njihove želje, ali me ni more nije videlo. To je ono sto mi se obilo o glavu. A, pozitivan „inat“ me je naterao na naucim da radim mnoge „muške“ poslove, na koje sam izuzetno ponosna.

Da, umalo da zaboravim! Ono sto je svojstveno blizancima (volela bih da mi neki od njih to potvrde), imam svoj alat u tašni. Mali multi-praktik šrafciger i mini bricu. Kada sam imala svoja kola, jos kao dvadesetogodišnja devojka, volela sam da da znam sve oko motora i da obavljam mnoge stvari sama. Da proveravam akumulator (vodu u njemu), ulje, da pumpam gume i da uopste sve radim oko mog Spačeka. Kad god prodjem pored neke gvozdjare, uvek mi zapadaju za oko dobri alati. Volela bih da imam i bušilicu na punjač da busim po stanu sta mi je volja.

I od malena mi je ostala navika da se češem obrnutim dlanom, ispruzenih prstiju, tj. gornjim delom šake. Nemam pojma zašto.

I loša navika, čupkanje kose! To me hvata, s vremena na vreme, verovatno vezano za probleme koji me spopadaju!

I na kraju, kada sam spremna za spavanje, treba da je  apsolutna tišina, koju je u ovim našim „kokošinjcima“, teško ostvariti!

Pisite mi o vašim „mušicama“ ili navikama!

Advertisements

Аутор: dudaelixir

Čitaj blog, pa ćeš saznati sve o meni!

33 thoughts on “NAVIKE ILI MUŠIČAVOST”

  1. Баш је лепо имати такве навике.

    Многи не знају, али постоји струја у линијама, водовима за телефон. Зато сам ја повезао сијалице на телефон, и имао светла (додуше тињавог) све време бомбардовања.

    Моја једина навика по којој сам препознатљив је да увек, где год да идем, шта год да радим, носим торбу са собом. Девојке, жене и цео женски свет има своје торбице где држе ствари. Али нама мушкима често ствари висе из џепова, по рукама итд. Мислим да је много ружно да ми нешто виси из џепа, или да ми нису слободне руке, када шетам улицом. Најновије откриће мушких су педеруше, али ни њих не волим. Торбак, и то увек неки неупадљиви, значи тамније боје, а у њему све од оловке, хемијске, једног кафетина, личне, мобилног, шест коцкица за јамб, шрафцигерчић, свеска и нотес, и велика пластична празна фасцикла, у случају да требам неке а4 папире да пренесем од факса до куће, или било шта друго. Торба није самном само када спавам, а и тада је поред кревета. Више пута од велике помоћи, једном ми је спасила живот, јер сам пао са мотора уназад, главом према поплочаној жутој цигли поред рибље пијаце (зна Дуда о чему говорим, верујем да и она сама има много шта да каже против те жуте цигле). Пошто нисам носио кацигу, а мотор ме је одбацио уназад, разбио бих главу као од шале. Међутим, торба се наместила тачно између цигле и моје главе, и потпуно ублажила пад. Јесте ме болела, али нисам погинуо.

    Ето, можда звучи чудно, али то је моја навика.

  2. *Tajni svete, vidiš da nam navike i živote spasavaju 🙂 Ne spominji mi tu zutu ciglu, naročito zimi, kada je sneg, tj. led preko nje. Svaki put mislim da ću završiti kao ti sa motora, ali ja imam uvek ceger kada idem na pijacu, koji me sigurno ne moze spasiti! Narocito u mojim godinama, kada nam elasticnost, nije, jaca strana! Jao, ne šali se da se vozaš motorom bez kacige! Ta tvoja torba je ok, mada ja najviše volim da obesim oko vrata neki torbuljak, ili onako ukoso tašnu, da su mi ruke slobodne! 🙂

  3. Ih gde me nađe. Moram odmah da ti kažem za alat i popravljanje po kući i van nje. Ponekad mi je žao što nisam završila neki zanat, pa da budem majstor čovek, pa da mlatim pare. 😀

    Bukvalno ne postoji ni jedna stvar koja može da se pokvari, a da ja ne pokušam da je popravim. U većini slučajeva uspešno ili jednostavno ustanovim šta je kvar i da mi trebaju delovi. 😀

    Proletos me je oduševila ona naprava, što seku grane u parku sa njom. Znaš onako, za one visoke grane. Kada sam tu u parku rekla da bih rado da imam to nešto. Pitali su me šta će ti to. „Ko zna kada može da zatreba.“ 😀

    Mogla bih satima o alatu i popravkama svega i svačega.

    Što se tiče drugih navika…hm…pa ne znam. Kod mene sve to ide onako u hodu. Tako da i ne stignem da se naviknem na nešto.

    Kao i Zelena iz kreveta ne ustajem dok ne zamiriše kafa. 😀

  4. *Zelena, kafu nisam ni spominjala, to se podrazumeva, kao umivanje, pranje zuba i tuširanje! Mislila sam na neki extrem! 🙂

    *Charolijo, znam jos jednu „od nasih“ koja sa sobom nosi alat i obozava ga! Ha, ha, meni zao sto se ne razumem više u struju, ali kada mi treba da zamenim uticnicu ili da je gurnem unutra, onda se konsultujem sa kolegom, sa posla! Obozavam da majstorišem! I meni bi „legla“ ona jedna sto sece grane, da sredim malo zajednicko dvorište! 🙂

    * Sanja, imas valda neku „mušicu“? 🙂

  5. Da, da majistorisanje je i moj omiljeni hobi 😀 Npr. uticnice za telefon sam potpuno sama zamenila u stanu..drugarica nije mogla da veruje. Isto tako one roletne koje znaju da se zakoce pa ne mogu onda ni da se spuste ni podignu, sam sama naucila da popravljam. U ono vreme dok su video rekorderi bili aktuelni, znala sam da potpuno otvorim video i ocistim „glavu“ od prasine..posle se kasete ne bi zamotavale.. 😀 Moja mama je znala da kaze da dok nesto ne rastavim ne umem da se smirim.. 😀

    Kafu makar jednu moram da popijem, ali za razliku od ostalih normalnih ljudi koji je piju cim ustanu, ja volim da je popijem kasnije u toku dana. „Dok se malo ohladim“ . Recimo oko 11. Tad mi legne k’o kec na desetku. 😉 Definitivno bez puuuuno kafe ne mogu da zamislim dan. Da mogu, pila bih je i u snu.

    Tusiram se uvek, uvek vrelom vodom… Cak i kada je napolje + 40.

    Telefon svugde zaboravljam. Nema kafica u kome nije ostao na stolu. Ne secam se da sam nekad izasla iz kuce a da nisam zaboravila telefon. Cesto ga ni ne ponesem.

    Zato sat nikad ne zaboravljam.

    I volim da u kuci imam cedevitu. 🙂 Moja idealna kombinacija je kafa i cedevita – ne valja kad se piju odvojeno. 🙂

  6. *Rainbowice, imamo dosta slicnih sklonosti. To sa uticnicom za telefon sam zaboravila. Posto imamo redovni telefon i 5 m gajtana, tako ga vucemo sa sobom po stanu, obavljajuci usput i ostale poslove, cesto se desi da iscupamo iz zida i celu onu plastiku. Onda ja uzmem tabure, srafciger, natakarim cvikere i odradim posao! Taj telefon imamo zato sto smo se sa nekima u komšiluku našli na istoj „frekvenciji“ i placali astronomske racune. Vrucom vodom sam se tuširala pre klimasa, sada mlakom i sto pre begam iz kupatila, a da pri tome moraju vrata da su širom otvorena, zbog toplote. Kafe, uglavnom popijem 3 dnevno, rasporedjeno, ujutro, oko 1 i oko 6! 🙂

  7. Ja isto k’o Zelena a za ono posle mi trea cela strana.

    Jedino se zalim na sebe sto svaki dan usisavam.

    I da, nikad ne izlazim iz kuce a da sve nije na svom mestu jer izludim kad se vratim doakle god bilo a da moram nesto da radim, volim da udjem i odmah skuvam kafu i dignem sve cetiri u vis.

  8. Hahahahahahahahhaaaaaaaaaaaaaaaaa, pa da li hoces do sutra da pisem? Ja takodje blizancica, sve ti je jasno. Moji kazu da od mojih buba i musica ni sama sa sobom ne znam kuda cu?

  9. *Mahlat, da nisam zaboravna kao sto jesam, sigurno bi mi trebalo dva dana da napisem sve svoje „mušice“. Ovih sam se setila, a verovatno cu se jos secati! 😉

    *Elektrasdreams, ha, ha, haaaaaa, jasno mi je onda sve! I moja deca lude od mene, jer stalno nesto čantram, mada ja mislim da ne! 😉

  10. UPRAVO SAM UVEZALA KANAPIMA BAMBUS FOTELJU KOJA JE PRETILA RASPADANJEM. IZGLEDA BAŠ COOL!

    TAKODJE, PROMENILA ZAVRTANJ ZA ONOM ŠRAFU ŠTO DRZI DASKU NA WC ŠOLJI!

    DOBRO DA SAM IMALA SVE STO MI TREBA INACE BIH VEĆ SEDELA I ČUPKALA KOSU! 🙂

  11. Evo nekih, ako su musice, setih se, ruz ne mogu da namazem ako mi zubi nisu oprani, ne izlazim iz kuce i ne lezem uvece dok ne operem pepeljaru, to mi nekako smrdi, mazem labelo pred spavanje, pusim dizvines, levom rukom, ako mi je cigareta u desnoj, kao da ne pusim, nosim gace naopako obucene( sem u Odredjenim situacijama :), o poravkama necu, nema smisla…od farbanja, krecenja, pa dalje, to smatram umecem ne musicom…ima ko zna jos koliko djoka, ja na to vise i ne obracam paznju, to sam ja…neka je meni kafe i cigare ujutro, ostalo se samo obavlja, ja sam samo prisutna tu 😀

  12. *Za ruž te razumem, mada imam problem na poslu, posle doručka ili uzine, ne podnosim da mi je na pola na usnama, pa ga brišem, mućkam usta do iznemoglosti, perem ih, pa tek onda ruž. Dugo to nisam mogla da uradim, ali me je situacija naterala. Uzasno sam bezlična bez ruža, zato sto je i boja u radnji čudna. Bordo sa belim su zidovi, pa jos ako još ne stavim ruž, uh, sva kao mrtvac!:)

  13. Ti si pravi majstor Dudo, čak imaš i svoj šrafciger!!! Divno!
    Ne znam ti ja ništa popraviti, da ne pričamo o akumulatoru:)
    A navike?
    Kafa čim ustanem.
    Nekada čitanje pre spavanja, mada u zadnje vreme ne ležem dok ne padnem u krevet 🙂

  14. *Breskvice, bez šrafcigera ni u klonju :D. Evo, danas izlazim iz ćerkinog kupatila, uhvatim se za bravu, kad ono, šraf samo sto nije ispao! Ja za dzep, kad šrafciger mi u novčaniku. Pogledom potrazim nešto prikladno i pronadjem ćerkinu snalicu za kosu, uzmem je i uvrnem joj isti, da ne bi ostala zaključana u kupatilu! 🙂
    I ja uglavnom padam na tastaturu, jer ne mogu da prestanem, a vreme leti i mora se legati! 🙂

  15. *Malabreskvo, ni ja nisam nosila šrafcigere dok sam imala muškarca u kući, mada sam uvek volela da radim po nešto od muških poslova! Imam čak dva šrafcigera (jedan je mali, multi, sa sve onim krstakom i odvrtačem za male matice za cvikere) i malu bricu! Za mene je to sve izazov i jako sam ponosna kada nešto „muško“ odradim! 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s